Najveca steta koja se dogodila u pozaru Gradscine, sto ga ja uporedjujem sa Vagnerovim Sumrakom bogova u Nibelunskom prstenu, jeste propast one cuvene vaze sa Argonautima koju je radio Simeon Moshopolit i koja je stajala sve vreme na kaminu, izazivajuci kod Gazde asocijacije, dok ga najzad nije oterala na Argo. To je jedna mogucnost. Druga je cudotvorna i vise me privlaci. Vaza je ostala citava, u vatri joj nista nije bilo, sto je mozda vec i po sebi cudno, jer je morala puci na tako visokoj temperaturi, medjutim nije - ostala je citava. Ali tada, u metezu koji je nastao nakon pozara, niko nije video da se na njoj nesto promenilo. Sta se promenilo? To moram tek da vidim. Da li su najedanput Argonauti koji su bili u turskoj odeci dobili pravu grcku odecu, da li se mozda pojavio na njoj motiv Crnog konja koga Simeon Moshopolit nije naslikao?

Treba pokusati da se ono jedino Simeonovo posmrtno razmisljanje na pocetku VII knjige Runa dâ u jednoj jedinoj jedinoj recenici, i da se i time izdvoji od svih predsmrtnih razmisljanja u svih sest knjiga Runa. Onako mozda kao sto je to cinio Broh u Vergilijevoj smrti, ali ne onako kao sto je to cinio Dzojs u Ulisu.

Crni konj sa belegom na celu zivi u Arkadiji, zemaljskoj projekciji raja, te cesto ima prilike da vidi Dionisa, Boga i njegovu obesnu pratnju Menada. Kao Kentaur seli se u severnu Tesaliju, nakon epizode Elevsine, odnosno Argonautike, mitske, budi se u Trakiji, istorijsko vreme nastaje, a zatim iz Adrijanopolja silazi na Bosfor. Crni konj bez belege u Epilogu odlazi na jug, ali sada u pravu, nevidljivu, bezvremenu i besprostornu Arkadiju, u vecnost.

Amazonka koja je u radjanju Kentaura uzjahala Crnog konja s belom belegom na celu, bila je zapravo jedna od Menada u pratnji boga Dionisa. Bila je pijana od kentaurskih gljiva, u transu i posle jahanja nije ga rastrgla. Ili ga je rastrgla? Ne znam, to moram da vidim i to zavisi od nekih drugih okolnosti. A onda je rodila prvog Kentaura, koji je opet imao belu belegu na celu. Moram sada videti na koji nacin da se to dovede u vezu sa mitom o Iksionu i Nefeli. Jedna je mogucnost sledeca. Na Argu se govori o stvaranju Kentaura od Iksiona i Nefele, i to povodom Noemisa koji se izdaje za kentaurskog potomka, heroja i poluboga. Govori se onako kako govori mit i kako ja pisem na 20. i 21. strani III toma Runa. Sve se to uzima kao sveta istina kojoj se Noemis potajno smeje, ali javno, naravno, mora ovo tumacenje da prihvati. Uzgred budi receno, to ga na neki nacin cini dalekim plemenskim rodjakom Lapita Mopsa, s kojim je medjutim u sukobu, kao sto su Kentauri bili stalno u sukobu sa Lapitima. Kasnije citalac saznaje istinu. Nefela je zapravo bila ona Menada Amazonka, koja se u transu zaljubila u Crnog konja, i ovaj u nju, i nazvala ga Iksionom, sto znaci na grckome… trenutno sam zaboravio, ali moram to pronaci. Za kaznu sto je prekrsila zabranu mesanja formi, rodila je prvog Kentaura, cudoviste i praoca Hironu i Noemisu.

Ima jedan problem u izboru razloga za pojavu Noemisa u Elevsini, za njegovo bekstvo iz Tesalije. Neka propast mora biti u pitanju. To moze, prema mitu, biti samo borba Lapita i Kentaura i borba Herakla i Kentaura, a obe su se zavrsile porazom Kentaura i gotovo istrebljenjem njihovog roda. Prvi slucaj mi se cini pogodnijim, iako je drugi nekako zivopisniji. Drugi je neugodan zbog toga sto u njemu gine Hiron, koji je jos uvek polukonj. Kako kazem na 21. strani III toma Runa, tek nakon toga su, zbog koristoljublja, Kentauri kaznjeni da radjanjem ljudi izgube svoju kentaursku formu. Protivrecnost je, dakle, u tome sto Noemis postojanje Kentaura odbacuje. On ne veruje u postojanje Kentaura. Za njega su sve te price o Kentaurima, ukljucujuci i sve ostale mitske price na Argu, bapske price. Sto se tice borbe Lapita i Kentaura, ona se, medjutim, moze protumaciti sa jedne racionalne, simeonske tacke gledista, odnosno Noemisove tacke gledista. To je bila borba izmedju dva plemena, pelaskog (starosedelackog, njegovog) i lapitskog (grckog, doseljenickog) o vlast nad poluostrvom, koju su Kentauri izgubili, odnosno izgubili su je prastanovnici Balkana. Tek kasnije on ce, kroz fantasmagoriju, saznati istinu o radjanju Kentaura.

