NAPAD NA ARMIJU

Vojni analiticar, pukovnik Milan Mijalkovski tvrdi da je sistematski terorizam albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, uz snaznu podrsku iz inostranstva, u 1998. godini poprimio masovna obelezja i poceo da ugrozava sve vitalne vrednosti SRJ: suverenost, teritorijalnu celokupnost i nezavisnost. Vojska Jugoslavije kao brana drzave od napada nasla se, takodje, na meti OVK i njenih sponzora. Ti napadi su tokom 1998. godine, po proceni pukovnika Mijalkovskog, bili obavestajni, propagandni i oruzani:

- Terorizam albanskih separatista na Kosmetu proizvod je angazovanja hijerarhijski organizovanih, disciplinovanih i fanatizovanih grupa i organizacija. Njihovi konstitutivni elementi su rukovodstvo, politicko i vojno, obavestajno-bezbednosni deo, propagandni deo, specijalni mobilni teroristicki kontingent sa neposrednim izvrsiocima nasilja i rezervni teroristicki kontingent, koji planiraju da aktiviraju ukoliko se odluce da oruzanom pobunom pokusaju da ostvare projektovani cilj. OVK sprovodi sveobuhvatnu i neprekidnu obavestajnu delatnost protiv Srbije, SRJ i VJ. Oni posredstvom mreze osmatraca, izvidjaca, kurira i informatora pokusavaju da stalno osmatraju objekte VJ na Kosovu i Metohiji i pravovremeno registruju, a potom prate aktivnosti sastava VJ.

Sistem bezbednosti VJ je na primer, 1994. godine onemogucio Sahita Heseta, koji je "snimao" sletanje i uzletanje aviona na aerodromu Slatina kod Pristine, sistem fizickog obezbedjenja aerodroma i raspored objekata na njemu, posebno lokaciju rezervoara za gorivo. A pocetkom 1995. dva profesionalna pripadnika VJ, obojica Siptari, osudjeni su na kaznu zatvora od tri i po godina, zbog toga sto su odavali tajne albanskim teroristima. OVK je tako saznala da se u garnizonu nalazi 700 vojnika i staresina, organizovanih u tri cete, od kojih su dve rasporedjene na granici. Saznali su broj ljudi i naoruzanja na svim karaulama u zoni odgovornosti tog garnizona, te nacin obavljanja granicne sluzbe.

U zimu 1997. pogranicni pojas na jugoslovensko-albanskoj granice u Kosmetu na udaru dobro naoruzanih pljackasa naslo se trinaest sela i naselja, koja pripadaju Djakovici i Decanima. Seljacima su otimali novac, pokucstvo, stoku, a i ukucane kao taoce. Sedamdesetogodisnjeg starca Rustema Saljcaja iz sela Ramoc, u opstini Decani, sedmorica bandita su ubila samo zato sto nije imao da im da novac. Prema procenama lokalnih vlasti djakovackoj i decanskoj opstini tokom zime 1997. bande su od stanovnistva opljackale imovinu i novac u vrednosti od oko 200.000 maraka.

Sve do 1997. godine teroristi su samo izuzetno vrsili oruzane napade na pripadnike VJ koji cuvaju granicu prema Albaniji. Sa pojacavanjem oruzanog nasilja na Kosmetu, i uz pomoc u ljudstvu i oruzju iz Albanije, OVK je toliko ojacala da je pokusala da stvori slobodan svoj koridor prema Tirani. Kako su ih granicari VJ u tome omeli, teroristi su u 1997. godini izveli 27 oruzanih napada na pripadnike VJ. Vojni obavestajaci su otkrili da se radilo o uskladjenoj agresiji Albanije i siptarskih terorista sa Kosmeta na SRJ i svaki pokusaj ilegalnog prelaska granice sprecili.

U Okruznom sudu u Pristini u leto 1997. izrecene su presude dvadesetorici clanova teroristicke organizacije "Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova" od dve do 10 godina zatvora.

