Uvod

Radovan Karadzic, prvi predsednik Republike Srpske je jednom prilikom rekao za sebe:

"Ja sam savrseno miran. Ja sam nevin covek. Ja sam covek koji veruje u Boga".

Na kraju 2001. godine, medjutim, glava dr Karadzic je prema americkoj poternici vredela 5 miliona dolara. A spijuni muslimanske tajne policije iz Sarajeva nudili su Srbima, koji im odaju gde se skriva dr Radovan Karadzic, jos 4 miliona maraka. Ukupno sedam miliona dolara bila je cena slobode ne samo doktora Karadzica vec i nezavisnosti srpskog naroda.

Prvi predsednik moderne srpske drzave na bosanskom tlu, lider koji je zrtvovao sebe za svoj narod i njegovu slobodu, na pragu 21. veka pretvoren je voljom zapadnih mocnika u krivca i coveka kojim se ucenjuje srpski narod.

O njemu je njegov nekadasnji sarajevski drug, sredinom devedesetih, pisao:

- Jednoga dana rat u Bosni bice spominjan kao rat "doktora Karadzica" - po nekima cudovista, po drugima nekoga ko je poput svih nas - cije su sulude odluke, ujedno kceri njegove poezije, ucinile da mnogo krvi bude proliveno.

Vec tada hvatanje i izrucenje Radovana Karadzica postali su u politicki uslov egzistencije Republike Srpske u federaciji BiH i uopste na Balkanu. Takve opskurne ucene dobijali su i novi srpski lideri u Banjaluci od predstavnika Tribunala u Hagu, ali i prvaka najvece svetske sile Amerike.

Pritisak je nastavljen posebno posle izrucenja Slobodana Milosevica Hagu, na Vidovdan 2001. godine, cime je legalizovana praksa srpske predaje srpskih lidera, pa je to na direktan nacin zatrazeno i od Republike Srpske. Najtrazeniji ljudi iz RS u jesen 2001. godine bili su dr Radovan Karadzic i general Ratko Mladic. Poteru za njima predvodila je tuzilac Karla Del ponte, koja ih je javno cinkarila Savetu bezbednosti 27. novembra 2001. godine. Za Karadzica je rekla da je u Republici Srpskoj, a za Mladica da je u Jugoslaviji.

Bilo je to samo podgrevanje stare hajke na Srbe u okrilju OUN, koje je u RS vec poprimilo karakter lova na bivseg predsednika. Naime, kada su 2. oktobra 2001. godine u Banjaluci poslanici Narodne skupstine Republike Srpske usvojili Zakon o saradnji RS s Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije ostali su u nedoumici da li je to ujedno bio i glas za hapsenje i deportovanje u Hag i dr Radovana Karadzica, prvog predsednika ove srpske republike u Federaciji BiH. Jer srpsko vidovdansko iskustvo, kada je Vlada Srbije iz beogradskog zatvora izrucila Tribunalu vozda Slobodana Milosevica, pozivajuci se na uredbu o saradnji sa Hagom, bilo je isuvise zivo da je nametao ovakav zakljucak sam po sebi.

Za zakon su u Banjaluci glasala 42 poslanika Srpske demokratske stranke, Partije demokratskog progresa i Socijalisticke partije RS, a protiv donosenja tog zakona bilo je devet poslanika stranaka sa sedistem u Federaciji BiH, dok se 25 poslanika opozicionih srpskih stranaka suzdrzalo od glasanja.

Da li se nesto sprema dr Radovanu Karadzicu ili je donosenje ovog zakona bilo samo politicka finta pod pritiscima Medjunarodne zajednice pokazace skora buducnost. Tek odredba da Zakon o saradnji RS s Haskim tribunalom predvidja nadredjenost haskih pravila nad zakonodavstvom RS, otvarala je mogucnost da u slucaju Karadzic Hag bude jaci od Banjaluke.

Na isteku prve godine Treceg milenijuma dr Radovan Karadzic je bio najtrazenija srpska glava na planeti. Od mnogobrojnih srpskih lica sa svetskih poternica glavni tuzilac Tribunala gospodja Karla del Ponte je, sodno vasingtonskih zahtevima, najcesce prozivala bas Radovana Karadzica. Na Interpolovoj poternici je i sest godina posle povlacenja sa politickih funkcija glava dr Radovana Karadzica bila ucenjena sa 5 miliona americkih dolara.

Kako je za Karadzicevo hapsenje tuzilac del Ponte trazila 100 miliona dolara i ekipu specijalaca, to je sigurno lov na ovog Srbina bio i najskuplja politicko-policijska akcija Zapada na Starom kontinentu. Do jeseni 2001. godine cuvari novog svetskog poretka pokusali su pet puta neuspesno da prepadnu i uhvate Radovana Karadzica. Jednom su mu cak nudili da se preda, pod uslovima koje sam postavi. Kada ta taktika nije uspela lov na najtrazenijeg Srbina dr Radovana Karadzica je nastavljen svim sredstvima.

U novembru 2001. godine. na Internetu je bilo 29.000 informacija o Radovanu Karadzicu. Tog novembra u Beogradu je osnovan Svetski komitet za istinu o Radovanu Karadzicu. Sa ciljem da svima koji zele i ne zele prezentira dokaze o Karadzicevoj nevinosti i besmislenosti poternice Tribunala u Hagu i Interpola u Lionu.

Ova knjiga je autorov prilog istini.

Autor

Copyright © 2001 Marko Lopusina