DROGA VLADA PLANETOM

Mafija kosmetskih Albanaca na ekskluzivnom podrucju spanskih turistickih destinacija, Suncanoj obali, finansira teroristicku "OVK", objavio je 18. jula 1999. ekskluzivnu vest madridski dnevnik "El Mundo". Eksperti za borbu sa mafijom neprekidno vec dve godine upozoravaju spansku vladu na opasnost koju je doneo veliki broj kosmetskih Albanaca na Iberijskom poluostrvu. Kako je ovom listu izjavio Rikardo Martin Fluha, spanski drzavni sekretar za bezbednost, do sada je otkriveno 16 mafijaskih klanova u Spaniji, koji su se ubacili na podrucje Suncane obale.

- Na tom podrucju deluje oko 600 mafijasa, kosmetskih Albanaca, od kojih je vecina dospela iz Nemacke, odakle su proterani kao opasni. Mafija kosmetskih Albanaca je izrazito nasilna i agresivna u potrazi za novcem. Ova nova mafija u Spaniji je donela sa sobom i necivilizovan nacin zivljenja i organizacije. Ponasaju se kao pripadnici OVK, nose sa sobom oruzje i koriste ga u prikupljanju sredstava za kupovinu novog oruzja za OVK- izjavio je Martin Fluha, spanski ministar bezbednosti.

Novinari spanskog dnevnika pokusali su svojim citaocima da objasne kako funkcionise siptarska mafija u Spaniji. "Sve albanske izbeglice sa Kosmeta, ali i iz drugih krajeva Evrope, obavezne su da daju mesecni harac", navodi "El Mundo" i dodaje da je jedna ovakva mafijaska grupa proslog meseca sakupila 180 miliona peseta, oko milion i sto hiljada dolara, za potrebe "OVK".

Kako je napisao "El Mundo", najveci problem za policiju Spanije danas predstavlja cinjenica da retko ko od ovih mafijasa ima regularan pasos. "Kada ih uhapsimo zbog droge, posedovanja oruzja, iznudjivanja... ne mozemo da ih deportujemo, jer skoro niko nema vazece pasose. Nasa vlada im je dala status izbeglica i mi smo nemocni".

Bilo je to nezvanicno priznanje drzave Spanije da nije sposobna da redji problem siptarske narko-mafije u zemlji, koja je pocela da ugrozava i najacu spansku privrednu granu - turizam.

Slican problem, krajem jula 1999. godine, kada su medjunarodne snage na Kosmetu legalizovale OVK i siptarsku vlast, finansirane delom i iz narko kartela, imala je i Slovacka. Bratislava je, naime, poslednjih godina postao jedan od jakih centara siptarskog podzemlja u Evropi.

"Neuspehom je 16. jula 1999. godine, okoncana akcija specijalne jedinice slovacke policije koja je pripremala hapsenje Nedzmedina Zeke, sefa madjunarodnog narko-ganga!" - izvestili su slovacku javnost bratislavski dnevni lisotvi, radio i televizija.

Grupa od 20 maskiranih policijskih "specijalaca" opkolila je trgovinu obucom "Italo Sop" koja pripada kosovskim Albancima. Sproveden je pretres prodavnice i stana, nadjeno je oruzje i dvojica "sumnjivih" muskaraca. Onaj koga su trazili - sef medjunarodne narko-mreze nije, medjutim, nadjen, a uhapseni Siptari su pusteni na slobodu zbog nedostatka dokaza.

Ova intervencija je trebalo u Slovackoj da bude kruna cetiri godine vodjene medjunarodne policijske akcije pod sifrom "Pristina" protiv krijumcara droge na Balkanskom putu od Turske preko Jugoslavije, Madjarske i Slovacke do Ceske odakle je heroin dalje isao na Zapad.

Jos pre dva meseca madjarska policija je, sredinom maja 1999. godine, uhapsila Nedzmedina Zeku, jednog od sefova ovog albanskog ganga i predala ga Italiji, jer je on u medjunarodnoj mrezi siptarskog podzemlja bio zaduzen za tu zemlju. U Holandiji je nedavno uhapsen Remzi Canaj, sef lokalne filijale ovog narko-ganga, a u ponedeljak dvojica kosovskih Alabanaca iz Bratislave.

