DINASTIJA RAZNATOVIC

U redovnoj nedeljnoj anketi agencije "Metro" 31. oktobra 1994. godine na pitanje ko je najbogatiji Jugosloven, 25 odsto ispitanika je odgovorilo - Arkan. Drugi je bio Bogoljub Karic sa 13 odsto, a treci Slobodan Milosevic sa samo 7 odsto glasova, koliko je imala i Dafina Milanovic na cetvrtom mestu. Kada je vlasnica "Dafiment banke" u Pristini imala promociju svoj preduzeca Arkan joj je bio domacin.

Arkan je posedovao bogatstvo. Imao je moc, veze i jaka poznanstva. Uvek je voleo da stiti svoje prijatelje. Dzej Ramadanovski se zalio Arkanu da ga pirati podtkradaju i deru. Zeljko je odmah odlucio da zastiti svoj prijatelja. Piratima, koji su presnimalali ilegalno njegove pesme je porucio:

- Kad imas muda da presnimavas bez dozvole, odna imaj muda i da docekas nekog ko je jaci od tebe!

Neki prati su se zalili da su im arkanovci oteli sve ilegalno sminjene pseme Cece Raznatovic i Dzeja Ramadanovskog, a drugi da su morali Arkanu da plate za autorska prava da objavljuju kasete i diskove.

Zoran Kalezic, veliki prijatelj Raznatovica seca se da je prilikom prvog susreta sa Arkanom, kada nije imao penkalo da mu da autogram na Zabljuaku, Zeljko izvadio zlatno pero i poklonio mu. Drugi put, dok su sedeli u hotelu "Jugoslavija" i caskali, u jednom trenutku, odusevljan Kalezicevom pesmom Arkan je rekao Ceci:

- Molim te, daj coveku odelo, cipele, obuci ga. To je nas poklon nasem umetniku!

Ta dva detalja o Zeljku Raznatovicu uvek raspolozeni Zoran Kalezic prica kao svoje najdraze uspomene na Arkana.

Raznatovici su voleli zajedno da izlaze na vidjenija beogradska mesta. Najcesce bi odlazili u Klub knjizevnika, a i na premijere u Centar "Sava". Krajem juna 1995. zajedno sa suprugom Cecom prisustvovao tu je projekciji filma "Podzemlje" Emira Kusturice. Nasli su se na balkonu, gde su sva mesta bila zauzeta. Glumica Rada Djuricin nije imala srece da nadje svoje slobodno mesto, pa joj je Arkan galatno predlozio:

- Rado, sedi gde hoces, ovo sam i onako ja sve platio!

O sebi kao bogatasu je Arkan uvek govorio skromno:

- Nisam bogat covek. Nemam novac u novcaniku, a ni u dzepu. Izdrzavam porodicu, sedamdeset i tri ranjenika, i familije poginulih vojnika. Moje tri firme rade po trzisnom principu. Podizao sam kredite u lose vreme, sada imam dug od miliona maraka. Kuca koju imam podignuta je pre trinaest godina. Nisam je sada stekao. Svojim parama kupio sam trideset i cetiri stana za moje vojnike. Ja nisam bogat covek. Nisam ratni profiter. Pitajte dopisnika Martina Bela da li je Garda pljackala. Srpska dobrovoljacka garda je bila jedina disciplinovana vojska na ratistu. Pljacka, ubistva civila i silovanja bila su strogo zabranjena. Kako moze neko, ko se bori u prvoj liniji da pljacka. Da usred bitke stavi frizider ili televizor na rame i nosi? Nijedan litar nafte nisam dobio. To ce potvrditi direktor iz Tenje. Ja licno morao sam da kupujem naftu. Ja nisam nista profitirao u tom ratu, pa ja sam svog sina Mihajla, kog volim kao oci svoje, vodio u rat da branimo srpski narod. Rizikovao sam zivot svog sina.

Drugi su, medjutim, govorili:

- Uvek je imao onoliko koliko je hteo i dobijao sto je i zelio. Prvi je u Beogradu, jos sredinom osamdesetih, vozio roze "kadilak" I prvi je, dosta pre gazda Jezde, Beogradom jezdio u blindiranom "sevrolet" dzipu.

