MAHMUT CUTI I CEKA

Nazivali su ga i kosmetski Pigmalion. Kao clan bivseg pregovarackog tima Ibrahima Rugove, kao savetnik sa dugim komunistickim iskustvom Mahmut Bakali se danas u Pristini zalaze za Kosmet kao trecu republiku u trecoj Jugoslaviji.

- Ubedjen sam da autonomni status poput onoga koji smo imali 1974. godine ovog puta ne bi bio resenje. Status za Kosovo, kakav sada ima Crna Gora, bio bi primamljiv i za predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica.

To je logican epilog siptarske nacionalisticke akcije koju Bakali vodi vec pedesetak godina u Srbiji.

Jedini covek iz stare komunisticke garde koji se odrzao u albanskom nacionalnom pokretu jeste Mahmut Bakali, medju Siptarima iz miloste zvani Baca. To je verifikovao licno Slobodan Milosevic koji ga je dva puta pozivao na razgovore, u delegacijama koje je ispred Albanaca vodio dr Ibrahim Rugova. Bakali je bio pregovarac i poslednji put kada su se u Vasingtonu susreli kosmetski Srbi, predvodjeni vladikom Artemijom i Siptari, predvodjeni Hasimom Tacijem. U leto 2000. godine nisu imali jedni drugima sta da kazu, ali su Amerikanci insistirali da se vidi ne njihovom terenu. Mahmut Bakali je i tada overen kao srpski sagovornik broj jedan.

Predsednik PK SK Kosmeta jos dok je bio na vlasti u Pristini sedamdesetih i osamdesetih godina ponasao se kao mali Tito. Nosio je i belo odelo kao Marsal.

Mahmut Bakali i Fadilj Hodza imali su apsolutno poverenje saveznog vrha i Josipa Broza licno. Rusi su ga Slobodanu Milosevicu predstavili kao "starog komunistu", sto je Bakali i potvrdio dubokim naklonom predsedniku Jugoslavije. Devedesetih imao je poverenje Slobodana Milosevica i politickog vrha Jugoslavije toliko da je licno dolazio u Beograd. Na pregovore sa Milosevicem 1998. godine je dosao malo zapusten, udebljan i u tesnom starom odelu, koje je nosio dok je bio u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista.

Radmilo Bogdanovic, savezni poslanik, potpredsednik Veca republika u saveznom parlamentu, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, clan Glavnog odbora SPS-a i ministar srpske policije u penziji mi je jednom prilikom dao odgovor na pitanje kako se dogodilo, ko je dozvolio da siptarski kadrovi iz Srbije dodju cak u politicki vrh Jugoslavije i tamo se bore za autonomiju i otcepljenje Kosova?

- I ja sam se pitao ko je dozvoljavao da Mahmut Bakali bude najveci srpski proleter i da dize crveni barjak u Kragujevcu? Da orgija po Srbiji, a posle toga da javno napada Beograd. Pa, mi Srbi! Mi smo njih stvorili! Pera Stambolic i Draza Markovic, koji su sledili Titovu antisrpsku politiku. A onda i ljudi iz Federacije, pre svega, Slovenci i Hrvati, Edvard Kardelj, Vladimir Bakaric, pa Milan Kucan i Janez Vrhovec. Oni su se trudili da Predsednistvo SFRJ "razume Albance", i time ih stavljali u privilegovan polozaj, posle cega su siptarski politicari izlazili javno sa tezom da ih Srbi maltretiraju. Njihov cilj je bio da se pobuna Albanaca sa Kosova prosiri na pobunu Madjara i autonomasa u Vojvodini, da se Srbija uvuce u sto vece politicke nevolje, pa da se Slovenija i Hrvatska bez probleam otcepe od Jugoslavije. To je bila taktika slovenacko-hrvatske koalicije, koja se otkrila kada su Kucan i Suvar odlazili na Kosovo u posetu albanskim nacionalistima.

Punih deset godina od 1971. do 1981. Bakali je bio prva licnost Kosova i Metohije, njihov pravi politicki gospodar. U to vreme pokrajina je dobila najvecu autonomiju i ekonomski napredak. Posle pada 1981. postao je, neki kazu prva srpska zrtva, a sada kao zagovornik "srednjeg resenja", namece se da ponovo postane centralna figura.

Mahmut Bakali je rodjen 1936. u Djakovici. Osnovnu i srednju skolu je zavrsio u Prizrenu. I otac i njegovi stricevi bili su u partizanima. U Prizrenu je rukovodio montazom masina u prvoj tekstilnoj fabrici. Postaje, zatim, profesionalni predsednik omladine opstine i odlazi u SAD na specijalizaciju. Po povratku iz Amerike, te 1961. godine, postaje predsednik Pokrajinskog komiteta omladine i prijatelj prvog omladinca Srbije Dusana Mitevica, a potom i Bore Petrovica iz Kragujevca. U svoje intimuse ubrajao je i akademika Ljubisu Rakica. Bakali je covek koji je stvorio Azema Vlasija i dva puta ga predlagao za predsednika omladine.

