Posle sredjivanja stanja u SDB Beograda, neprimetno iz SDB Srbije uklonjeni su neki ljudi koji su radili za KOS JNA. Njih je otkrio Jovica Stanisic, sto je on i iskoristio da probudi sumnju da je nacelnik Dragan Mitrovic, kao Jugosloven, blizak vojnoj kontraobavestajnoj sluzbi i armijskom vrhu. Ta sumnja je bila toliko jaka, da je izazvala pozornost Slobodana Milosevica, prema nacelniku njegove tajne sluzbe. Stvar je bila u tome sto su mnogi unutar Srbije, Beograda i Jugoslavije ocekivali kako ce se Dragutin ­ Dragan Mitrovic, nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije izjasniti. Da li za meku ili tvrdu srpsku stranu ili za SFRJ i za JNA. Svaka od tih strana zelela je Mitrovica ili da pridobije ili da srusi. Najaktivniji je u tome bio bas KOS JNA, koji je tajno pratio i prisluskivao Dragana Mitrovica, a istovremeno sirio glasine da to Mitrovic radi Slobodanu Milosevicu. Takva politicko-policijska igra oko tadasnjeg nacelnika SDB Srbije, dovela je srpsko rukovodstvo, pre svih ministra policije Radmila Bogdanovica i profesora Radosa Smiljkovica, u situaciju da razmisljaju o novom coveku. Njihovi kandidati za sefa tajne sluzbe bili su profesor Budimir Kosutic, dr Dragan Simeunovic, Ratko Markovic, pa cak i predsednik Privredne komore Vlajko Stoiljkovic. Kako su svi oni tu ponudu odbili, a kako je dr Borisav Jovic podrzavao rad Dragana Mitrovica, ovaj nacelnik SDB Srbije je i pored ponudjene ostavke Slobodanu Milosevicu, ostao u svojoj kancelariji do daljnjeg. Njegov zamenik Milivoje ­ Milo Savkovic, sef operative i ekspert za Kosmet, otisao je u preranu, invalidsku penziju.

Nacinjen je pokusaj da Srbija udje i u SSUP i u tajnu policiju Jugoslavije. Licno je Slobodan Milosevic tokom 1989. godine vodio razgovore sa Dobrosavom Torom Culaficem, kome je otvoreno rekao da je kao crnogorski kadar, ispustio federalnu policiju iz ruku. U SSUP-u je vladao nepotizam i sistem nezameranja losim kadrovima. Najvise primedbi na federalnu policiju imao je Slobodan Milosevic, zato sto SSUP ne podrzava Srbiju u borbi za suzbijanje iseljavanja Srba sa Kosmeta i razbijanja siptarskog secesionizma. Kao kompromisno resenje ovih problema, Toro Culafic je od Milosevica trazio da mu ustupi Dragana Mitrovica za nacelnika Sluzbe drzavne bezbednosti Jugoslavije. Bilo je ideja i da Dragan Mitrovic postane nacelnik SID-a u Saveznom sekretarijatu za spoljne poslove umesto Branka Tintora, ali se hrvatsko i slovenacko rukovodstvo nije slagalo da jedan Srbijanac udje u »njihovu« kucu. Slobodan Milosevic, prvi covek Srbije, medjutim, imao je druge planove.

