DVADESET I DVE GODINE ZATVORA ZA SPIJUNIRANJE VOJSKE JUGOSLAVIJE

Australijski vojni penzioner Stefan Stiv Prat iz Sidneja je od 1997. godine bio direktor humanitarne organizacije Ker Internesel u Jugoslaviji. Dosta mladji Piter Valas, profesionalni ekolog iz gradica Makai, bio je od 1998. godine generalni menadzer i sef kancelarike Ker Internesel na Kosmetu. Obojica su radili i u Beogradu i u Pristini, dok je Branko Jelen bio sef misije u Nisu.

Kada je NATO 24. marta 1999. godine napao bombama Jugoslaviju i izbeglicke kampove na Kosmetu, australijski humanitarci su odlucili da privremeno napuste nasu zemlju, ali ne i da obustave rad Ker Internesel u Srbiji i na Kosmetu.

- Predstavnici Ker Internesel su krajem marta krenuli u Madjarsku. Jedan broj njih je uspeo da predje jugoslovensku granicu, a Stiv Prat i Piter Valas su odlucili da predju u Hrvatsku. Trideset prvog marta na granicnom prelazu Batrovac-Lipovac inspektori, verovatno, iz Resora drzavne bezbednosti Srbije, uhapsili su Prata i Valasa pod sumnjom da su se bavili organizovanim agenturnim radom za NATO u Jugoslaviji. Odmah su pritvoreni i saslusavani, gotovo, tri dana. Sve kancelarije Ker Internesel su tada zatvorene i pretresene. Izvrsena je od strane organa bezbednosti kontrola finansijskog poslovanja, sluzbenih izvestaja i poste. Zaplenjeni su komjuteri, automobili i jedan dzip ove humanitarne organizacije koja u nasoj zemlji radi od 1994. godine - rekao nam je Djordje Djurisic, advokat prvog osumnjicenog Stiva Prata.

Kamerman Piter Gronveld je bio svedok hapsenja Preta i Valasa u Lipovcu 31. marta 1999. godine i on je preneo tu informaciju australijskim vlastima. Prvi je njihov nestanak prijavio Carls Tap, direktor Care Australija u Hrvatskoj, koji je pozvao UHNCR i potom jugoslovensku ambasadu u Kamberi.

Istovremeno kontraobavestajci Resora drzavne bezbednosti Srbije i KOS VJ krenuli su u potragu za drugim clanovima ove misije, Australijancom Dejvidom Hilom, Albancima Petrijom Canom Sofrijani, inzinjerom elektronike iz Pristine, Brandelinom Cakojem, sociologom iz Pristine i Brankom Jelenom, elektrotehnicarom iz Nisa. Kontraobavestajci nisu imali mnogo uspeha u poteri. Hil, Sofrijana i Cakoj su pobegli u inostranstvo, a Branko Jelen je pronadjen i osmog aprila 1999. uhapsen u Nisu.

- Moj sin se ni od kog nije krio! Bio je kod nas u roditeljskom stanu, jer nasa zgrada ima atomsko skloniste. Branko je dezurao u ovoj zgradi, u kojoj je smestena niska televizija i brinuo o svojoj zeni Nadji, cerci Manon i sinu Filipu. Kada su nam ljudi iz bezbednosti zazvonili na vrata, ja sam im otvorila. Pitali su za Branka, on im se javio. Pomislila sam da su to neki njegovi drugari. Otisao je sa njima i vise se nije javljao. Tri dana kasnije advokat nas je obavestio da je Branko uhapsen i optuzen za spijunazu. Bio je to sok za sve nas - seca se Malina Jelen iz Nisa.

I Stiv Prat i Piter Valas bili su u istrazi po tri dana, pa su ih ljudi iz ambasade Australije u Beogradu i iz direkcije Ker Internesel proglasili nestalim. Bio je to dovoljan razlog da ambasador Kristofer Lamb uputi zvanican dopis Saveznom ministarstvu spoljnih poslova Jugoslavije i zatrazi odgovor gde su nestali Stiv Prat i Piter Valas, gradjani Australije?

Prvi sluzbeni odgovor je stigao 14. maja 1999. godine kada je objavljena optuznica vojnog tuzioca majora Milana Milosavljevica, po kojoj je Stiv Prat okrivljen za formiranje strane obavestajne organizacije u Jugoslaviji (clan 128. stav 2. KZ SRJ), a Piter Valas i Branko Jelen za pomaganje u radu ove spijunske mreze NATO snaga u Srbiji i Crnoj Gori (clan 128. stav 3. KZ SRJ). Povodom toga RTS je u udarnom TV Dnevniku emitovao video snimak izjave prvooptuzenog Stiva Prata, u kojoj sam kaze:

- U Jugoslaviji sam se bavio obavestajnim radom! Moj posao je bio da na Kosmetu sakupljam podatke o efektima bombardovanja NATO, odnosno da znam koja su mesta napadnuta i kakva je steta napravljena, da bismo mogli da pomognemo ugrozenom stanovnistvu.