Visoku skolu politickih nauka okoncao je u Beogradu, a magistrirao je u Pristini. Clan SKJ je bio od 1957. Prosao je sve vrhove Partije, kao sekretar OK SKK Pristina postao je clan CK SKS, clan Predsednistva CK SKJ. Zbog njegove moci Siptari su se u Bakalija kleli: "Kako drug Mahmut kaze!"

Poznat je bio u narodu kao veseljak, strucnjak za jagnjetinu i kafansku muziku, kao ljubimac novinara, lukav i skolovan kadrovik. U restoranu "Parnas" u Pristini, lumpovao je uz pesmu "Roka mandoljina" i Nedzmiju Pagarusu.

Za predsednika PK SK Kosova izabran 28. juna 1971. godine, umesto Veli Deve, a ostavku je podneo u aprilu 1981. posle demonstracija i na njegovo mesto izabran je opet Veli Deva. Svojom nacionalistickom politikom stvorio je bunt kod mladih, a posle se nudio Beogradu da "otkloni posledice kontrarevolucionarnih dogadjanja" i spase Srbiju.

Kada nabraja ko je stvorio siptarsku drzavnost u Srbiji sam Bakali priznaje:

- Ja bih rekao da su to uradili i Tito, i Petar Stambolic, i Draza Markovic, i Kardelj, i Bakaric. Tada, i u ranijem periodu, govoreno je: "Treba insistirati da se Kosovo potpuno otcepi od Srbije". Tada sam mislio, a i sada mislim da nije bilo moguce otcepljenje Kosova od Srbije, jer bi to doprinelo destabilizaciji ukupnih snaga i odnosa u Jugoslaviji. Ne sto je to jednostavno bio Titov stav, nego zato sto smo mi morali Titu da pomognemo da odrzi stabilnu Jugoslaviju.

Demonstracije od novembra 1968. godine bile su prva generalna proba kontrarevolucije, koju su pripremili Fadilj Hodza, Veli Deva, Mahmut Bakali, Ismail Bajra, Aslan Fazlije i drugi. Poznat je slucaj "pakta konvekta" Ismail Bajre i studentskih rukovodilaca demonstracija:

- Vi mladi dokazali ste se, vi cete postepeno preuzeti svu vlast na Kosmetu. Na ulice nije vise potrebno izaci!

Ta prva siptarska pobuna 1968. doprinela je da se u Ustav iz 1974. Kosmet se, bar ustavno, priblizilo republikama. I rukovodstvo je bilo za republiku Kosmet! I Fadilj Hodza, i Dzavid Nimani, i Mahmut Bakali. Ovaj poslednji je bio najlukaviji i najopasniji. Pre podne je zagovarao autonomiju Kosmeta, a popodne je kritikovao Siptare koji su bili za otcepljenje Kosmeta od Jugoslavije.

Politicari su bili ona stepenica koju su rukovodioci tajne policije najteze prelazili prilikom izvrsavanja svojih zadataka. Desilo se tako jedne godine, na primer, da je prema informacijama SDB Srbije, na Kosmetu trebalo uhapsiti povecu grupu albanskih nacionalista i iredentista. Na spisku tajne sluzbe se naslo cak dve stotine ljudi. Hapsenja su krenula, u njima su ucestvovali i operativci iz Beograda, jer je medju sumnjivim osobama bilo i nekoliko stranih spijuna, ali se Mahmut Bakali tome usprotivio. Uhapseno je samo sedamdesetak ljudi, ali nijedan nije izveden na sud.

Bilo je medju njima i agenata KGB, pa se Bakali pobojao da ne bude provaljen. Vezu sa Rusima uspostavio je u Tirani. Prvi put je bio u Albaniji 1970. godine, kao docent pristinskog Univerziteta. Bio je posle u kontaktu sa ljudima u Albaniji, i telefonom, i preko tajnih poruka, ali nije isao vise u Scipniju. Optuzivan je da radi za Sigurimi, a sam ja govorio da su nemire na Kosmetu stvorili Rusi i Albanci, i neki Srbi:

- Ja mislim da su i snage sa Istoka, iz Moskve i iz Sofije, bile zainteresovane i angazovane, posle Titove smrti, na tom poslu, da udare po Kosmetu, na slabim tackama Jugoslavije. Posebno je bio angazovan KGB, Sigurimi, i stab Envera Hodze, da se "oslobode" Albanci i se kompromituje jugoslovenski sistem... Demonstracije tog prvog dana nekako smo ucutkali. Ali, sve te inosnage su se koncentrisale od 11. do 26. marta 1981. godine, da po svaku cenu odrze kontinuitet demonstracija. Imao sam i informacije o umesanosti u demonstracije neke tajne unutrasnje snage.