Dakle, to bi mogao biti pravi razlog za njegov dolazak, odnosno za njegovo bekstvo iz Tesalije. Herakle ce pricati o svojoj borbi sa Kentaurima, o smrti Hironovoj koju je jon nehotice izazvao, i Noemis ce ga slusati sa podsmehom, mada na izgled pazljivo, jer se Noemis sve vreme ulaguje Heraklu, plaseci ga se a istovremeno i varajuci ga. Inace ce Noemis, i zbog te price i zbog price o njegovim nemogucim Radovima, smatrati Herakla najvecim lazovom i hvalisavcem svih vremena. Kada Noemis dozna u fantasmagoriji za pravu istinu o radjanju Kentaura, koja doduse nije mitska, ona je drukcija, ali potvrdjuje postojanje Kentaura, zajedno sa tim i sa drugim nekim momentima cuda u Argu dokazace se da je sve ono sto polubogovi govore istina, a da je laz sve ono sto je Noemis mislio da je istina.

Glumac Simeon iz epizode o Milutinovoj svadbi sa Simonidom je sin prvenac onog Kir-Simeona Atara iz Adrijanopolja, koji se pominje na 23. strani III toma Runa u kodu "1140 U". On je, u stvari, crna ovca u porodici i oko 1290. godine, nesto posle toga verovatno, bezi u Carigrad sa nekim cirkusom, sa nekom cirkuskom grupom, ciganskom, u stvari onom o kojoj govori Nikifor Grigoras, cini mi se u I knjizi Runa. Tada ima oko 20 godina, a otac 40. Uplasen da ce ostati bez svog Simeona naslednika, otac odmah proizvodi drugog Simeona, i to je onaj koji se 1346. godine zeni Firmom iz Carigrada i proizvodi svog prvog Simeona Carigradskog. I ovde imamo, u stvari, jednu paralelu. Simeon II Tracki bezi sa cirkusom i sa jednom zenom u njemu koja lici na Julijanu Tolnaj, isto onako kako je Gazda 1848. godine pokusao da pobegne sa trupom Tota.

Ove godine o kojima ovde govorim nisu definitivne. Morao bih proveriti, jer imam utisak da se neke od njih sasvim ne slazu, odnosno da bi ovaj drugorodjeni Simeon, adrijanopoljskog Simeona Atara, bio prilicno star ako bi se rodio negde 1290, a ozenio se tek 1346. To bi znacilo da se ozenio u 56. godini. Za to bih morao naci objasnjenje i videti sta da radim. Da li je to mozda u stvari treci Simeon, a tek cetvrti da je proizveden kao Simeon Carigradjanin.

Javlja mi se jedna mogucnost u vezi sa Noemisom i Atalantom. Najpre, kad sam o tome razmisljao, pomislio sam da bi ona mogla biti uzrok izbacivanju Noemisa u Trakiju, ali sam odustao jer smatram da je bolje da uzrok bude na cisto duhovnom nivou, da to bude neverica u bogove i visu svrhu argonautskog pohoda. Medjutim, ovo sto smisljam izmedju Noemisa i Atalante, bez obzira na to moze da opstane zato sto opet predstavlja jednu vrstu arhetipa i povezuje se sa radjanjem onog malog, skoro kentaurskog, cudovista od Iksion Hasanove zene u Tivaju, koje sam opisao u III tomu Zlatnog Runa. Argonautski pohod je dug. Atalanta je jos u pocetku naklonjena Meleagaru po Grevsu, ali ja to mogu da izmenim na Orfeja, Jasona ili Herakla, i ni u kom slucaju ne obraca na Noemisa paznju. Ona ga prezire i odbacuje. Medjutim, ovo njega jos vise privlaci i na onom ostrvu na kome se desavaju orgije i medjusobno jahanje, on se presminkava, preoblaci u Herakla, odnosno u koju je vec osobu zaljubljena Atalanta, i tako dolazi do njihovog spoja. Ona ce onda roditi cudoviste, isto onako kao sto je zena poturcenog Iksiona Hasana u Tivaju rodila dete sa kopitama, sto opisujem na 28. strani III toma Runa. Zbog tog svetogrdja, Atalantu izbacuju iz Arga, a o ulozi Noemisa nista se ne zna, samo ona nesto sumnja.

Sve sto se dogadja sa Crnim konjem bela cela u radjanju Kentaura desava se pod jarkom, bozanskom mesecinom. Ova se mesecina ponavlja kroz ceo Epilog na kraju VII knjige Zlatnoga Runa, narocito u sceni kada sada potpuno crn, dakle bez bele belege, Konj juri, mozda i leti, mesecinom obasjanim predelima prema jugu i prema Arkadiji.

Biblioteka | Sadrzaj | Sledece: Ponedeljak, 28