Kako su se 1991. godine muslimanski nacionalisti na izborima dokopali vlasti u Bosni i Hercegovini, odmah je smenjen Avdo Hebib, nacelnik milicije MUP-a BiH, a na njegovo mesto Alija Izetbegovic je doveo drugog muslimana Jusufa Pusinu, nekadasnjeg direktora Milicijske skole. Ovo kadrovsko i nacionalno pomeranje u bosanskoj policiji deo je takticke igre SDA da od MUP-a BiH napravi muslimansku miliciju, koja bi vremenom, prerasla u pravu stranacku vojsku. To Avdo Hebib nije uspeo da uradi, pa je zamenjen tvrdjim covekom. Ujedno, to je i najava novih kadrovskih promena. Ocekivalo se da ce Alija Izetbegovic i kao predsednik republike, ali i kao lider ove stranke, smeniti suvise mekanog i jugoslovenski orijentisanog ministra unutrasnjih poslova Aliju Delimustafica. Velike kadrovske promene unutar MUP-a BiH pocele su odmah posle visestranackih izbora, koji su zavrseni triplim neresenim rezultatom. Partija koja se domogla presednickog kabineta, SDA, za ministra policije postavila je Aliju Delimustafica. HDZ je za ministra odbrane imenovao Jerka Doka. Dok je SDS dobio resore kontrole ovih bezbednosnih institucija, u kojima su Biljana Plavsic i dr Miodrag Simovic. A to je za SDA znacilo pravo da u MUP-u BiH sva najvaznija mesta dodeli Muslimanima. Tada je u Sarajevu izbegnuto i imenovanje nacelnika SDB MUP BiH, pa i nacelnika SDB SSUP-a, jer je po nacionalnom kljucu to trebalo da bude Srbin. Naime, prvi put posle rata dogodilo se da je u Sluzbenom listu SFRJ objavljeno imenovanje Sredoja Novica iz MUP BiH za sefa savezne Sluzbe drzavne bezbednosti, a da do njega nikada nije doslo, jer to nije bilo po volji vladajucoj muslimanskoj struji u BiH. Srbi su postavljenje Alije Delimustafica prihvatali, jer im je izgledao kao politicki umerenjak. Alija Delimustafic je rodjen januara 1954. godine u Olovu. Zavrsio je prava i neko vreme radio u SUP-u Sarajevo, potom u Domu JNA, trgovinskom preduzecu " Vocar ", a bio je i direktor " Geneksa ". Posao prvog policajca BiH, kazu njegovi poznavaoci, prihvatio je kao profesionalac, zato mu je i smetalo neprestano politizovanje MUP-a BiH, pa je jednom prilikom ogorcen javno izjavio:

Uslovi za ocuvanje javnog reda, mira i bezbednosti u BiH nikada nisu bili gori nego pocetkom devedesetih godinu, jer su medjunacionalni odnosi i u ovoj republici bili dovedeni do ivice gradjanskog rata. U takvoj situaciji ministar unutrasnjih poslova Alija Delimustafic odlucio se za reorganizaciju MUP-a BiH. Formalno-pravne promene, medjutim, nisu dovele do bitnijih poboljsanja stanja u policijskim stanicama. Dr Miodrag Simovic, potpresednik vlade za oblast unutrasnjih poslova javno rekao da je sluzba bezbednosti BiH prakticno dovedena u situaciju da ne moze da ostavaruje svoju funkciju. U MUP-u 41,8 odsto radnika je bez stana. U miliciji trinaest odsto radnih mesta nije popunjeno. A uskladjivanje nacionalne strukture radnika MUP-a sa nacionalnom strukturom stanovnistva predstavlja, takodje, veliki problem, s obzirom dosadasnji nacionalni sastav u stanicama javne bezbednosti neodgovara u potpunosti nacionalnom sastavu stanovnistva ! A to u politici znaci, da su u mestima, gde Srbi cine vecinu, nacelnici, pa i milicionari, uglavnom, Muslimani, sto u ovim vrucim vremenima ne daje garancije za miran i bezbedan zivot.