Uz Bakalijevo ime se navodi da je 1981. godine u opstini Medvedja agitovao da gradjani menjaju slovenska prezimena u - albanska. Ovome se dodaje da se Mahmut Bakali 1968. godine zalagao za cilj "Kosovo-republika" a izmedju 28. i 33. sednice PK SK Kosova, zajedno sa Fadiljom Hodzom, Veli Devom, Dzavidom Nimanijem i Ilijom Vakicem u razgovorima sa predsednikom Titom i njegovim saradnicima Petrom Stambolicem i Borivojem Radosavljevicem Bobijem, lazno predstavljao kosovsku situaciju, aktivnost pokrajinskog rukovodstva, a narocito medjunacionalne odnose.

Pri tom je klevetao istaknute revolucionare Pavla Jovicevica, Jova Sotru, Milosa Sekulovica, Jovicu Pecanovica i druge.

Kada je Tito otisao sa politicke scene Bakali se uz Ismailja Bajru priklonio Stanetu Dolancu, jer je taklo savetovan iz Moskve i jer je znao ko je najaci u federaciji. Dolanc je tu vernost umeo da nagradi.

U novinama su se pojavile price i feljtoni, o Dzevdzetu Hamzi, Fadilju Hodzi, Mahmutu Bakaliju, Azemu Vlasiju, Ademu Demaciju, Prizrenskom procesu, tajnoj sluzbi Sigurimi, radjeni po materijalima iz SDB Srbije. Ti napisi su toliko iznervirali Staneta Dolanca i ostale clanove Predsednistva SFRJ, da su na jednoj sednici Saveta za zastitu ustavnog poretka SFRJ, zahtevali osnivanje komisije za utvrdjivanje odgovornosti ljudi koji su te poverljive podatke doturili srpskoj stampi. Kako su ti napisi bili u funkciji nezadovoljstva i pobune Srba sa Kosmeta, vrlo brzo SSUP i Predsednistvo Jugoslavije suocili su se sa srpskim mitinzima u Pokrajini, ali i u glavnom gradu. Saglasno svom otporu prema resavanju srpskog pitanja, Predsednistvo SFRJ je naredilo ministru savezne policije, a Dobrosav Culafic je to preneo na policajce: »Sprecite Srbe i Crnogorce sa Kosmeta da dodju u Beograd!«

U vreme budjenja srpskog romantizma krajem osamdesetih otvorene su politicke brese iz kojih su pokuljale skrivane price o progonu Srba na Kosmetu i o delovanju tajnih politickih predstavnika Albanije i rezidenata Sigurimija u samoj Srbiji, pa i citavoj Jugoslaviji, posebno u njenom politickom vrhu. Borci Srbije pokusali su da iskoriste tu atmosferu i da krivicno gone za izdaju siptarske rukovodioce. Prijava grupe ucesnika rata protiv Hodze, Nimanija, Deve, Bajre, Bakalija i Vakica 1987. godine dobila je veliki publicitet, jer je podneta neposredno pred plenum CK SKJ, mada su listovi koji su je objavili izostavili spisak imena.

Mahmut Bakali je prvi Siptar koji je shvatio da ce im Srbi zagraditi drzavu. O tome je ucio mlade siptarske kadrove Azema Vlasija i Kacusu Jasari. Na osnovu Ustava iz 1974. i zahvaljujuci redovnom priticanju para iz Fonda za nerazvijene, na Kosmetu se u njegovo vreme gradilo od skola i fabrika, preko stanova do velelepna zgrada Univerzitetske biblioteke u Pristini sa belim kecicima na krovu.

Bakali je jedan od Siptara koji i danas priznaje da se preko usvajanja Ustava 1974. trazila i siptarska republika i ujedinjenje sa Albanijom?

- Borba za emancipaciju albanskog naroda, za njegovu slobodu i prosperitet, ukljucuje, normalno, i pitanje ujedinjenja albanskog naroda. Albanski narod se nikada nije odrekao vizije Velike Albanije. Ta ideja se nikada nije ugasila, ni u albanskom narodu, ni kod mene licno...

Ima svoje obrazlozenje popularnosti i snage OVK:

- Kod nase mladezi postoji epidemija da je patriotskije pridruziti se Oslobodilackoj vojsci Kosova, nego podrzavati Demokratski savez Kosova.