Svoju poslovnu karijeru Arkan je, inace, zapoceo na estradi, neki kazu kao izbacivac, a drugi kazu kao suvlasnik prve moderne beogradske diskoteke "Amadeus". Kasnije je imao Radio "Tigar", koji je prepustio svom drugu i partneru Djovaniju di Stefanu, a televiziju "Palma plus" u Jagodini, koju vodi Dragan Markovic.

Ulagao je velike pare u pevacku karijeru svoje supruge Cece. Sa Fondom "Trece dete" je organizovao seriju humanitarnih koncerata na kojima su ucestvovali Neda Ukraden, Vesna Vukelic Vendi, Beba Tosic, Marinko Rokvic, Merima Njegomir, Zoran Kalezic, Vladimir Sacic Cobi i drugi pevaci. Milos Ristic snimatelj spotova za Svetlanu Raznatovic seca se da je na snimanju Arkan uvek bio tu da pomogne, pa makar da donese burek i sokove.

Raznatovici su imali svoj list "Stranka srpskog jedinstva", koji je jedno vreme vodio novinar Zoran Bogavac za vrlo dobar honorar. Kasnije su list preuzeli dr Branislav Pelevic i Mile Jelisijevic, koji su radili volonterski. Raznatovici su imali i "svoju drzavnu produkciju", jer je Ceca, uglavnom snimala za PGP RTS. Ova kuca je Raznatovicima pruzala najkvalitetnije uslove za proizvodnju, ali i propagandu i prodaju Cecinih muzickih i video izdanja.

Drugi poslovni uspeh Zeljka Raznatovica bila je proizvodnja svih crveno-belih obelezaja najpopularnijeg fudbalskog kluba u Jugoslaviji. Firma "Delije" je bila oko pet godina iskljucivi proizvodjac i prodavac zastava, kapa, bedzeva, salova, transparenata FK "Crvena Zvezda". Slican poslovni odnos Raznatovic je imao i prema Srpskoj dobrovoljackoj gardi, koju su finansirali njeni donatori, ali koja je vremenom postala medijski vrlo popularna i profitibilna.

Do pocetka rata u SFRJ Arkan je akumulirao poprilicno bogatstvo. Arkan je bio veliki majstor za kocku. Imao je jake zivce i dobre suigrace, posebno medju Siptarima. Cesto je odlazio na Kosmet da Siptarima uzima pare, kako je voleo da govori. Jedan od njih bio je veliki Arkanov prijatelj i partner u igrama, kada se na stolu nalazilo i po nekoliko stotina hiljada maraka. Bio je to dobar tandem, jer su najcesce pobedjivali.

U prvoj polovini osamdesetih Raznatovic se pojavljuje kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a jedan je i od prvih zakupaca budvanskog Jadranskog sajma. Istovremeno kontrolise nekoliko ilegalnih kockarnica u Beogradu. Uz finansijsku pomoc uprave "Crvene zvezde" negde 1986. u prizemlju svoje kuce u Ljutice Bogdana otvara ekskluzivnu poslasticarnicu "Ari" cuvenu po italijanskim kupovima.

U osnivanje Srpske dobrovoljacke garde, prema sopstvenim recima, oktobra 1991. godine, ulozio je cak 200.000 nemackih maraka svojih para. Vratilo mu se, jer su neke beogradske novine pisale, da je Komandant u Erdutu trgovao vinom i naftom. A drugi su pricali i o drvenim oblicama, koje je, navodno izvozio iz slavonskih suma.

Dok je SDG boravila na prostorima RSK i bila stacionirana u Erdutu, na ulazu u naselje sagradjena je i benzinska pumpa i nova poslovna zgrada. Licno je Dafina Milanovic pregovarala sa Vladom RSK i ulagala sredtsva preko svog "Dafiment centra". Dva puta je boravila u Erdutu i obecavala velike pare za razvoj poljoprivrede i industrije.

U to vreme, aprila 1994. godine, osnovano je i preduzece "SDG Kompanija", za koje se mislilo da je produzetak Srpske dobrovoljacke garde i Arkanovih aktivnosti. Objasnjenje javnosti dao je Stojan Novakovic, glavni ulagac u ovaj posao:

- SDG je garda, a "SDG Kompani" je firma koja je registrovana u Privrednom sudu u Belom Manastiru. Tri miliona dolara smo ulozili u objekat koji obuhvata benzinsku pumpu sa 400.000 litara goriva, zeleznicki cvor i poslovnu zgradu sa proizvodnom halom za obradu drveta. Tu su fri sop, banka i restoran.