Dragan Mitrovic je u pedeset i prvoj godini zivota penzionisan. Prilikom rastanka, Mitrovic je molio Milosevica da ne dozvoli da se SDB Srbije raspadne, kako se to vec dogadjalo 1966. godine, jer bi tajnoj sluzbi posle bilo potrebno najmanje dvadeset godina da opet stane na noge. Slicnu molbu Mitrovic je prvo uputio generalu Nikoli Ljubicicu, a posle profesoru Radosu Smiljkovicu, generalu Petru Gracaninu. Na tzv. koordinaciji, kojoj su prisustvovali Slobodan Milosevic, Borisav Jovic, Aleksandar Bakocevic i Bogdan Trifunovic, nacelnik u ostavci Dragan Mitrovic je trazio da se SDB Srbije spase od razbijanja. Vecina njih je, zeleci da politicki likvidira Svetislava Lalovica i Dusana Stupara kao ljude Ivice Stambolica, bila za to da i Mitrovic sa grupom rukovodilaca SDB Srbije napusti posao. General Nikola Ljubicic je to sprecio, cime je spasao srpsku tajnu sluzbu od novog Cetvrtog plenuma. Na mesto Mitrovica je dosao 1990. godine, iskusni politicar, borac za srpstvo sa juga republike i neiskusni policajac, tek oporavljen od teske bolesti Zoran Janackovic. Bio je to izbor Slobodana Milosevica i Radmila Bogdanovica, kome se zurilo da uzme policiju u svoje ruke. Posle smene Dragana Mitrovica doslo je i do pomeranja i samog ministra Radmila Bogdanovica, zato jer je bio kadar stare garniture generala Nikole Ljubicica i Petra Gracanina, a i blizak struji dr Borisava Jovica. Milosevic je na celu MUP-a Srbije zeleo svog pouzdanog coveka, pa je prvi covek srpske policije od 1991. bio ministar Zoran Sokolovic, zajecarski kadar, aktivista u vreme Osme sednice. Njegov zamenik i ujedno i nacelnik Resora javne bezbednosti, postao je magistar Radovan Stojicic, poznat po nadimku Badza. Sekretar ministarstva je Slobodan Miletic, a sef kabineta i sef nepostojece Sluzbe informisanja je Slobodan Tepsic. Nacelnik Resora drzavne bezbednosti je Jovica Stanisic. Stojan Misic je pomocnik ministra za kriminalitet, a Rade Markovic je pomocnik ministra bez portfelja. Prethodnom, drugom promenom kadrova 1993. godine, u GSUP-u za novog gradskog ministra policije postavljen je Petar Zekovic. MUP Srbije je naredne 1994. reorganizovan. Imao je ukupno jedanaest uprava, od cega je polovina operativne, a ostale administrativne prirode. Upravu milicije vodio je Vlastimir Djordjevic, zvani Rodja, a njeno Odeljenje milicije komandir Obrad Stefanovic. Upravu za suzbijanje kriminaliteta predvodio je Dragan Ilic, a u Upravi za bezbednost saobracaja nacelnik je Dragisa Dinic ­ Gile. Milan Puzovic je bio nacelnik Uprave za strance, pogranicne i upravne poslove. Jedina zena nacelnik Ljiljana Moric vodila je Upravu za obrazovanje i usavrsavanje. Rukovodilac Skolskog centra je bio dr Andreja Savic, a direktor Srednje skole u Sremskoj Kamenici je Mile Milovanovic, zvani Pozarac. Institut bezbednosti vodio je Nikola Curcic, a nacelnik Uprave za informatiku je bio Dragan Anucovic, koji je svakog dana dolazio na posao iz Novog Sada. Radojica Maksimovic je bio dekan Policijske akademije, dok je Visa skola SUP-a u Zemunu bila trenutno bez direktora. Prvi covek beogradske policije bio je Petar Zekovic, zvani Zeka, dok je njegov pomocnik za kriminalitet bio Ratko Brakocevic, a pomocnik za miliciju Sreten Lukic. Upravu za suzbijanje kriminaliteta vodi Milorad Vlahovic ­ Vlaja, a u Upravi za strance i pogranicne poslove nacelnik je Petar Mladenovic. Brakocevic i Mladenovic su vrlo brzo otisli u penziju. Resor drzavne bezbednosti Beograda, vodio je malo poznati inspektor Zoran Mijatovic. Radio je svojevremeno u Upravi za emigraciju, a zatim kao sef gradskog SDB-a na Aerodromu »Beograd«.

Jovica Stanisic je prilikom reorganizacije MUP-a Srbije, 1991. godine tajnu policiju, koja se zvala Sluzba drzavne bezbednosti ­ SDB preimenovao u Resor drzavne bezbednosti ­ RDB. Time je hteo da se oslobodi zaostavstine SDB koja je funkcionisala iskljucivo kao politicka policija, a da afirmise RDB kao sluzbu za borbu protiv terorista i naoruzanih drzavnih neprijatelja Srbije. U njemu je 1995. radilo oko dve stotine inspektora, koji pokrivaju ne samo Srbiju, vec Jugoslaviju, Balkan, Evropu i svet. Stanisicevi najblizi saradnici su Dragisa Ristivojevic, bivsi v.d. nacelnik tajne sluzbe SFRJ, i reaktivirani penzioner SSUP-a, zatim kao zamenik Mile Tepavcevic, iskusni policajac iz Srbije, Branislav Nesic, specijalac, aktivni karate majstor, nezvanicno telohranitelj nacelnika tajne policije Srbije, Vlada Dragicevic, strucnjak za elektroniku i strane jezike, Mile Gajic i Milan Filipovic ­ Fica, organizatori specijalnih akcija. U vrhu SDB MUP Srbije danas rade i dva policajca hrvatskog porekla. Zlatko Radnic, koji je vec vise od deset godina u srpskoj tajnoj policiji, nacelnik je Uprave za obezbedjenje, a njegov otac, general Ceda Radnic, svojevremeno je bio nacelnik KOS JNA. Drugi Hrvat u SDB Srbije je Franko Simatovic, zvani Frenki, zamenik nacelnika Jovice Stanisica. Simatovic je vise od petnaest godina radnik MUP Srbije. Nekada je radio kao kontraobavestajac po Amerikancima, a sada je nacelnik novootvorenog obavestajnog odeljenja. U RDB danas rade ljudi iz Hrvatske, Bosne, bivse Jugoslavije, jer Stanisic ceni njihovu profesionalnost, a ne teritorijalnu ili nacionalnu pripadnost. Kad je trebalo, kako je sam procenio, Stanisic je umeo da se oslobodi starih kadrova, jer nisu dovoljno razumeli srpsko pitanje. O drzavnoj bezbednosti na Kosmetu brinuo je jedan Beogradjanin, David Gajic. On je sa svojim inspektorima uspeo da otkrije organizatore siptarske ilegalne vojske i paramilicije na Kosmetu.