Sef ganga Nedzmedin Zeka, koji je bio na meti hapsenja u Bratislavi je, medjutim, izmigoljio. Nedzmedin Zeka je u maju 1999. uspelo da pobegne iz zgrade jednog praskog suda u kome se odlucivalo o zahtevu Nemacke za njegovu ekstradiciju i sklonio se u Bratislavu, gde je postao suvlasnik trgovine italijanskom obucom u Slovackoj. To preduzece mu je bilo samo maska za poslove sa drogom.

NEKAD RUGOVA, SAD TACI

"OVK: novac od droge" je naslov teksta u kojom francuski nedeljnik "Poen", u broju OD 15. JULA 1999. objasnjava kako se finansira ta teroristicka organizacija kosmetskih Albanaca. U tekstu sa informacijama iz Zeneve, konstatuje se da OVK zdusno pomazu kosmetski Albanci - imigranti u Svajcarskoj i Nemackoj, ali se naglasak stavlja na cinjenicu da glavnina novca za finansiranje potice od preprodaje droge.

"Poen" pise da "svaki zaposleni kosmetski Albanac mora mesecno da prilozi 4.000 svajcarskih franaka za OVK ". To se potvrdjuje iz izjave Bardhila Mahmutija, jednog od vodja OVK u Svajcarskoj:

- Sa nasim parama iz inostranstva, bilo da je od gastarbajtera, bilo da je od gangstera, nije vazno, od kraja prosle 1998. godine novac je koriscen samo za kupovinu oruzja za borbu protiv Srba.

List "Poen" prvo podseca da su "do jeseni 1998. godine" dve najvece zajednice kosmetskih Albanaca u zapadnoj Evropi, njih 180.000 u Svajcarskoj i 150.000 u Nemackoj, finansirale Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove prilozima u visini od tri odsto od zarada. To je, navodi list, "obezbedjivalo 40 odsto budzeta separatisticke vlade u Pristini", pre nego sto se pomenuta dijaspora okrenula prema OVK, koja se odmah pokazala mnogo zahtevnijom i koja je, posle ulaska NATO na Kosmet, preuzela vlast u ovoj srpskoj pokrajini. Tako su pare iz siptarskog podzemlja, nekada davane Ibrahimu Rugovi, za samo mesec dana presle u ruke novog siptarskog lidera Hasima Tacija, kog je Amerika snazno podrzavala.

Ova istina, objavljena u leto 1999. godine, kada je preko sto hiljada Srba izbeglo sa svojih kosmetskih ognjista zbog progona OVK, bila je mala uteha za zlu sudbinu srpskog naroda.

Organizovana trgovina narkoticima je danas u svetu najprljaviji i najbrzi biznis, koji ostvaruje tako veliku dobit, da je postao privlacan ne samo za kriminalce iz podzemlja vec cak i za pojedine vlade. Cesto se u policijskim izvestajima i novinskim napisima kao primer, navode Avganistan, Pakistan, Turska, Bugarska, Albanija, Kolumbija i Tajvan. Kriminal je profesija pravljenja novca, a krijumcarenje bilo koje vrste robe, a posebno droge, isplativo je zbog ogromne razlike u nabavnoj ceni, u siromasnim zemljama proizvodjaca narkotika i prodajnoj ceni, u razvijenim drzavama Zapada. To mozemo ilustrovati, na primer, cinjenicom da je tokom 1986. godine na crnom trzistu droge obrnuto cak 380 milijardi americkih dolara. Zarada americkih dilera iznosila je tada oko 100 milijardi dolara.