Na kazne zatvora osudjeni su Avni Klinaku (32), iz sela Mazgit kod Obilica; Ljiburn Aljiju (22) iz Pristine, Agim Kuljeta (23) iz Pristine, koji je bio u bekstvu, Diljber Beka (29) iz Pristine, Fatmir Humoli (32) iz sela Donje Ljupce kod Podujeva, u bekstvu; Nebih Tahiri (34) iz sela Drvare kod Vucitrna i Saban Beka (30) iz Nevoljana kod Vucitrna; Muj Prekupi (38) iz Glavice kod Lipljana, Gani Baljiju (39) iz Kosovske Mitrovice; Hajzer Bejtulahu (28) iz Smrekovice kod Vucitrna, Enver Dugoli (34) iz Nekovca kod Glogovca; Emin Salahu (30) iz Orlovica kod Pristine; Naser Tahiri (31) iz Drvara kod Vucitrna; Sukrije Redza (32) iz Pristine; Duljah Salahu (44) iz Orlovica kod Pristine, Beton Ratkoreci; Ragip Berisa (32) iz Mazgita kod Obilica, Burhan Hasani (26) iz Smrekovice kod Vucitrna, Mejljinde Sinani iz Glogovca i Arsim Ratkoceri na ukupno 107 godina zatvora.

Oni su formirali tzv. "Opstenarodni savet", sacinili program koji zagovara ratnu opciju, pripremali organizovanje ustanka Siptara na Kosmetu, cak su u Pristini formirali gerilsku teroristicku jedinicu "Gerilska jedinica Pristina - Redzep Malja".

Kod Nebiha Tahirija pronadjen je puskomitraljez sa 350 metaka i pistolj marke "broving", sa dva sarzera i 12 metaka. Kod Sabana Beke 10 primeraka lista "Cljirimi" ("Oslobodjenje"), detaljna skica SO Vucitrn sa naznacenim vitalnim objektima Vojske Jugoslavije i MUP Srbije, a kod Envera Dugolija, pisaca masina i fotoaparat. Avni Klinaku, je svojom besedom potvrdio sve navode optuznice:

- Uvek sam bio i ostacu clan NPOK. Nas cilj je oslobodjenje albanskih teritorija i njihovo pripajanje Albaniji, a jedini put koji nam je preostao je oruzana borba. NPOK je u sustini protiv terorizma. Mene ne interesuje koja ce mi kazna biti izrecena, jer ce moj narod naci pravi put za oslobodjenje!

Kako je dokazano osudjeni su od decembra 1992. do januara 1997. godine u Pristini i drugim mestima na Kosovu i Metohiji "stvarali udruzenja kojima se ugrozavalo ustavno uredjenje i teritorijalna celina SRJ, preduzimanjem akata nasilja, kojima se stvaralo osecanje nesigurnosti kod gradjana", to jest, sto su se "udruzivali radi neprijateljske delatnosti i terorizma". Ova grupa je, kako je stajalo u obrazlozenju presude, pokusala da upotrebom sile - terorizmom - otcepi Kosovo i Metohiju i druge delove SRJ, a potom da je pripoje Republici Albaniji.

U Vojsci Jugoslavije se tada verovalo da obavestajna sluzba Albanije ima presudnu ulogu u obucavanju pripadnika obavestajno-bezbednosnog dela albanskih terorista na Kosmetu. Naime, vojno-teroristicka obuka u Albaniji, koju je pohadjalo oko desetak hiljada Albanaca sa Kosmeta, obavezno sadrzavala kurs tajne sluzbe SIK o tome kako treba spijunirati VJ. Po ranijim podacima SDB Srbije, u Albaniji je 1991 - 1992. vojno obuceno oko 2.000 Siptara. Zna se i da je 800 Siptara bilo u licnoj vojsci Salija Berise u vreme pobune u Albaniji. Italijani tvrde da je do januara 1999. godine u tajnim centrima za obuku u Albaniji, Labenota i Surel, obuceno nesto vise od hiljadu Siptara za specijalna dejstva. Svemu tome treba pridodati i 130.000 Siptara, po nemackim podacima - vojnih obveznika, izbeglih od 1991. koje bi, navodno SRJ morala da primi natrag.