General Manojlo Milovanovic, nacelnik GS VRS je u tv emisiji "Izbori 96.", u kojoj je ucestvovala Ljiljana Peric, clan SSJ okrivio Arkana, pa i njegovog sina javno za ratovanje iz koristoljublja na Glamocu i Majevici. Sto je Ljiljana Peric odmah demantovala.

Jedno vreme je drzao i detektivsku agenciju "Delije", pa su ljudi dolazili da traze pomoc od Arkana, kad nisu mogli da realizuju sudske presude. Agencija je radila i na obeznedjivanju raznih licnosti. njih sestorica su cuvali skupe slike Dragana Malesevica Tapija.

Za Stojana Novakovica, koji je zajedno sa Arkanom stvarao FK "Obilic" se govorilo da je srpski Berluskoni. Njegov cilj je bio da tim iz B uvede u A ligu. Tada su u ekipi bili Puaca, Milosevic, braca Jevric, Nonkovic, Drakulic, Zoric, Zivkovic i Baric za kog je Novkovic govorio da je novi Sinisa Mihajlovic. Uarada im je tada bila od 1.500 do 4.000 dinara.

Vitezovi sa Vracara su imali klupsku crveno-plavu boju i te godine su uspeli da udju u Prvu ligu i cetvrt finale Kupa Jugoslavije.

Zvanicno predsednik i vlasnik kluba je bio Stojan Novakovic, zvani Cope, a predsednik Izvrsnog odbora Milisav Novakovic, predsednik Skupstine kluba dr Branko Nesovic, a direktor Mirko Minovic. Prvi trener je bio Slobodan Cole Jankovic.

"Obilic" je osnovan 1924. godine, potom je isto ime dobio 1952. kada se spojio sa FK "Sumadija". A u novom sastavu afirmisao se 1988. kada je usao u Medjurepublicku ligu, sever.

Zbog nesporazuma sa FSJ predsednik Stojan Novakovic je podneo ostavku.

Malo je poznato da je Zeljko Raznatovic dok je vodio Gardu pristao da se o njemu snimi dokumentarni film. Igrao je samog sebe u filmu "Zakletva srpskih ratnika", koji nije imao srece da postane komercijalan.

Da bi objedinio prihode za svoju Srpsku dobrovoljacku gardu, tvrdeci da se novac za njene potrebe nabavlja radom privatnih firmi ciji je vlasnik i donatorstvima prijatelja i rodoljuba, Arkan je osnovao "SDG" kompani, u cijem sastavu su, koliko se moze saznati, bile transportne firme, „Ari kompani", „Vizantin kompani", „Grand kazino" u hotelu „Jugoslavija". Tvrdilo se da je Arkan drzao i kazina u hotelu "Slavija" i u pristinskom hotelu "Grand", kao i jedan sporni u Herceg Novom. Arkanov kum Milenko Mandic Manda bio je neko vreme sef kockarnice "Grand" u hotelu "Jugoslavija" na Novom Beogradu. Osim toga, Mandic je vodio i Raznatovicevu teretanu, bazen, kafic i fitnes salon.

U Raznatovicevom vlasnistvu su bile i stambene zadruge „Dedinje" i "Sumadija", poslasticarnica "Ari" i lanac beogradskih pekara "Srpska kruna". U Cumicevom sokacetu, u centru Beograda porodica Raznatovic je imala menjacnicu, prodavnicu sportske opreme, kao i firmu za prodaju i servis mobilnih telefona. Arkanova supruga Ceca je drzava dva butika sa ekskluzivnim modelima odece i obuce, prvo u hotelu "Jugoslavija", a potom u hotelu "Interkontinental". Tu su mogle da se vide i kupe haljine koje je Ceca samo jednom nosila.

Zeljko Raznatovic Arkan je svoje milione ulagao sirom sveta. Advokat Djovani Di Stefano zastupao je njegove interese u inostranstvu. Raznatovic je pre pet godina milione maraka ulozio u akcije cuvenog svedskog proizvodjaca telekomunikacione opreme "Erikson". Javna je tajna da je Arkan bio i suvlasnik kompanije koja je gradila puteve Kipra i Grcke. Pokojnom Arkanu bliski ljudi kazu da je "komandant" u svom voznom parku imao cak tridesetak luksuznih "ford" i "sevrolet" dzipova.

