Najagilniji u stvaranju prve politicke policije u Hrvatskoj, bio je Stab grupe narodnooslobodilackih odreda za Liku, koji je u odredu »Velebit« i svim bataljonima imao svoje obavestajne politicke oficire. Na oslobodjenoj teritoriji u Korenici, GS Hrvatske je imao svoju oficirsku skolu, u kojoj su polaznici sticali i prva znanja o obavestajnoj sluzbi. Elaborat koji je tom prilikom koriscen kao udzbenik, delio je tajnu sluzbu na »informativnu«, odnosno obavestajnu i na »obavestajnu« odnosno kontraobavestajnu. Takva podela je prihvacena i za oficire ove svojevrsne politicke policije, pa su i oni deljeni na »informativne« tj. obavestajne i »obavestajne«, odnosno kontraobavestajne. U toj skoli oficiri bezbednosti su ucili sta su to zadaci Obavestajne i Informativne sluzbe uopste, koji su to organi i sredstva Obavestajne sluzbe, kakve osobine treba da ima tajni agent ili provokator, a koje obavestajni oficir. I da su njegovi konkretni zadaci: da prima direktive za organizovanje obavestajne sluzbe od komandanta i komesara, pristupa njihovim izvrsenjima, vrsi organizaciju sluzbe u jedinicama sa dva-tri poverenika iz redova KP, sacinjava nedeljne obavestajne izvestaje i planira nove akcije. Krajem marta 1942. godine, u Lici je odrzana i prva konferencija politickih obavestajnih oficira, na kojoj su razmatrani izvestaji i novi planovi rada. Na Kordunu su u pocetku partizanski kuriri vrsili obavestajne poslove, a kasnije je za to odredjen Grga Milasincic. Tek krajem te godine, u Hrvatskoj je pridavan veci znacaj politickoj obavestajnoj sluzbi, posebno kad je tada formiran Operativni stab za Baniju. Za obavestajnog oficira je imenovan Dragan Brankovic, a za informativnog Stevo Bevandic. U stabu srednje- dalmatinskog odreda, tajni oficir je bio prvo Vjeko Sirinic, a zatim Ivan Grubisa. Glavni stab u Zagrebu, radi komandovanja i koordinacije ovom obavestajnom mrezom, vec je sredinom 1942. oformio Politicko ­ obavestajni odsek. Medjutim, Vladimir Bakaric, politicki komesar Glavnog staba Hrvatske 1942. godine, nije bio zadovoljan funkcionisanjem politickih oficira, pa je i javio Centralnom komitetu KPH da je celokupna ta »... organizacija obavjestajne i informativne sluzbe jos vrlo traljava...«

Istoricar Milovan Dzelebdzic ocenjuje da je razvoj tajne sluzbe i komunisticke politicke policije u Hrvatskoj bio, kao i u Sloveniji, deo narodnog otpora neprijatelju i okupatoru, ali i odgovor na gradjanski rat koji je buktao u ovom delu Jugoslavije. Tada je, medjutim, jedino CK KP Slovenije, i to u prvim mesecima rata, imao sopstvenu (kontra)obavestajnu organizaciju: Varnostna in obvescevalna sluzba (VOS). Ovom tajnom sluzbom, koja je formirana 15. avgusta 1941. rukovodio je specijalni cetvoroclani Kolegijum odredjen od CK KPS. Zato su u njenom radu ucestvovali iskljucivo clanovi Partije ­ izvestio je Edvard Kardelj 29. marta 1942. godine, vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita.