Prema saznanjima KOS VJ i strani placenici ubacuju se na prostor Kosova i Metohije od sredine 1997. godine. Teroristicke grupe uzivaju u Albaniji podrsku drzavnih organa. U obuku i rukovodjenje teroristickim grupama ukljucivani su i oficiri albanske armije i tajne sluzbe. Deo jedne takve teroristicke grupe krenuo je iz Minhena u Nemackoj, preko Italije, Barija za luku Drac. Iz dnevnika njenog vodje Alije Rabita, rodjenog 1955. godine u selu Crnolice, opstina Presevo, vidi se da je grupa sastavljena od "mudzahedina". Veza u Minhenu bio je izvesni Hadz Baba. U Dracu, grupu je preuzela "veza" OVK i odvela do sela Golem kraj Draca, gde im se pridruzio jos jedan broj terorista. Na pripremama u Tirani zadrzali su se tri nedelje, odakle su prebaceni do mesta Tropoja i Bajram Curi. Tu su pristigli i "oslobodioci" iz drugih zemalja. U tim mestima postoje stabovi OVK za prebacivanje na Kosmet. U grupi Alije Rabita bili su, na primer, placenici Alad Ebu, Mubarek Ibu, Salah Ebu, Garib Ebu, Halah Ebu iz Saudijske Arabije i Hamza Abu iz Jemena.

Da Albanija igra aktivnu ulogu u teroristickim akcijama na Kosmetu, rekao je i do skoro prvi vojni kontraobavestajac, general-pukovnik Aleksandar Dimitrijevic, nacelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije krajem aprila 1998. godine vojno- diplomatskim predstavnicima u Beogradu. Povod je bila velika kolicina zaplenjenog oruzja, minsko-eksplozivnih sredstava i opreme, koje su albanski teroristi pokusali da od 16. do 26. aprila 1998. ilegalno unesu u SR Jugoslaviju:

- Stiteci drzavnu granicu od albanskih terorista Vojska Jugoslavije je zaplenila oko 250 automatskih pusaka, 20 mitraljeza i puskomitraljeza, cetiri bestrzajna topa, pet rucnih bacaca i oko 200 mina, oko 5.500 rucnih bombi, blizu 200.000 metaka raznih kalibara i vise od 500 municijskih kutija i okvira. Zaplenjeno je i oko 60 vojnih uniformi i velika kolicina eksploziva, upaljaca, stapina i ostalih sredstava za tu namenu. Politicki lidera kosovskih Albanaca nameravali su da u vreme sastanka Kontakt-grupe, organizuju sire demonstracije kao vid pritiska na medjunarodnu zajednicu, a te demonstracije mogle biti zloupotrebljene za napad na Srbe.

Sedmog maj 1998. pripadnici pogranicnih jedinica Vojske Jugoslavije su kod karaule "Cafa Prusit" na Kosmetu uhapsili dvojicu drzavljana Republike Albanije. Kujtim Bardosi (1963) i Vehbi Pesk Maljaj (1964), obojica iz mesta Esperaj, uhapseni su nesto pre 13 casova na jugoslovenskoj teritoriji, u pogranicnom pojasu od 100 metara. Pesk Maljaj i Bardosi su priznali da su ukljuceni u akcije naoruzavanja kosovskih Albanaca i ubacivanje naoruzanih grupa iz Albanije u SR Jugoslaviju. Za Pesk Maljaja je, u dosijeu, pisalo da je po zanimanju miner.

Tako je 23. aprila 1998. u rejonu karaule "Kosare" osujecen pokusaj ubacivanja 200 naoruzanih terorista iz Albanije. Likvidirano je 19 i zarobljena dvojica terorista. Istog dana kod karaula "Maja Coban" i "Mitar Vojinovic" manje siptarske teroristicke grupe iz Albanije, pobegle su natrag. Kod karaule " Gorozup" granicari su pronasli 33 sanduka sa rucnim bacacima, upaljacima i sest kineskih mina. sutradan, posle detaljne pretrage terena otkriveno je jos 125 sanduka sa 4.979 bombi, 23 sanduka sa 138 kumulativnih protivtenkovskih granata, 25 kutija sa 13.500 metaka i 2 lafeta za minobacace.