U svetu danas postoje samo tri regiona u kojima se narkotici proizvode. To su zemlje Jugoistocne Azije, zatim Bliskog istoka i Juzne Amerike. Svi ostali regioni sveta su samo trziste za preprodaju droge pravljene u Tajvanu, Kambodzi, Indoneziji, Iranu, Avganistanu, Pakistanu, Peru, Cileu i Kolumbiji. Prema podacima Interpola, put droge od Jugoistocne Azije prema potrosackim trzistima u Zapadnoj Evropi ide od Avganistana, Pakistana i Irana da bi se u Turskoj pretvorio u vise centara, od kojih je najvazniji svakako Istanbul. U Interpolu se procenjuje da oko 90 procenata heroina zaplenjenog u Evropi dolazi iz Turske preko Bugarske i Makedonije. Na tom putu, pre trideset godina prvo se pojavila iranska, zatim libanska, pa tek onda turska narko-mreza. U medjuvremenu, na svercu narkotika izrasla je i bugarska i albanska mafija, koja koristi balkanske kopnene, vazdusne i vodene puteve za ulazak u Evropu i Ameriku.

Proizvodnja i distribucija narkotika glavni je izvor prihoda a i temelj vlasti u mnogim zemljama Juzne Amerike, bliskoistocnim delovima Azije i severu Afrike. Slucaj Manuela Norijege iz Paname, koji je iz prihoda narko-mafije finansirao svoj dolazak na vlast i kontrarevoluciju u Nikaragvi, pa i trgovinu oruzjem drasticno svedoci o moci trgovaca drogom. U samoj Aziji trecina stanovnistva zivi od droge, a u Evropi vec postoje gradovi, kao sto su Cirih i Amsterdam u kojima narkomani zive i umiru na ulicama.

- Narko-mafija je u tim drzavama razorila samo tkivo politicke vlasti i fakticki legalizovala svoj prljavi posao. Kapital stvoren na trgovini "belom kugom", medjutim, putuje svetom i ulaze se u mnoge razvojne programe bogatih drzava. Taj novac investiran je cak i u vasionske projekte NASE. Da je opasnost od narko- mafije velika vidi se i po cinjenici da trgovina drogama za sobom vuce jos 70 odsto drugih vrsta kriminala - od ubistava preko razbojnistava do ilegalne trgovine oruzjem. Novcem od droge finansiraju se ne samo teroristicke akcije pojedinih nacionalnih pokreta vec i mnogi lokalni ratovi u svetu - tvrdi Marko Nicovic.

Primera za to, na zalost, ima i u nasim jugoslovenskim prostorima, gde albanska mafija, koja trguje drogom u turskom lancu od Istambula preko Ciriha do Njujorka, godisnje samo na tlu Amerike zaradi 45 miliona dolara. Dobar deo tog kapitala vraca se na Kosmet kao investicija u separatizam i tzv. Republiku Kosmet. Sponzori, ne samo siptarskog separatizma su i mnoge tajne sluzbe velikih drzava, koje preko profita iz droge, sufinansiraju svoje politicke akcije u drugim drzavama.

Covecanstvo je rano shvatilo opasnost od nekontrolisane upotrebe opojnih droga, pa je prvu zabranu donelo jos 1778. godine u Indiji. Tada je ogranicena proizvodnja biljaka iz kojih se prave narkotici. SAD su proizvodnju droga zakonom regulisale tek 1898. godine. A kako se ta "bela kuga" sirila velikom brzinom i pocela da ugrozava generacije mladih ljudi, to je na posebnoj Medjunarodnoj konferenciji u Hagu 1912. godine usvojena Konvencija o opojnim drogama. Takva rezolucija donesena je i 1961. godine u Njujorku, kada je i osnovan Komitet za suzbijanje narkomanije.

Narkomanija je danas bolest covecanstva koja ugrozava, zivote vec trecu generaciju ljudi. Proizvodnja i trgovina narkoticima, posle lokalnih ratova, danas najveca opasnost za demokratiju u svetu, jer je narko-mafija postala finansijska sila u mnogim drzavama. OUN i samog Butrosa Butrosa Galija uhvatila je panika kada se u ovoj medjunarodnoj organizaciji 2000. doslo do saznanja da organizovani kriminal godisnje okrece 3.500 milijardi dolara. Ako se zna da, na primer, SAD imaju bruto promet od 6.500 milijardi, Japan 5.900 milijari, Nemacka 5.000 milijardi dolara, to znaci da je mafija danas cetvrta finansijska sila na svetu.