Covek koji je prvi uspostavio vezu izmedju Zagreba i Sarajeva, odnosno HDZ-a i SDA, bio je bivsi milicioner i obavestajac SSUP-a Nurif Rizvanovic. Neki sumnjaju da radi za nemacku obavestajnu sluzbu i da je on rukovodio akcijom dovodjenja clanova IRE u redove Zbora narodne garde. Kako bilo da bilo, Nurif Rizvanovic je 1991. bio glavni zagovornik stvaranja muslimanske milicije, makar i u saradnji sa bosanskim HDZ-om. Pretpostavlja se da je Rizvanovic pomagao i Miru Kovacu, predsedniku opstine Posusje, da preko svoje brace Ante i Ljube Kovaca iz Nemacke prosvercuju oruzje, radio-stanice i lekove za " svoju vojsku ". Ministar policije Alija Delimustafic pokusao je da se suprostavi ovoj nacionalizaciji MUP-a BiH, ali u tome nije uspeo, jer je bio neprestano okruzen, uglavnom, muslimanskim kadrovima. Ti isti ljudi su 1991. godine u poverljivoj septembarskoj informaciji o bezbednosnom stanju u BiH, otkrili postojanje paravojnih formacija, ali, uglavnom, u srpskim krajevima: na Ozrenu, u Bosanskoj Gradiski, na Romaniji, na Baniji. A kada je trebalo te iste krajeve braniti od ustaskih napada iz Hrvatske, MUP BiH je zakazao. Nije to bio jedini neuspeh MUP-a BiH da zastiti srpsko stanovnistvo u ovoj republici. Batinasi koji su prebili ministra za informacije Velibora Ostojica ni do danas nisu pronadjeni. U Banja Luci zu izvrsena cetiri atentata na srpske lidere i predsednika opstine. Napadaci nisu nikada identifikovani. Zbog neprezanja pomoci Krajisnicima, Srbi u BiH su u vise navrata javno izjavljivali da nemaju poverenje u MUP BiH. A to je i generalni stav dr Radovana Karadzica i Srpske demokratske stranke. Sve to ukazivalo na mogucnost zaostravanja situacije u BiH, pa je ministar unutrasnjih poslova Alija Delimustafic inicirao sastanak sa Petrom Gracaninom, ministrom federalne policije i generalom Aleksandrom Vasiljevicem, tada nacelnikom Uprave bezbednosti SSNO. Na ovom skupu u Milicima dogovoreno je da SSUP i JNA pomognu MUP BiH tehnicki i kadrovski da se suprostavi delovanju paravojski, terorista i kriminalaca. A to znaci da je Alija Delimustafic i tada definitivno odbio ideju o stvaranju muslimanske milicije i hrvatske vojske, pod pokroviteljstvom SDA tj. HDZ. Time je doveo u pitanje i svoj opastanak u MUP-u BiH. Jer, ako je Avdo Hebib "pomeren" samo zato sto miliciju nije obukao u muslimansku uniformu sivenu u Sanskom Brodu, onda se logicno ocekivalo da ce i Alija Delimustafic platiti ceh zbog svoje stranacke i nacionalne nediscipline.

U BiH, drzavi sa tri entiteta, sa tri kantona, tri policije i armije, stvorene su i tri (kontra)obavestajne sluzbe. Sa starim kadrovima SDB SSUP-a i KOS-a JNA, i takodje, na organizacionim ostacima Sluzbe drzavne bezbednosti BiH u Sarajevu, i njenim odelenjima u Mostaru i Banjaluci. Kako je to izgledalo prica Petko Pele Budisa, prvi covek Sluzbe bezbednosti Semberskog okruga, bivsi glavni inspektor Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srpske, i prvi saradnik od pocetka rata bivseg ministra policije Tome Kovaca :