Zeljko Raznatovic se narocito ponosio Fudbalskim klubom "Obilic", koji je pod njegovim patronatom od srpskog ligasa uspeo da postane sampion Jugoslavije. Ulaganje u ovaj klub bila je investicija u izvoz kvalitetnih igraca i u prihod od medjunarodnih utakmica, koje je "Obilic" kao sampion trebalo da igra u svetu.

Sa sportom su i Ceca i Arkan podigli svoj ugled u Evropi i prikazali se u pravom svetlu. Zeljko Raznatovic je licno u Beogradu docekao, na primer, Hezusa Hila, predsednika "Atletika" iz Madrida, koji se iznenadio kada ga je video mladog, lepog i slobodnog. Naime, predsednik Hil je mislio da je Arkan u nekom zatvoru. Svih cetrdeset clanova delegacije "Atletika" Ceca i Arkan su ugostili u svojoj kuci.

Na uzvratnoj utakmici u Madridu Svetlana Raznatovic je napravila svetsku senzaciju jer je bila prva zena, predsednik kluba "Obilic", koja je sedela na klupi, uz strucni stab i fudbalere. Svetlana Raznatovic je bila predstavljena kao sportska diva i citava Spanija je navijala za nju. Fudbalska administracija tako nije mislila, pa je zbog americkog pritiska, zabranila posle Arkana i Ceci da vodi svoj klub po Evropi i svetu.

Tada se pronela glasina da ce Arkan biti naslednik Miljana Miljanica na mestu predsednika FSJ, sto je Raznatovic odlucno demantovao. Demantovao je i glasine da ce da kupi "Crvenu Zvedzu", ali nije da je za opkladu da ce "Obilic" biti sampion Jugoslavije dobiti 100.000 maraka.

Na beogradskom Vracaru ne samo da je stvorio sampionski tim, vec je Zeljko Raznatovic izgradio i jedan od najlepsih stadiona u zemlji. U citav poduhvat ulozio je mnogo novca i zaradio. FK "Obilic" je samo od obestecenja za Lesnjaka i Grozdica zaradio deset miliona mraka. Na Vracaru su u sklopu stadiona izgradjene i luksuzne klupske kancelarije i poslovni prostor. Krajem devedesetih je i FK "Mladi Proleter" postao FK "Mladi Obilic", a i OFK "Beograd" je bio pod finansijskom kontrolom Raznatovica.

Poslednjih godina Raznatovic je investirao svoj kapital i u industriju. Interesovao se za "Jagodinsku pivaru", kao i za neke propale vojne fabrike po Zemunu. Sam se hvalio da je u vreme sankcija i potere za njim odlazio u Segedin na porodicni rucak. Hrvati su protetsvovali sto je Komandnt po Evropi prodavao video traku sa snimcima akcija SDG u Tenji i Vukovaru.

Velika poslovna aktivnost bila je vezana za izuzetnu energiju Zeljka Raznatovica. Njegovi prijatelji tvrde da je spavao samo dva-tri sata dnevno. Ustajao je u sest. Stranke je primao vec od osam sati. Preko dana bi rucao sa porodicom u hotelu "Jugoslavije", kasnije u hotelu "Interkontinental". Kod kuce je voleo da pere sudove i da jede kolace. Za svadbu je smrsao devet kila, i kako je sam rekao, dva meseca nije jeo kolace.

Uvece bi ostajao do kasno, a ujutro bi bio prvi na treningu fudbalera FK "Obilica". Cak je i decu voleo da vidi u sportu, jer se Mihajlo interesovao za hokej, Nikola za kosraku, a Vojin za boks. Mihajlo je potom zavoleo kik boks.

MIHAJLO IMA STAN I LOKAL

Zeljko Raznatovic je imao devetoro dece i dva unuka. I svima je ostavio deo svog imetka, kog su grchke banke jednom prilikom, procenile na 200 miliona maraka. U Arkanovom testamentu za najstarije dete pishe:

"Sin Mihajlo poseduje svoj stan u Beogradu, na Banjici, a pomogao sam da dobije lokal u CHumiccevom sokachetu, opshtina Stari grad, gde umnogome samostalno razvija svoj posao u trgovini...."

To je firma Icom internacional za prodaju i servisiranje mobilnih telefona. Na vizit karti ove kompanije pishe da Mihajlo Raznatovicc, njen vlasnik ima pored lokala u CHumiccevom sokachetu i drugi na Aerodromu Beograd.