Oruzana dejstva OVK na policiju i armiju pokazala su da teroristi raspolazu lakim automatskim oruzjem, rucnim bacacima i eksplozivnim sredstvima. Putevi snabdevanja oruzjem su isti, jer vode iz Albanije u Jugoslaviju. Samo je poreklo oruzja razlicito, od nemackog, arapskog, americkog do kineskog. Takticki OVK je tokom 1998. izvodila prepadi sa distance, pravila zasede srpskim patrolama, napadala civilna vozila i pojedinace, vrsila atentate i diverzije. Bila je to posledica slabe obucenosti terorista i slabog naoruzanja. Tek kada su prosli obuku i dobili bolje oruzje, teroristi OVK su krajem 1998. poceli da izvode slozenije operacije protiv MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije.

Siptarski seperatisti politicko nasilje su poceli aktivnije da primenjuju od 1992. godine, kada su lideri iredente svatili da Kosovo i Metohija nisu usli u paket rastakanja SFRJ, tvrdi pukovnik Stojan Jovic, eksperet za specijalni rat. Do sredine januara 1998. teroristi su izveli sedamdesetak akcija na Kosmetu.

Prolece 1998. medjutim postalo je posebno vruce, jer je OVK imao 130 akcija u kojima je poginulo osmoro gradjana Kosmeta. Kada je MUP Srbije krenuo da razbije gnezdo OVK u Drenici, teroristi su pojacali svoje aktivnosti protiv civila, policije i vojske. U bitkama oko Drenice stradalo je vise stotina Siptara.

Albanski izvori tvrde da je u akciju MUP u Drenici tokom 1998. godine, OVK je pojacala i svoje operacije dovlacenja ljudstva i oruzja iz Albanije. Granicne jedinice VJ su zabelezile 92 incidenta na granici s Albanijom. Sesnaestog aprila je bilo nekoliko teskih incidenata. Cuvari drzavne medje iz Trece armije VJ razbili su teroritisticku grupu i zaplenili vecu kolicinu oruzja, municije i druge diverzantske opreme, koja je prenosena na sedam tovarnih kola. Incident se dogodio oko 2.00 sata nocu, u predelu Junickih planina i u rejonu opstine Djakovica. SRJ je istog dana ulozila protest Florijanu Novi, otpravniku poslova ambasade Republike Albanije u Beogradu.

Osam dana kasnije, 24. april 1998. u rejonu karaule "Kosare" teroristi i krijumcari su nekoliko puta napali jedinice VJ. U dva sukoba ubijeno je 23 terorista. Narednog jutra u 5.45 sati granicari su sprecili ubacivanje i grupe od oko 200 naoruzanih terorista iz Albanije u SR Jugoslaviju. U incidentu je likvidirano 16 terorista, dva su uhvacena, a zaplenjena je veca kolicina oruzja, municije i vojne opreme. Medju poginulim teroristima je bio i Naim Maljoku, oficir bivse JNA, glavni organizator ilegalnog prebacivanja Siptara i Albanaca.

Grupa od oko 140 albanskih terorista, od kojih je 36 likvidirano, a devet zarobljeno, prilikom oruzanog napada na organe obezbedjenja jugoslovenske drzavne granice kod Karaule "Liken", zapadno od Prizrena, bila je samo je prethodnica snaga takozvane OVK koje se obucavaju u centrima susedne Albanije. Na poligonima za obuku terorista u Republici Albaniji tada se nalazilo sest do sedam hiljada pripadnika takozvane OVK. Oni su svrstani u 14 do 15 brigada sa 500 do 600 ljudi. To je izjavio Momir Tomicic, predsednik SO Podujevo.

Copyright © 2000 Marko Lopusina