- Rodjen sam pre 35 godina u Mrkonjic Gradu, mada sam od 1977. u Sarajevu gde sam zavrsio skolu unutrasnjih poslova na Vracama kao najbolji maturant u sarajevskoj opstini. Odmah po zavrsetku skolovanja primljen sam u Sluzbu drzavne bezbednosti i verovatno sam bio najmladji operativac DB-a u tadasnjoj Jugoslaviji. Bosanska SDB je bila pretezno muslimanska, bilo je i dosta i Hrvata. Srbi su naravno bili u manjini. Medjutim, do prave katastrofe je doslo kada je na mesto nacelnika SDB-a pocetkom '80. godina dosao Resid Music, koji ce kasnije postati jedan od osnivaca SDA, a danas je siva eminencija svega sto se desava u njegovoj rodnoj Tuzli. Kada je postao nacelnik SDB-a Resid Music je tolerisao da se sluzbenici pozdravljaju sa "merhaba" i maltene smo se i mi, Srbi trebali izuvati kada bismo ulazili u njegov kabinet... Uzasno me je sve to nerviralo, ali sam radio svoj posao sve dok nisam 1984. godine gotovo isteran iz sluzbe. Te godine su se u Mostaru pojavili grafiti "zivela Velika Srbija", "Dole crvena burzoazija". A neposredno pred rat se ispostavilo da iza njih stoji jedan od osnivaca HDZ-a i HVO-a, bivsi pripadnik sluzbe Jerko Kostic. Bila je to njihova akcija dezinformacija. U Mostaru sam proveo neko vreme i kada sam se vratio optuzili su me za kontakte sa srpskim nacionalistima i za nekakve "malogradjanske sklonosti", licno me je isledjivao Music. Zabranjen mi je kontakt sa kolegama, dolazak na posao...

Rat je poceo. Kovacev skolski kolega sa Vise skole SUP-a u Zemunu, Jusuf Pusina, ciji kumovi zive u Beogradu i cija je supruga na pocetku rata uzivala veliko gostoprimstvo u Srbiji, je organizovao zajedno sa Ejupom Ganicem "zelene beretke", najcesce od grupice predratnih huligana. Na kolegijumu u Ministarstvu unutrasnjih poslova Branko Kresic, nacelnik, Hrvat u lice je skresao Muslimanima da znaju kakve su akcije prisluskivanja i pracenja pa cak i postojanja spiskova za likvidaciju celnika SDS-a i vidjenih Srba provodjene, i da se to isto verovatno sprema i Hrvatima i napustio je sastanak, tako da su u ratnom Sarajevu ostali samo muslimanski policajci. Medjutim, Hrvati su odneli sa sobom i mnogo municije, vozila, naoruzanja, prebacili sve to u Hercegovinu i znatno ojacali HVO. Naime, postoji uvrezeno misljenje da su nakon povlacenja dr Karadzica na Pale sa najblizim saradnicima i srpski policajci napustili MUP. Jesmo doduse, i to u velikoj meri. Momo Mandic je bio pomocnik ministra policije Alije Delimustafica i mada o njemu neki krugovi pricaju svasta mogu da vam kazem da sam licno u nekoliko navrata bio svedok kada je na Delimustaficeve oci Mandic cepao njegova resenja o premestaju srpskih kadrova na losija radna mesta. Tu je jos od srpskih kadrova znacajnu ulogu od SDS-ovaca igrao i Mico Stanisic koji je posle izbora postao nacelnik sarajevske policije, a prikljucio nam se i Tomo Kovac, u to vreme nacelnik stanice policije na Ilidzi. Mico, Tomo i ja bili smo tada nekako, frontmeni srpskog otpora u policiji, no imali smo i mnogo nasih poverljivih ljudi u ilegali. Zbog mojih aktivnosti normalno je i da je moja porodica trpela. I supruga mi je bila zaposlena u DB-u, pa ju je Asim Dautbasic, tada nacelnik, proglasio tehnoloskim viskom. Tek kada sam im zestoko pripretio, pa cak i fizickim obracunom jer sam majstor dzudoa, a ako to ne upali i bombom, smirli su se i istog dana moja zena je dobila unapredjenje. Ali, moram da napomenem da su i Delimustafic, Dautbasic, Hebib Avdo, Juka, Caco, Celo i ostali bili samo figure u rukama Omera Behmana, danasnjeg ambasadora Alijine Bosne u Teheranu. Pa, cak mogu slobodno da tvrdim da je i Alija bio prema njemu u podredjenom polozaju.

