KONACNI OBRACUN

Akcije MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije u prolece 1999. bile su samo nastavak, jednog nedovrsenog posla u jesen 1998. godine. O tome Milan Mijalkovski, pukovnik VJ, analizirajuci akcije jugoslovenskih snaga bezbednosti, kaze:

- U brzoj protivakciji pripadnici MUP-a Srbije i Pristinskog korpusa VJ su u jesen 1998. neutralisali teroristicke bande i odblokirale Drenicu, Ponosevac, Malesevo. Albanci koje su teroristi prisilno naoruzali, otkazali su im poslusnost. Oni su predali policiji oko 20 tona raznovrsnog oruzja i municije, a mestani Albanci u oko 40 sela decanske, djakovicke i pecke opstine organizovali su i lokalno obezbedjenje od terorista. Ostaci bandi pobegli su u Albaniju. A prema uhapsenim zlocincima preduzete su sudske mere. Tokom septembra zbog udruzivanja radi neprijateljske delatnosti i terorizma protiv Srbije i SRJ, u pet okruznih sudova na Kosmetu pokrenuta je istraga nad 927 Albanaca.

Snage MUP-a Srbije razbile su i isterale bandite iz njihovih jazbina u Malisevu, Orahovcu, Smonici, Ovcarevu, Likovcu i uz komunikacije Pristina - Pec i Pristina - Prizren. Bilans stradalnika bio je veliki, na obe strane. U dotadasnjim operacijama ili kao meta teroristickih napada poginulo 94 policajca, 193 je teze ranjeno, a 144 lakse. Vojska Jugoslavije izgubila je na granici 32 vojnika. Teroristi su oteli ukupno 249 lica, od kojih 162 Srbina i Crnogorca 74 Albanaca, 10 Roma. Za 29 se znalo da su ubijeni, a o sudbini ostalih 118 se nista nije znalo. Pomenuti su zlocini koje je pocinila OVK u Klecki, Glodjanima, u Ratusu i drugim mestima. U 599 teroristickih napada na gradjane poginulo je 140 lica, medju kojima 64 pripadnika albanske manjine, 37 Srba i Crnogoraca, i 36 zasad neidentifikovanih lica. OVK je izgubila hiljadu ljudi ili 10 odsto, jer su Amerikanci javljali da ta "vojska" ima deset hiljada vojnika. Policijski izvestaji su pominjali oko 900 uhapsenih.

Albanija je cinila je napore da sacuva OVK od unistenja. Najvise internacionalizacijom tzv. albanskog pitanja u Jugoslaviji. Paskalj Milo, ministar inostranih poslova Albanije je za CNN 3. avgusta 1998. izjavio:

- Albanska Vlada je imama i imace kontakte sa OVK! To je najvitalnija i najaktivnija snaga koja se suprotstavlja srpskoj vojsci. Oni nisu teroristi! Albanija zastupa stav i cini napore da OVK u svim varijantama resavanja problema Kosova i Metohije mora da ucestvuje u pregovorima sa Vladom Srbije i SRJ.

U Skupstini Srbije je 28. septembra 1998. cak zvanicno i receno da su "sa danasnjim danom, unistenjem i hapsenjem preostalih teroristickih bandi u rejonu Bajgora, Cicavica i Jezerske planine, naoruzane teroristicke grupe porazene". Na nasu zalost ta konstatacija nije bila sasvim tacna.

OVK je u jesen 1998. imala 2.500 poginulih i 3.000 ranjenih terorista. Predalo se oko 500 prisilno mobilisanih seljaka, dok je deo gerilaca uspeo da pobegne u Albaniju. Dezertiralo je dve hiljade ljudi iz OVK. Sada posle pada Orahovca, Maliseva i Junika, vecina pripadnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova je izbegla u Albaniju i Makedoniju. Posao dakle nije bio okoncan. Iako OVK izgubila oko 8.000 ljudi, ili vise od 60 odsto brojnog stanja, njene uniforme i oruzje nosilo je jos oko 4.000 ljudi.