Samo tokom 1998. godine podzemlje je na poslovima oko droge okrenulo 600 milijardi dolara. A 1994. godine, za sest meseci obrnuto je cak 550 milijardi. To znaci da su narko-dileri do kraja 1994. godine napravili rekordni promet od najmanje hiljadu milijardi dolara. Panika u OUN je zazvana i saznanjem da je ta belosvetska mafija vec usla u pore politickog zivota mnogih drzava i preti da preuzme vlast u pojedinim delovima sveta - culo se 1998. godine na specijalnom zasedanju OUN o organizovanom kriminalu, koje je odrzano u Njujorku.

U tom prljavom biznisu albanski i jugoslovenski Siptari, zajedno sa zemljacima iz Turske vec trideset godina aktivno rade. Zapoceli su kao kuriri turske i bugarske drzavne mafije, kojoj je krijumacarenje narkotika bio izvor za finansiranje tajnih politickih, vojnih i obavestajnih operacija. Najveci broj njih bio je regrutovan iz "kosovskog trougla" Veliki Trnovac-Presevo-Gnjilane, koji je na interpolovoj karti ucrtan kao jedna od crnih tacaka na svetskim putevima droge. Danas je situacija, sto se tice upravo Siptara, mnogo gora.

- Mocni turski klanovi, koji su kontrolisali evropsku pijacu heroina,ustanovili su da su na njihov teren, u poslednjih deset godina, izvrsile invaziju ruska, kavkaska i albanska narko-mafija, trazeci svoj deo trzista i profita. Kosovski Siptari su toliko ojacali da, samo u Svajcarskoj, drze pod svojom kontrolom sedamdeset odsto narko-trzista. Trenutno se u ovoj zemlji, po zatvorima, zbog preprodaje narkotika nalazi najmanje 2.000 Siptara iz Jugoslavije. Rat na Balkanu je presekao ranije jugoslovenske kanale za krijumcarenje droge sa Bliskog Istoka na Stari kontinent, ali su zato agilni Siptari u poslednje cetiri godine,otvorili nove distributivne centre i nove prolaze ka Zapadu. Albanska veza predstavlja heroinsku rutu, koja danas zadaje najvise problema evropskim policijama i drzavama - izjavio je Alen Labrus, pariski ekspert za narkotike prosle godine listu "Vasington post".

KRVAVI KARAKAFA

Karakafa Mehmed-Ali, star 41 godinu, rodjen u Velikom Trnovcu kod Bujanovca, bio je organizator vece grupe krijumcara heroinom iz Turske, preko Jugoslavije, u Italiju. Njegovi saucesnici u Jugoslaviji su bili braca Osmani Adnan i Fatmir, Memeti Ljatif i Arifi Ismet, svi iz Velikog Trnovca, kao i Domazet Milka i Lenjani Ismet iz Banja Luke - pisalo je u hitnom obavestenju Interpola Italije, prispelom u Interpol Jugoslavije januara 1981. godine. Italijanske kolege zatrazile su da im se dostave podaci o identitetu i kriminalnoj aktivnosti pomenutih lica, odnosno da se provere informacije do kojih su oni vec dosli.

Jugoslovenskom Interpolu medjunarodni krijumcar Karakafa Mehmed Ali bio je dobro poznat. Sezdesetih godina u Nisu je, zbog krijumcarenja zlata, bio osudjen, na cetiri godine i sest meseci zatvora, a 1972. godine u istom gradu na sest godina robije zbog krijumcarenja municije. Tada je od njega oduzeto 100.000 komada metaka za pistolj - prokrijumcarenih iz Nemacke. Radnici RSUP Srbije i SSUP-a napravili su plan rasvetlile aktivnost "Karakafine grupe". Interpol Italije je javio u SSUP da su braca Osmani, Milka Domazet i drugi boravili u Milanu i kontaktirali sa italijanskim i arapskim krijumcarima. I inspektori su odlucili da sa obradom grupe pocnu od Milke Domazet iz Banja Luke, gde je Milka godinama radila kao konobarica. Zivela je sa suprugom, sinom i cerkom- Imala je automobil "reno 16" i nove aparate za domacinstvo, za dve godine desetak puta bila u inostranstvu.