Mihajlo je prvo Zeljkovo dete. Rodjen je iz veze sa jednom lepom SHvedjanskom iz Getebrogra, chiji je otac bio profesor univerziteta. Arkan se sa njom zabavljao sredinom sedamdesetih godina, a Mihajlo je rodjen 10. marta 1975. godine u Geteborgu. Tu je zavrshio osnovnu i srednju ekonomsku shkolu. Pochetkom devedesetih Mihajlo je bio juniorski reprezentativac u hokeju na ledu u SHvedskoj. Bio je poznat po tome i po svom ocu Arkanu.

O tome je jednom prilikom govorio:

- SHvedjani su znali ko je moj otac. Oni nisu pokushavali da raumeju situaciju u Jugoslaviji. SHvedjani sve gledaju jednostrano, ne znaju shta je bilo, ni shta cce biti, ni ko je dobar, a ko losh. Verovali su uzasnoj propagandi, koja je za Srbe govorila da su fashisti. Dok sam bio u SHvedskoj nisam prichao o situaciji u Jugoslaviji, da ne bih doshao u sukob sa SHvedjanima, a i Muslimanima i Hrvatima, kojih tamo ima dosta.

Arkanov najstariji sin doshao je u Jugoslaviju prvi put 1992. godine. I odluchio da ostane kraj oca:

- Shvatio sam da je ovde sve moje, moj narod, moja zemlja, moja sudbina. Za mene je najvecca chast da branim svoju otadzbinu!

Nije znao nijednu srpsku rech, ali je pokazivao volju da uchi ochev jezik. Odmah je dobio ponudu da da igra hokej za nash drzavni tim. Umesto hokeja Mihajlo se odluchio za "Tigrove". Iz Beograda je posle samo nekoliko dana otishao sa ocem u Erdut na vojnichku obuku. Mihajlo je u Erdutu zavrshio sa odlichnim ocenama borbenu obuku i uchestvovao je u ratnim pohodima SDG dve godine.

- Arkan je strashno cenio Mihajlovu hrabrost i odanost srpstvu, ali to nije pokazivao. Kada je Mihajlo ranjen u nogu Arkan je svoj bol occutao. A kada je Mihajlo na Treskavici nestao, kada smo svi pomislili da je mrtav, Arkan je ccutao. Sreccom, posle sedam sati Mihajlo je sa jednim Kragujevchaninom doshao u chetu. Sami su se probili kroz muslimanske redove i vratili u komandu. Arkan ni tada nijednog trenutka nije pokazivao radost oca koji je, mozda, vecc prezalio sina. Bio je kao tvrd stena - secca se tih dana Arkanov gardista Mikan Jovanovicc.

Gardista Milovan Neshovicc secca se da ga je Mihajlo Raznatovicc, kada je na Treskavici ranjen i izgubio nogu, nosio na svojim ledjima. A kasnije ga svakog dana poseccivao u bolnici. Pripadnicima Srpske dobrovoljachke garde je imponovalo da je sin njihovog komandanta Arkana u prvim borbenim redovima i na prvoj borbenoj liniji.

- Otac ga nije shtedeo - govorio je Milovan Neshovicc.

Borci se seccaju da je Mihajlo Raznatovicc u Bosni zarodbio petoricu Muslimana. Jednog je skinuo golog i obukao njegovu uniformu da bi se u njoj fotografisao. Bio je to jedini Mihajlov ratni trofej koji i danas chuva.

Kada je Arkanova garda 1993. branila Krajinu, Mihajlo je iskoristio priliku da postane drzavljanin RSK. Dobio je lichnu kartu i pasosh. Nameravao je i da ostane da zivi u Republici Srpskoj Krajini, ali mu se ta prilika nije pruzila.

U SDG komandantov sin Mihajlo je bio sve do zvanichnog rasformiranja garde 1995. godine. Da bi ostao u dobroj fizichkoj kondiciji i sportu, promenio je sport i opredelio se za kik boks. Postao je chlan kik boks kluba "Crvena Zvezda Delije". Za njega je njegov otac Zeljko Raznatovicc tada govorio:

- Mihajlo je borac po temperamentu. A takav sam i ja bio u njegovim godinama!

Ubistvo i smrt Zeljka Raznatovicca 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu Interkontinental uchinili su njegovog sina Mihajla sa nepunih 26 godina najstarijom mushkom glavom u porodici. Tako se i ponashao, jer je posle sahrane i svih pomena, u ime porodice Raznatovicc govorio:

- Hvala vam svima u ime plemena Raznatovicca, na dobro vam se vratilo!