Kad je ipak primoran da se povuce, Bakali je 1981. krivicu sa demonstranata svalio na spoljne neprijatelje i Savez komunista koji, po njemu, nije bio dovoljno budan. Prozivao je Ruse i KGB jer je to bila njegova najbolja maska. Bakali je bio poznat kao rusofil, dok je Tito bio rusofil, ali i potom. Albancima u Albaniji je uvek zamerao sto su se posvadjali sa Moskvo, i nudio im se kao pregovarac za SSSR.

Istovremeno stiteci mlade Siptare, i od Srba, i od Rusa, i prihvatajuci kaznu iz Beograda dali su mu priliku da medju Albancima dobije oreol srpske zrtve.

Preselio se iz PK SK Kosova i Metohije u na rad u Pokrajinsku zajednicu za nauku i tu docekao penziju. Hvatan je u krivolovu i ismejavan, ali za deceniju i po cutanja o politici, Mahmut Bakali je od sebe stvorio imidz tajnog savetnika, coveka koji ume da ceka svoj trenutak.

Cutao je sve do 1990. godine, kada objavljuje nekoliko tekstova u zagrebackom "Vjesniku". Tada je i boravio u Opatiji i Zagrebu, ne slucajno, jer tada pocinje hrvatsko-slovenacka podrska siptarskim separatistima.

Kad se 1997. godine prvi put sreo sa americkim izaslanikom Robertom Gelbardom, postalo je jasno da Mahmut Bakali ima jakog saveznika i da Rugovin Demokratski savez Kosova nije jedini politicki cinilac. Odmah potom za Bakalijem na ulice Pristine kao demonrtranti 1998. godine pojavili su se i Fadilj Hodza, Kacusa Jasari, Hisen Kajdomcaj i drugi bivsi politicari. Bakali je odmah dobio veliki prostor u medijima da razjasni svoju politicku poziciju, koja je nacionalisticka i separatisticka, ali u jednog blazoj i sporohodnoj varijanti. I Bakali, kao Rugova i Demaci, ukazuje da za Siptare nije prihvatljiv dijalog na osnovu Ustava Srbije i da razgovor bez medjunarodnih posrednika nema smisla.

Bakali zna, jer je to cuo od Amerikanaca, "da nema nezavisnosti van sadasnjih medjunarodnih granica Jugoslavije".

Bakali pripada onim Albancima koji teze stvaranju jos jedna albanske drzave, ali unutar Jugoslavije:

- Srbima je jos tesko da zamisle da, u drzavnom smislu, zive ravnopravno sa Albancima, ali buduce generacije ce se navici na to. Ako bi i vlast i opozicija u Srbiji pristali na dijalog sa Albancima, uveren sam da bi srpski intelektualni krugovi, politicke stranke i srpski narod shvatili da se moze uvazavati cinjenicno stanje - da Kosovo ne moze ostati u sastavu Srbije !

Zapad mu je i preporucivao da na martovskim izborima bude protivkandidat Rugovi, ali je Bakali to odbio. Kao bivsi rusofil okrenuo se Amerikancima, jer ceni njihovu moc. I to i ne skriva. Vise je voleo na miru da ceka svoju priliku. Da ga pozovu kad zagusti, jer je znao da Srbi samo sa njim zele i mogu da govore. Mnogi su potajno verovali da im je naklonjen kao rusofil.

Bakaliji je cekao i docekao.

- Kako god budu tekli dogadjaji na Kosovu, neizbezni su ozbiljni i odgovorni politicki pregovori srpske i albanske strane uz ucesce medjunarodnih faktora. Obe strane imaju interes da se mirno i politicki resi pitanje polozaja Kosova na cemu insistira i medjunarodna azajednica. Mislim da je albanska strana voljna za takav korak, to jest, za politicke pregovore i verujem da ce ovih dana biti spremna za njih, posto je u toku proces usaglasavanja i ujedinjavanja polaznih politickih pozicija - rekao je u jednoj izjavi za beogradske novine Mahmut Bakali.

Naglasio je tada da "prividna neusaglasenost" albanskih politickih snaga ne proizilazi toliko iz razlicitosti ciljeva, koliko iz rivaliteta medju nekim politickim snagama. U tome je Bakali trazio i svoje mesto, ne bi li tako ugurao ruski faktor u pregovore.

- Naravno, u tom pregovarackom timu moraju biti i ranije osnovane politicke partije i vec oformljene institucije, ali i novoformirane politicke partije i organizacije Albanaca, kao ravnopravni partneri - naglasio je Mahmut Bakali.

Na taj nacin produzio je svoj politicki zivot i ostao u igri kao skriveni igrac Moskve i Tirane istovremeno.

Copyright © 2000 Marko Lopusina