Devetog marta 1981. godine Milka je u svet sa sobom povela i osamnaestogodisnju cerku Senku, put Turske marsrutom: Banja Luka - Okucani - Slavonski Brod - Beograd - Nis - Pirot. Isto vece bile su u Istanbulu. Zatim ce Milka sa heroinom krenuti put Italije. Narednog dana njen "reno 16" pojavio se kod hotela "Balkan" u Beogradu, a iz sobe je telefonirala Adnanu Osmaniju, u Sofiju. Sutradan ujutro, po Milku je u hotel dosao Adnanov mladji brat Fatmir. Otisli su kod jednog advokata da naprave ugovor o prodaji Milkinog vozila Fatmirovom bratu Jakupu iz Kumanova, koji je trebalo da preveze vozilo do Italije. Ugovor je bio samo fiktivan, zakljucen radi nesmetanog koriscenja vozila, a posle toga Fatmir i Jakup krenuli su vozilom ka izlazu iz Beograda.

Inspektori za suzbijanje nedozvoljene trgovine drogom, zaustavili su Milkino vozilo i ispod zadnjeg sedista pronasli skroviste sa limenim poklopcem. Izvadjene su 32 plasticne kese od po 500 grama belog praha, 16 kilograma heroina vrednog na trzistu Zapadne Evrope 1.600.000 nemackih maraka. Istog dana pritvoreni su Fatmir i Jakup, a i Milka, kao i Sabedini Sabedin, koji je doleteo iz Istanbula, a za njim je Savezni SUP raspisao traganje radi lisenja slobode.

Policajci su znali da se jedan od organizatora krijumcarenja, Karakafa Mehmed Ali, sluzi laznim jugoslovenskim pasosem na ime Sabedini Sabedin, ali niko nije ocekivao da ce Karakafa doputovati u Jugoslaviju.

Na prvom saslusanju Sabedini je i dalje tvrdio da mu je to pravi identitet, da je trgovac iz Istanbula i da je sluzbeno doputovao u Beograd. Tek kada mu je pokazana njegova fotografija sa otiscima prstiju, snimljena prilikom njegovog ranijeg hapsenja u Nisu, promenio je pricu.

Priznao je da radi za racun trojice turskih drzavljana koji imaju laboratoriju za proizvodnju heroina u turskom gradu Gaziantepu. Droga se zatim transportovala u Istanbul i u jednoj garazi pretovarala u putnicka vozila. Za transportovanje droge iz Istanbula u Milano, angazovao je Ljatifa Memetija i Ismeta Arifija iz Velikog Trnovca, te Saliha Lenjanija i Milku Domazet iz Banja Luke..

Karakafa je angazovao i Adnana i Fatmira Osmani, koji su se starali da posiljke stignu u Milano. Ova lica prevezla su do Milana oko 15 posiljki ili ukupno oko 240 kilograma heroina i svi su uhapseni. Bili su u stalnoj telefonskoj vezi sa kuririma i Karakafom, a posle obavestenja brace Osmani da je droga stigla u Milano, Karakafa je odmah avionom dolazio iz Istanbula u Italiju. Preuzimao je drogu i predavao je Italijanima ili Arapima. Za predatu drogu uzimao je novac i prenosio ga avionom svojim nalogodavcima u Istanbul. Na ime prodate droge, predao je gazdama 75 miliona dolara, a od realizovane posiljke dobijao je 50.000 nemackih maraka i jos dva odsto od iznosa prenetog iz Italije u Tursku. Krijumcarenje droga "donelo" mu je oko cetiri miliona nemackih maraka koje je ulozio u kupovinu kuca i lokala u Turskoj, a deo novca ostavio je i "za crne dane", u vise banaka u Evropi.