Sve do 1994. godine muslimanska tajna policija je i funkcionisala kao bivsi SDB, a onda je pod uticajem, pre svega, Irana i njegove vlade formirana Agencija za istrazivanje i dokumentaciju - AID. Njen prvi nacelnik bio je Bakir Alispahic, covek blizak iranskoj tajnoj sluzbi VEBAK, bivsi ministar unutrasnjih poslova muslimanske vlade u Sarajevu. AID ima pet odelenja : obavestajno, kontraobavestajno, za tajne operacije, obezbedjenje rukovodstva i za tehniku. Okrivljen za tesnu saradnju sa islamskim teroristima, koje su Amerika i CIA proglasili za svoje neprijatelje broj jedan, Bakir Alispahic je smenjen, a njegovo mesto preuzeo je aprila 1995. godine Kemal Ademovic, tada komandant specijalnih snaga muslimanskog MUP-a.

Ove (kontra)obavestajne sluzbe novih jugoslovenskih komsija nisu bile brojcano velike. Imale su od dve stotine, kao na primer, Makedonija, do hiljadu zaposlenih u Hrvatskoj. Ali su zato na raznim pozicijama, u dubini Jugoslavije imale svoje saradnike, krtice, dousnike, agente i spijune. Jedno od tih zagonetnih mesta, na kome su se strani obavestajci okupljali bila je, na primer, Banja Koviljaca, pa Subotica, Zvornik, i naravno i Beograd. Na suprotnoj strani ovim tajnim sluzbama, nalazile su se tajne policije i kontraobavestajci Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i Vojske Jugoslavije, koji su ih uspesno razotkrivali i hapsili. General policije Tomo Kovac je muslimanske spijune poceo da juri jos po Ilidzi i Sarajevu :

- Na pocetku rata imali smo dosta uspeha u hvatanju kojekakvih ubacenih muslimanskih spijunskih grupa, jer smo otkrivali razne strane obavestajce koji su se predstavljali kao novinari. Kasnije smo taj posao nekako batalili zbog vaznijih zadataka koje smo imali, a i zbog nerazumevanja u Vladi. Kako da kontrolisemo spijune kada je u RS bilo dozvoljeno da svako, na iole znacajnijoj funkciji, moze da razgovara sa strancima bukvalno o svemu. Tako, na primer, sa gradonacelnikom Banjaluke stranci razgovaraju o Mrkonjicu i Sipovu, a on nije svestan toga da je taj stranac dosao sa zadatkom da bas njega podigne na nivo ovlascenog pregovaraca, da ponisti RS kao drzavu i da se Republika Srpska kantonizuje. Ili kad ti strani medijatori dodju u Bijeljinu, pa sa tamosnjim gradonacelnikom razgovaraju o Majevici, na primer. Imali smo u Sarajevu predsednike opstina koji su u trans pali kada su se rukovali sa Klintonom, jer su valjda mislili da su jako vazni ljudi...Kada sam posle izbora u BiH preuzeo stanica milicije na Ilidzi provalio sam muslimanske prislusne centre. Unutar sluzbe oni su vodili samo cetvoricu ljudi koje su prisluskivali, potpuno nebitnih. To je meni nesto smrdelo. Ubrzo smo im otkrili potcentar koji je radio iskljucivo za SDA i u njemu prave spiskove ljudi koje su pratili i prisluskivali. Na njima je bilo oko 60 celnika SDS-a. I mnene su pratili, uvek po trojica muslimana. Oni su bili organizovani preko taksi sluzbe. Na mom spratu je stanovao Musliman Ramiz Delalic, koji je ubio onog naseg svata Gardovica na Bascarsiji. Ja sam svako jutro ostavljao porodicu sa zebnjom da ce im se nesto dogoditi ili ne. Muslimani su pokusali tri puta da mi kidnapuju familiju. Moja supruga i deca su poslednjim avionom napustili Sarajevo. Vozili su se u gepeku aviona, pa su od mraza imali uzasne posledice. Hvala bogu, sada je sve u redu. Odnedavno sam, posto sam navikao da zivim u velikom gradu zitelj Beograda, upisujem decu u skolu...