Danas Mhajlo Raznatovicc vodi samostalan privatni i poslovni zivot u Beogradu, pokushavajucci da napravi svoje poslovno ime. Za mnoge ljude je ovaj visoki, plavokosi mladicc i dalja samo Arkanov sin.

Arkan nikada nije zeleo da odgovori na pitanje koliko novca ima, vec je stalno govorio da poslovnim partnerima duguje stotine hiljada maraka.

Volio je da kaze da je po zanimanju poslasticar. Novinare je cesto primao u svojoj ukusno opremljenoj poslasticarnici "Ari" u prizemlju luksuzne kuce. Ponosio se i najboljim i najjeftinijim hlebom u gradu, koji se i danas pece u njegovoj pekari pokraj "Marakane". U ovoj pekari hleb je deljen besplatno roditeljima sa troje dece, jer je to bilo pravilo organizacije "Trece dete", ciji je predsednik Svetlana Raznatovic.

Ponekad bi samo priznao da ima firme i u inostranstvu, posebno u Engleskoj, da bi pokazao strancima da je internacionalni biznismen.

Naravno, nemoguce je ustanoviti u kojim je se sve poslovima bavio Zeljko Raznatovic Arkan kao privatnik i koliko je bilo njegovo licno ucesce i njegovih firmi u uvozu nafte, cigareta, viskija, kafe i drugih deficitarnih proizvoda u Jugoslaviju.

Pocetkom osamdesetih Zeljko je, govorilo se, u Beogradu kontrolise vise ilegalnih kockarnica. I sam je volio da se kocka. Govorio je:

- 257 je uvek jace od cetiri keca!

Tako je neposredno posle njegovog ubistva nedeljnik "Vreme" pisao o navodnom Arkanovom sukobu sa "surcinskom mafijom", a oko kontrole diskografske kuce "Grand prodaksn" ciji je vlasnik Lepa Brena.

Tvrdilo se da je milione maraka zaradio krseci embargo OUN na izvoz nafte Srbiji, da je jedno vreme drzao je benzinsku pumpu nadomak Vukovara. I da je preuzimajuci FK "Pristinu" legalizovao trgovinu naftom na Kosmetu. Propast piramidalnih stednji nije ga pogodila, naprotiv: iz "Dafiment" banke podigao je 350.000 maraka. Pricalo se i da je Arkan bio i suvlasnik kompanije koja je gradila puteve Kipra i Grcke.

Britanski tabloidi pisali su da je Djovani di Stefano, navodno u Arkanovo ime, nameravao da kupi veliki rudnik uglja "RJB Moning". Di Stefano je potvrdio navode stampe, a Arkan pozurio da demantuje bilo kakvu vezu s ovim poslovnim poduhvatom.

Strani mediji su se uvek bavili procenama Arkanovog bogastva, tako da su u vise navrata licitirali da taj porodicni kapital iznosi preko pedeset miliona maraka. U Jugoslaviji takvih procena nije bilo, jer se bogatsvo Raznatovicevih videlo golim okom i nije bilo potrebno da se procenjuje. Arkan i Ceca su se po Beogradu kretali u skupim dzipovima. Za blindirano vozilo Zeljka Raznatovica, registrovano kao BG 19-99 se govorilo da ge je kupio na Sajmu automobila za 120.000 dolara.

- Nisam bogat covek - tvrdio je Zeljko Raznatovic - nemam novac u novcaniku, a ni u dzepu. Izdrzavam porodicu, 73 ranjenika i familije poginulih vojnika. Moje tri firme rade po trzisnom principu. Podizao sam kredite u lose vreme, sada imam dug od milion maraka!

Olicenje poslovnog uspeha porodice Raznatovic bila je njihova vila, izrasla na temeljima kuce koja je kupljena pre dvadesetak godina na uglu ulice Ljutice Bogdana, koja je ujedno bila i stab Srpske dobrovoljacke garde.

Samo vilu pokraj "Marakane" sa pet spratova nad i tri pod zemljom Beogradjani su procjenjivali na deset miliona maraka. Ekonomski strucnjaci ne usudjuju se da javno procenjuju Arkanovu zaostavstinu, ali nezvanicno barataju s brojkama od bar 200 miliona maraka.

Copyright © 2001 Marko Lopusina