Za jednu posiljku droge isplacivao je Adnanu Osmaniju 15.000 nemackih maraka. Fatmir Osmani potvrdio je na saslusanju da su on i njegov brat Adnan bili "sefovi transporta" droge. Milka Domazet izjavila je da je u posao sa drogom ukljucio i upoznao sa Karakafom njen poznanik Salih Lenjani, poslasticar iz Banja Luke. Rekao joj je da moze da zaradi na krijumcarenju zlata. Prihvatila je, jer je bila ostala bez posla i novac joj je bio neophodan. Ukupno je sedam puta transportovala drogu od Turske do Italije. Tada joj je Karakafa kupio "reno 16" i za svaku posiljku Adnan i Fatmir isplacivali su joj po 2.000 do 3.000 nemackih maraka.

U Okruznom sudu u Beogradu, Karakafa je osudjen na 10 godina zatvora, Adnan Osmani na cetiri, Fatmir na tri, Salih Lenjani na cetiri, Ljatif Memeti na tri godine, a Milka Domazet na 18 meseci zatvora. Oduzeta su i cetiri automobila "reno 16" koriscena za transpotovanje droge. Odlukom predsednika SFR Jugoslavije, u prolece 1990. godine, Karakafa je oslobodjen.

Direktne posledice aktivnosti siptarske narko-mafije osetile su jos pocetkom devedesetih prve zemlje u kojima je turska droga preprodavana. Samo u Italiji je, na primer, 1990. godine, zaplenjeno 902 kilograma heroina ili 30 odsto vise nego 1989. godine. Zbog droge u ovoj zemlji sa 170. 000 narkomana umrlo je te godine 1.152 lica. A u nemackoj, gde je zaplenjeno 2.362 kilograma heroina, umrlo je te 1990. godine cak dve hiljade osoba. Porat kolicina svercovanih narkotika te godine, prema podacima Interpola, bio je u proseku 40 odsto, jer je u Englesku uslo 70 odsto vise droge, a u Francuku 50 odsto vise, nego 1989. Interpol je ustanovio da je 70 odsto te droge doslo Balkanskim putem u Evropu. Od toga, po bugarskim izvorima, polovinu tovara kontrolisali su Siptari sa Kosmeta i iz Makedonije, a potom i iz Albanije i Turske.

Jos 1988. Rejmond Kendal, generalni sekretar Interpola na konferenciji za novinare u Beogradu priznao je da je droga najveca opasnost svih zemalja i njihovih policija u svetu:

- Trenutno najveca opasnost covecanstvu preti od preprodavaca droge, zatim od terorizma i onda od privrednog kriminala. Sverc droge je zahvatio citav svet, a politickog nasilja je sve vise. Ova dva krivicna dela su tesno povezana.

Siptarska mafija je u mnogim drzavama pocela da se obracunava sa domacim podzemljem. Ima indicija da su neka profesionalna ubistva zbog heroina pocinjena i u Beogradu po nalogu ove mafije. Druga opasnost koja preti od albanskog podzemlja jeste njeno ukljucivanje u politicki zivot na Kosmetu, a i u tim zemljama.

DROGA ZA TOPOVE

Americki novinar Natan Adams, pisao je prosle godine u casopisu "Reader digest" da Bugarska, sa znanjem visokih vladinih funkcionera, vec duze vreme kupuje topovima drogu od nekih zemalja gladnih oruzja (Liban, Iran, Pakistan), koju potom preprodaje u Njujorku, Parizu i Hamburgu i potom nabavlja opet oruzje i trampi ga za heroin. Na osnovu podataka americkih obavestajnih sluzbi, izjava nekih krijumcara i razgovora sa odbeglim bugarskim pukovnikom Stefanom Sverdlovim, koji je zajedno sa pet stotina poverljivih dokumenata Grcima predao i akt br. M 120/00-0050 "Destabilizacija zapadnog drustva putem trgovine narkoticima". Adams dokazuje da je u Moskvi jos 1967. g. donesena odluka o "korupciji Zapada". Zatim napominje da je tu odluku Varsavskog pakta bugarska vlada 16. jula 1970. pretocila u direktivu o putovanju droge i oruzja, preko Balkana na Zapad. Taj zadatak je poveren drzavnom preduzecu za uvoz i izvoz komercijalnih produkata "Kintex", koje je zapravo fasda za delovanje sovjetskih spijuna u svetu.