Tim eksperata za pitanja bezbednosti i terorizma Federacije americkih naucnika - FAS stavio je krajem 1998. godine OVK na svoju listu od 113 teroristickih organizacija. Ovu odluku Dzon Pajk, direktor Odseka za bezbednost Federacije americkih naucnika, objasnio je da se posle detaljne analize delovanja i strukture doslo do nedvosmislenog zakljucka da se OVK svrsta medju ekstremne teroristicke organizacije. U dosijeu FAS-a o OVK, pokazuju se aktivnosti OVK od pocetka 1992. godine u Makedoniji, gde se vidi da se taktika ove organizacije sastoji u napadima na snage bezbednosti i pravljenju zaseda, ubijanja i kidnapovanja i policiajaca i civila.

Medjutim, dr Dzon Tompson, strucnjak za pitanje terorizma i sukoba niskog intenziteta sa "Mekenzi instituta" u Torontu, misljenja je da OVK pripada gerilskim, a ne teroristickim grupama. Kao razloge za takav stav on je naveo da su vecina pripadnika OVK uniformisani i da bi se, zbog toga, u slucaju njihovog hapsenja prema njima trebalo postupati kao prema ratnim zarobljenicima, a ne teroristima.

Jugoslovenski strucnjaci drzavne bezbednosti, pozivajuci se na kriterijume SRJ, svrstali su davno OVK u ekstremno teroristicke grupe.

Dr Radovan Radinovic, general u penziji, analiticar u Institutu za geopoliticke studije u Beogradu, o siptarskoj vojsci kaze:

- To je klasicna teroristicka organizacija, koja po mom sudu nema veliki broj aktivnih clanova, ali se prikazuje kao navodni gerilski pokret. OVK sadrzi jednu islamisticku crtu, koja je element njen dodatne homogenizacije. Poseduje pesadijsko naoruzanje, jos nije respektabilna vojna sila, ali njene mogucnosti za nanosenje gubitaka policiji i civilima nisu male. Takozvana Oslobodilacka vojska Kosova nije sposobna za ratni sukob, ni brojcano jaka, ni naoruzanjem i nema sisteme komandovanja za uredjenu vojsku. To nije vojska, vec organizacija za izvodjenje teroristickih akcija.

Pripadnici OVK su u 1998. godini na podrucju Kosova i Metohije, u 1884 napada, ubili 288 ljudi, od toga 173 civila i 115 pripadnika Ministrastva unutrasnjih poslova Srbije. U tim akcijama OVK 216 policajaca zadobilo je teze, a 187 lakse telesne povrede. Od 15 otetih policajaca od strane OVK, trojica su ubijena, isto toliko pusteno na slobodu, a o sudbini devetorice se jos nista ne zna. U napadima OVK na civile povredjeno je 158 gradjana, od kojih 78 teze. Medju povredjenima najvise je Srba i Crnogoraca (74), Albanaca (72), pa drugih. Clanovi OVK oteli su 292 civila, od cega su 173 Srbi i Crnogorci, a 100 Albanaci. Od toga, 31 osoba je ubijena, devet je pobeglo, 110 je oslobodjeno, a sudbina 142 lica je nepoznata. U akcijama OVK upotrebiljavali su se i rucni bacaci, razna eksplozivna sredstva, pa cak i protivtenkovske mine. Cetiri puta OVK je napala i policijski helikopter.

U 1999. godini, do sedmog marta, OVK je izvrsila 270 akcija, od toga 126 na pripadnike MUP-a, u kojima je ubijeno sedam policajaca, 10 teze a 34 lakse povredjeno, dok su dvojca oteta, o kojima se nista ne zna. U 131 napadu OVK na civile 47 osoba je poginulo, od cega 36 Albanaca, osam Srba, dva Roma i jedno NN lice. U ovim napadima 12 gradjana je zadobilo teze, a 50 lakse telesne povrede, medju kojima i jedan Englez, clan Kosovske verifikacione misije. Pripadnici OVK oteli su 17 civila, od kojih je dvoje pobeglo, 8 oslobodjeno, a sudbina sedmoro gradjana je i dalje nepoznata.

Copyright © 2000 Marko Lopusina