»... Sve bi u nasem pokretu bilo nerazumljivo bez tzv. Varnostne in obvescevalne sluzbe Osvobodilne fronte. Citav aparat VOS-a sastoji se od clanova Partije i to nasi ne daju nikome iz ruku. Izgradjena je iz dva dela ­ od obavestajne sluzbe i egzekutivnog aparata. Rukovodstvo je jedinstveno i sastoji se od sekretara oba dela i rukovodioca citavog tog rada, koji je direktno vezan za CK. Obavestajni ured je masovan odozdo i dnevno dolazi na rejonske punktove obavestajne sluzbe mnogo svakih prijava. Imaju citavu uredjenu kartoteku za ljude koje imaju pod nadzorom, prate ih... Isto tako imaju svoje provokatore u belogardistickim organizacijama. Zahvaljujuci tom zaista dobrom aparatu, odlicno su u svemu obavesteni i sprecili su citav niz pokusaja da se ubace provokatori u KP i Osvobodilnu frontu. Taj aparat danas sigurno daleko bolje funkcionira od Overe ili Gestapoa u Ljubljani...«

Tvorci VOS-a bili su Edvard Kardelj, Zdenka Kidric, Franc Ravbar ­ Vitez, Franc Leskosek i Ivan Macek ­ Matija. Bezbednosno ­ obavestajna sluzba slovenackih komunista delovala je na prostoru Slovenije, ali ponajvise u okupiranoj Ljubljani. Bezbednjaci su bili organizovani u grupama i radili su na sprovodjenju oruzanih akcija protiv Italijana i Nemaca u Sloveniji. Posebne egzekutivne ekipe VOS-a radile su i na likvidaciji izdajnika, spijuna, petokolonasa, najcesce u Ljubljani i Novom Mestu. Jedan od vodja prve borbene grupe bio je Milan Juricev, sin ruskih izbeglica iz Boke Kotorske, predratni komunista sa konspirativnim imenima Rostov i Jugov. Rukovodioci VOS-a dali su mu drugo tajno ime ­ Tarzan. Pored njega su u grupi bili i Janez Artic, Lado Hafner, Ive Loncar, Joze Ludvik, Nik Bojic, Marjan Dolinsek, Toni Subert, Miha Urbasek i Janez Mejic. Sediste ove udarne grupe VOS-a bilo je u pivari »Union«. O delovanju 2.500 pripadnika VOS-a, a posebno sluzbe bezbednosti, Edvard Kardelj je redovno izvestavao Kominternu, potpisujuci se obavestajnim pseudonimom France Birk. To ime Edvard Kardelj je dobio, dok je od 1934. do 1936. boravio u Moskvi na obuci i skolovanju. U prepiskama sa rukovodstvom VOS-a, Edvard Kardelj se potpisivao kao Kristof. Marta 1942. izvestavajuci Tita o radu likvidatora VOS-a, tada pod konspirativnim imenom drug Bevc, prvi slovenacki komunista Edvard Kardelj je napisao:

»... Egzekucioni aparat sastoji se iz oko 50 momaka, naoruzanih revolverima i bombama, koji su se dobro izvezbali. Sada su poceli njihov broj podizati s obzirom na sve zesci italijanski teror i akcije Bele garde. Ti momci rade svake stvari. Nekoliko primera: skoro dnevno padaju denuncijanti, okupatorske snage itd. Nikakova policijska zastita ne spasava one koje su vosovci, tako ih ovde zovu, uzeli na muhu. Vosovci ulaze u restauracije sa revolverima, zamole prisutne da dignu ruke, da se legitimisu, ako traze nekoga, hapse na ulicama i preslusavaju. Zvati Italijane u pomoc uhapseni se ne usude, jer je Osvobodilna fronta izdala dekret, da se svako na mestu strelja, cim se obrati za pomoc okupatorskim vlastima. Prave pretrese u kucama belogardejaca, plene i pale belogardejski materijal. Ponekog gestapovca preslusaju i preko noci jako temeljito, usred Ljubljane, pretuku. Tako su, na primer, provalili u ilegalnu stampariju Drazinih ljudi, zaplenili stampariju i slova, na kojima se sada stampaju OF- ovske stvari, te 130 kilograma hartije. Preslusavali su tri stampara koji su sve priznali. Zapalili su sve sto je bilo odstampano, zatim materijal metnuli u auto i odvezli. Tako su uhvatili i neke belogardisticke kurire sa lecima protiv nas, zaplenili, i kurire dobro izmlatili... A italijanska policija je do sada bila prilicno bespomocna, jer vosovci uvek uzivaju najvecu pomoc naroda, a izdajice se boje da se otvoreno pokazu kao takvi...«