Natan Adams je, takodje tvrdio da se posle atentata Agdze na papu i poostrene kontrole SAD nad bugarskim obavestajcima, sprovodjenje ove direktive usporilo, te da je premestanjem njenog centr au Budimpestu nastavljeno sa akcijom da se "narkomanija kao kuga siri svetom, unistavajuci zivot i sejuci zlocine!"

"Planetarni genocid"

Odgovarajuci na ove optuzbe Bugari su rekli da i americke obavestajne sluzbe, zajedno sa turskim i grckim kolegama, tolerisu aktivnost jugoslovenskih krijumcara droge i oruzja, kao i albanske emigracije, na svojim teritorijama. SAD cak, tvrde Bugari i otkupljuju heroin od albanskih svercera, ne bi li ga tako prebacili u arapsku mrezu, koju mnogo lakse kontrolisu, a cime indirektno finansiraju kupovinu pusaka i pistolja za Kosmet.

Jugoslavija je samo deo globalnih interesa velikih sila, koje preko nasih suseda koji imaju teritorijalnih pretenzija, vrse pritisak i destabilizaciju SFRJ. Zalosno je, sto u toj raboti ucestvuju i nasi ljudi, koji u trci za profitom mogu postati ili postaju pioni stranih sluzbi. Mnogi od njih i kada se obogatre ne prestaju sa svercom, jer su obavezni da rade za svoje "poslodavce". Tada obicno i pocinju da se bave politikom. Kilogram heroina vredi dvadeset automatskih pusaka. Novcem dobijenim na ovaj nacin mogu kupovati i kuce, zemlju... Nedavno je, uostalom u Briselu zbog trgovine narkotika uhapsena grupa od dvadeset pet albanskih ekstremista. Medju njima bili su i Mehmet Saha i Remo Bekoli, clanovi pokreta "Kosmet-republika".

Pokazalo se tako, da su belosvetski i nasi trgovci drogom, koji godisnje zarade trista milijardi dolara, ujedno i veliki saveznici terorizma, odnosno dvostruke ubice. Rejmond Kendel, v.d. generalnog sekretara Interpola je zato prilikom posete nasoj zemlji i izjavio da je "droga najveci neprijatelj covecanstva".

U svetu danas ima 250 miliona narkomana. Svaki cetvrti Amerikanc se drogira. SAD zbog njiovog bolovanja godisnje gubi preko 27 milijardi dolara. U SR Nemackoj dnevno se trosi dvadeset kilograma heroina. U Beogradu je poslednjih godina umrlo sezdeset obozavalaca droge. U inostranstvu se zrtve "bele kuge" broje milionima. Clanovi Evropskog parlamenta na svom zasedanju u Rimu su zato lane i ovu epidemiju nazvali "planetarni genocid".

SVETSKA BITKA

Na konferenciji odrzanoj na Huverovom institutu na Univerzitetu Stenford, 1995. godine za koji se ne moze reci da je steciste narkomana, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, Milton Fridman i bivsi drzavni sekretar, Dzordz Sulc slozili su se u misljenju da je narko-rat neslavno izgubljen, kao i da uopste nije imao moralnu dimenziju.

Fridman je tom prilikom rekao: "Moze li bilo koja politika, ma koliko visokoumna, biti moralna, ako dovodi do rasprostranjene korupcije, mnoge osudjuje na zatvorsku kaznu, ima tako rasisticki efekat da unistava nase gradove i nanosi zlo ranjivim pojedincima koji su krenuli pogresnim putem u zivotu i, pre svega, ako seje smrt i destrukciju u drugim zemljama?"

