Ravanica . MileÅ¡eva . Manasija . Studenica . GraÄanica . St. Peter's Church . Pillars of St. George . Sopoćani
| history | language | art | library |
|
Uvod Ja sam Legiju lično upoznao u Bujanovcu kao reporter «Nedeljnog telegrafa», u leto 2000. godine, kada je došao u ovaj grad na jugu Srbije sa Radetom Markovićem u američkim džipovima marke "hamer". Tu su Legijini specijalci kontrolisali albanske teoriste iz Dobrosina. Baza im je bila u Dobrim vodama, kod Vranja. Drugi put smo se sreli u jesen 2001. u Zemunu, kod njegovog prijatelja Dušana Spasojevića. - Gde si Markane? – rekao mi je Legija još sa vrata dok je prilazio našem stolu u dvorištu Šilerove 38. Imao je na sebi crnu majcu sa kratkim rukavima, ispod kojih su se videle njegove tintom oslikane ruke. Imao je bradu staru dva dana i neobičan sjaj u očima, koji je odavao njegovo dobro raspoloženje. Nenadano je izvadio pištolj CZ 99 iz pojasa i stavio mi ga na čelo: - Markane ti si pisao ono u knjizi “Tajne srpske policije” da je Legija izdao Slobu! - Jesam Milorade – odgovorio sam mu. Namerno sam ga nazvao pravim imenom, da mu ne bih tepao i da ga ne bih priznavao kao Legiju – Nego Milorade skloni taj pištolj sa moje glave !!! - Ne boj se Marko, prazan je! - Milorade, ti ne nosiš prazan pištolj za pojasom. Stavio je pištolj na komodu iza moje glave i seo u pletenu fotelju u dvorištu Dućine kuće, pored bazena. - Vidim imaš lepu ružu na vratu, gde si je uradio? - Dok sam bio u Španiji! - Sada te neki prepoznaju samo po toj ruži! - Nisam ja jedini u Beogradu koji ima nacrtanu ružu na vratu. - Hoćeš da mi daš intervju za Nedeljni telegraf? - Jesi lud, ko je tebi dao intervju, taj je danas pokojni! Ja mislim još da živim. Žena mi čeka dete, dobiću sina, daj Duća nešto da popijemo! Spasojević je doneo viski “Balontajn” star 12 godina i sipao nam. On je uzeo sok od narandže. Nastavio sam da ćaskam sa Legijom: - Hteo bih nešto da pišem o tebi i tvom životu, daj mi nekog iz porodice i reci članovima tvoje familije da mi daju tvoje fotografije iz detinjstva i mladosti? - Eno ti ga moj otac u Penzionerskom domu na Bežaniji, pa neka ti on priča. Ili idi kod mog brata Stanislava! Zapiši i broj telefona moje majke Natalije! Izdiktirao mi je broj, na koji mi se kasnije Legijina majka Natalija ljubazno javljala i uvreme kada je Milorad Ulemek bio državni begunac. - Reci mi Milorade šta je to bilo u Kuli, zašto si zapalio diskoteku? - Nema Markane više priče! Zaćutao je. Popili smo taj viski i on je iznenada otišao, kao što je nenadano i došao u Šilerovu broj 38. Autor
Biblioteka | Počni čitanjeCopyright © 2004 Marko Lopušina |