Obavestajci su delovali u tri sektora: vojnom ­ prikupljanje podataka o neprijateljskim jedinicama; specijalnom ­ rad saradnika VOS-a u okupatorskim ustanovama; i obavestajnom ­ masovnom prikupljanju informacija na terenu. Za rad ovog treceg sektora u svakom terenskom odboru Osvobodilne fronte postojalo je odgovorno lice, odnosno poverenik, kome su dostavljani svi poverljivi podaci o neprijatelju koje je narod sakupljao. U Ljubljani je, na primer, krajem 1941. godine, bilo preko 400 terenskih odbora, tvrdi Milovan Dzelebdzic, sto dovoljno govori o sirini delovanja ovog sektora VOS-a. Slovenacka tajna sluzba uspela je, na primer, da jos 1941. godine, kod predsednika Pokrajinske uprave ljubljanske provincije i generala Jugoslovenske kraljevske vojske Leona Rupnika ubaci svog obavestajca, daktilografkinju Mariju Malahovsku, zvanu Vane. Ona je uspela da postane Rupnikova licna sekretarica i da sve do januara 1945. godine, u njegovom kabinetu prikuplja vazne politicke informacije i vojne podatke i dostavlja ih VOS-u. Najpouzdaniji saradnik VOS-a bio je svakako jedan od sefova ljubljanske policije dr Vladimir Kante. Ovaj doktor prava bio je pre rata nacelnik politickog odeljenja ljubljanske policije, zaduzen za progon slovenackih komunista. Godine 1941. postao je savetnik, a zatim i sef operativne grupe u Ljubljanskoj kvesturi. VOS ga je zavrbovao i vodio kao obavestajca pod tajnim imenima »Lia« i »Filister«. Gestapo ga je otkrio tek januara 1945. godine, kada je pala i Marija Malahovska. Oboje su muceni i zatim likvidirani kao komunisticki spijuni. Koliko su obavestajci VOS-a bili, jaki vidi se i po cinjenici da je u prvim danima rata Kominterna preko Borisa Kidrica i Ivana Krajacica insistirala da VOS na jugoslovensko-italijanskoj granici organizuje poseban obavestajni punkt. Za to, medjutim, 1941. godine nije bilo mogucnosti.

Pravi sef slovenacke tajne sluzbe bila je Zdenka Kidric, iskusni moskovski djak, supruga Borisa Kidrica, koja se potpisivala tajnim imenom Marijeta. Bila je rodjena Ljubljancanka, stara dvadeset i jednu godinu, kada je postala clan Partije 1930. godine, a ubrzo i poverenik Moskve za Crvenu pomoc. Posle partijskog rada u SSSR-u, Francuskoj i Austriji, dolazi u Ljubljanu, gde postaje sekretar Okruznog komiteta 1939. godine. Na toj funkciji je zatice i pocetak rata. Aktivni obavestajci VOS-a bili su i Ejper Ernest i Muhin Dusan, koji je vodio centar u Trstu. Pored nje, najaktivniji clanovi VOS-a, kao likvidatori bili su Dusan Bravnicar, France Stedlar ­ Pepe, Bojan Polak ­ Stjenka, Stefan tj. Edi Brajnik, Franc Tavcar ­ Rok i Miha Babnik. Franc Grajzner ­ Albin je bio komandant bataljona VOS-a i jedan od obavestajaca, koji je posle pogibije 1944. godine, proglasen za narodnog heroja. Bivsi vosovac Albert Svetina ­ Erno priseca se da su bas ovi ljudi likvidirali dr Lambreta Erliha, bana dr Marka Natlacana, lidera Bele garde i tvorca nacionalisticke izreke »Srbe na vrbe«, komunistu Petra Cefuta ­ Gada, zbog izdaje i Marjana Sternisa, vodju cetnika Draze Mihailovica u Sloveniji. Zbog smrti Natlacana, Italijani su streljali oktobra 1942. godine, u Ljubljani 24 taoca. U izvestajima VOS-a objavljivanim u »Slovenskom porocevalcu«, jos pocetkom 1941. godine, nalazili su se podaci o likvidacijama nemackih i italijanskih spijuna u Sloveniji. Izmedju Crnuca i Trzina, na primer, ubijen je konfident gestapovaca Lojze Majhenic. A u Vevcama likvidiran je zandar, italijanski spijun Susnik, dok je u citavoj Gorenjskoj ubijeno 12 denuncijanata i 46 gestapovaca, zandara i policajaca. U izvestaju italijanskog 11. armijskog korpusa krajem 1942. godine, mogu se sagledati glavne karakteristike slovenackog VOS-a:

»... Politicki fanatizam, priroda i sam mentalitet slovenackog naroda, sklon intrigama, zaverama i spletkama, cine da obavestajna sluzba ustanika dobija prvostepenu ulogu. Lukavstvo, dvolicnost, prepredenost, iskoriscavaju se u obavestajnoj sluzbi radi dobijanja vesti o neprijatelju, dok nepoverljivost, politicka mrznja, solidarnost, saglasnost stanovnistva, predstavljaju odbrambene elemente za osujecivanje nase akcije prema njima...«

Ljubljanska kvestura umela je ponekad ostro da se odupre akcijama VOS-a i KP Slovenije, hapsenjima i mucenjima gradskih skojevaca. Krajem 1941. godine, doslo je do velike provale u KP Slovenije, pa su se pod policijskom istragom nasli Vida Tomsic ­ Lenka, Tone Tomsic ­ Gaspar, Miha Marinko ­ Polde, Oskar Kovacic ­ Muha, Pepca Kardelj, Mica Slander. Do te komunisticke izdaje je doslo posle hapsenja kurirke Grete Ranzinger Hilde, koja je pristala da bude agent kvesture i odala svoje partijske drugove. Denuncijant je postala i Sonja Oman ­ Darja, aktivista Osvobodilne fronte iz Maribora, pa ih je VOS obe likvidirao zbog izdaje. Sirenjem ratnih, odnosno vojnih operacija na prostoru citave Slovenije, delovanje VOS-a je pocelo postepeno da se suzava, zbog toga je CK KPS izdao 10. februara 1943. godine, Uputstvo za izgradnju VOS-a na terenu i u vojsci. Ovim dokumentom VOS se pretvara u »... akciono oruzje oslobodilacke borbe za razbijanje neprijatelja na njegovim vlastitim pozicijama, s posebnim metodama, koje su svojevrsne karakteru VOS-a...« Time je slovenacka tajna sluzba izrasla u vojnu bezbednosno- obavestajnu organizaciju i organ Glavnog staba NOV I POJ Slovenije, pri kome je formiran i poseban Obavestajni centar, koji je vodio Edi Brajnik. On je bio iz Kamnika. Rodjen je 1922. godine. Studirao je prava u Ljubljani i kao ilegalac poceo je da se bavi (kontra)obavestajnim radom. Bio je jedno vreme clan Kolegijuma VOS-a za Sloveniju, a tokom rata i sef VOS-a za Ljubljanu i nacelnik Odseka unutrasnjih poslova u Osvobodilnoj fronti Slovenije. U Ljubljani je ostao sve do maja 1943. godine, kada prelazi na slobodnu teritoriju. Uputstvo o delovanju VOS-a u vojsci i na terenu, potpisao je Edvard Kardelj, kao prvi covek KP Slovenije, ali i kao slovenacki vojni komandant. Tim novim VOS-om je rukovodila Centralna komisija bezbednosno-obavestajne sluzbe CK KPS i CK KPJ. Radi zastite i KP Slovenije, partijskog rukovodstva, pa i samog VOS-a, i Partija i tajna sluzba su i na terenu, medju partizanima i u narodu, bili konspirativni i ilegalni tokom citavog rata. Tajna sluzba VOS funkcionisala je u Sloveniji sve do februara 1943. godine, kada je transformisana i utopljena u Odsek za unutrasnje poslove.