Pa ipak, tu istu politiku SAD su izgleda resene da "isporuce" ostatku sveta i spremne su i da objave rat, prikriveno ili otvoreno, da bi ostvarile svoje ciljeve. Nedavnu operaciju "pronadji i unisti" na granici izmedju Avganistana i Pakistana koordinirao je Tino Arlaka, novi sef programa za narko-kontrolu pri Ujedinjenim nacijama, u cije zadatke se ubraja i borba protiv mafije u Italiji.

Medjutim, Arlaka je otkrio da vise nije u pitanju zastita nekolicine primitivnih ratara koji svoje useve cuvaju zastarelim vatrenim oruzjem. Ova oblast je tokom sovjetske okupacije Avganistana preplavljena oruzjem, tako da sada ovi ratari imaju automatske puske, raketne bacace i protivavionske rakete i ne libe se da ih upotrebe, tako da ni najmanje ne iznenadjuje nagli porast proizvodnje opijuma u Avganistanu sa 400 tona u 1980. godini na cak 2800 tona u 2000. godini.

Prikriveni rat je bio toliko uspesan da je svrgnuo novog narko-cara Britanije Kita Helavela. Britanija je potpisnik dugorocnih medjunarodnih sporazuma, od kojih neki datiraju cak iz perioda Lige naroda, a drugi se vezuju za rad UN koji je usko povezan sa americkom politikom potpune prohibicije, gde su sve droge izuzev alkohola i duvana zabranjene, svidelo se to nama ili ne.

Robert Bob Gelbard je Klintonov glavni covek za medjunarodnu borbu protiv narkotika. Prijatelji i neprijatelji u Stejt dipartmentu ga znaju kao "diplomatu dobermana". Gelbard je dosao u Australiju pre dve godine. Kad je Gelbard stigao u Australiju, americka ambasada mu je vec bila ugovorila susret sa profesorom Dejvidom Peningtonom, jednim od vodecih medicinskih strucnjaka u zemlji koji je stekao ogromno znanje o drogama i koji je predsedavajuci Veca za narko-pitanja drzave Viktorija. Penington je bio vrlo raspolozen da se susretne sa Gelbardom, mada mu nije bilo jasno zasto je sastanak zakazan u glavnom gradu Tasmanije, Hobartu, a ne u Kanberi ili u Melburnu.

Ubrzo je shvatio razlog. Kao najsiromasnija australijska drzava, Tasmanija ima dozvolu od Medjunarodnog odbora za kontrolu narkotika iz Beca da uzgaja mak u "minimalnim" kolicinama dovoljnim za spravljanje morfijuma i kodeina, koji se koriste u medicinske svrhe. U ovoj industriji, Tasmanija zaposljava 700 uzgajivaca. Australijska drzavna vlada se godinama nadala da ce uspeti da ubedi MOKN da podigne dozvoljenu kvotu za proizvodnju maka.

Avgusta 2000. godine, ideja o sudjenju je odbacena u korist nove "nacionalne narko-strategije", koju je lansirao drzavni premijer Dzon Hauard. Specijalno obuceni timovi bi smisljeno udarali na narko-sindikate, da bi Australija postala mnogo teza meta za trgovce narkoticima.

- Medjutim, pokazalo se da su opasnost od organizovanog kriminala, narko-mafije, pa i od side danas najakutniji problemi covecanstva. Narko-mafija je drzava bez granica. Ako bi OUN i njene clanice otkrile glavne finansijere ilegalne proizvodnje i trgovine drogama, postoje velike sanse da se ta posast sasece u korenu. U suprotnom preti opasnost da ta tajna multinacionalna kompanija zavlada svetom - kaze iskusni bivsi policajac i advokat Marko Nicovic.

Copyright © 1999 Marko Lopusina
Copyright © 1999 Legenda - Cacak
Copyright © 1999 Serbian Unity Congress
All Rights Reserved.