Australiski ministar spoljnih poslova Aleksandar Dovner odmah je demantovao informacije da je Stev Prat spijunirao Jugoslaviju, kada je RTS pustio snimak iz istrage. U razgovor sa nasim ambasadorom Draganom Dragojvlovicem ministar australijske diplomatije je rekao da je optuznica preforsirana.

- Stiv nije spijun i vi nemate dokaza za njiegovu spijunazu. Niti su njih dvojica podrzavali agresiju NATO na Jugoslaviju - bio je katgorican ministar Dovner.

Stiv Prat je rodjen pre pedeset godina u Gosfordu, mestascu 85 kilometara udaljenom od Sidneja, u porodici Bena i Mavis Prat. Tu je zavrsio skolu, u kojoj je neko vreme i radio kao nastavnik, a onda je krajem sezdesetih odlucio da postane profesionalni vojnik. Preselio se u Grafon i ozenio. Dvadeset i dve godine Prat je proveo kao obavestajac i oficir za logistiku u australijskoj armiji. Kada se 1990. godine penzionisao u cinu majora otisao je sa suprugom i sinom da zivi u Sidnej. Postao je aktivista Liberalne partije i njen finansijski savetnik. Dve godine kasnije Stiv Prat je postao humanitarac organizacije Ker Australija.

- Prat je kao humanitarac bio nekoliko godina u Africi i Aziji, najvise u Keniji i Iraku. U Jugoslaviju je dosao 1997. godine sa zadatkom da oformi misije u Srbiji i na Kosmetu. Posebno je bio aktivan u zbrinjavanju srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne u kampovima kod Drenice i Srbice. Kao direktor Ker Internesel za Jugoslaviju Stiv Prat je bio u stalnoj vezi sa kancelarijom Visokog komesara za izbeglice OUN i Misijom OEBS na Kosmetu. Pratio je situaciju u pokrajini, pisao je sluzbene izvestaje o bezbednosnoj situaciji na Kosmetu i u Srbiji zbog zastite stanovnistva i izbeglica. Na zidu u svojoj kancelariji Prat je imao mape sa ucrtanim podacima o borbama izmedju nase policije i vojske sa siptarskim teroristima. Kada je rat zapoceo niko od zvanicnih organa SRJ nije rekao Stivu Pratu da ne sme da prikuplja sve te podatke, koji su, inace, objavljivani u casopisu VIP - tvrdi advokat Djordje Djurisic.

U istrazi je, medjutim, utvrdjeno da je medju podacima o situaciji na Kosmetu bilo dosta onih koji se odnose na raspored jedinica VJ i MUP-a Srbije, na pravce njihovog kretanja, na vrstu lakog i teskog naoruzanja jugoslovenskih snaga bezbednosti i na naseljenog mesta po Srbiji koji su predstavljali vojnu tajnu.

Doskorasnji sef misije Ker Internesel u Pristini, tridesetogodisnji Piter Valas nije zenjen. Rodjen je u gradicu Makai, poznatom po proizvodnji secera i po nadimku "Slatka prestonica Australije". Tu danas zive i njegovi roditelji Ros i Dzudi Valas. Njihov sin Piter je studirao i diplomirao ekologiju, clan je Radnicke stranke Australije. Pocetkom devedesetih napustio je posao ekologa i zaposlio se u humanitarnoj organizaciji Ker Australija kao menadzer.

- Piter Valas je stigao u Jugoslaviju sredinom novembra 1998. godine. Njegov posao je bio da na Kosmetu organizuje humanitarnu pomoc, uglavnom, interno raseljenim licima. Valas nije pripadao nikakvoj agenturi, niti je sakupljao podatke za neku spijunsku organizaciju. Nijedan sluzbeni izvestaj Ker Internesel nije potpisan rukom Pitera Valasa. Nema dokaza da je on pocinio krivicno delo spijunaze - rekao nam je branilac dr Ivan Jankovic.

Hapsenje Stiva Preta i Pitera Valasa u Jugoslaviji, u vreme agresije NATO i medijskog rata SAD protiv Srba, podiglo je Australijance i njihove svetske prijatelje na noge. Australijski reporteri iz Beograda su javili da su dvojica osumnjicenih dobrog zdravlja. Za njihovo zdravlje bili su zabrinuti Kofi Anan, generalni sekretar OUN, Nelson Mandela, predsednik Juzne Afrike, cak kraljiva Elizabete, monarh Ujedinjenog kraljevstva kom pripada i Australija.

Dvadestog aprila 1999. ser Viliam Din, predstavnik kreljice Elizabete preneo je poruku porodici Stiva Preta:

"U vreme vase duboke zabrinutosti zelim da znate da ste vi, gospodin Stive Pret, kao i clanovi njegove familije, u mojim mislima i molitvama!"

U potpisu : Elizabet R.

Slicnu poruku monarh Ujedinjenog kraljevstva poslao je i porodici Pitera Valasa.

Zitelji rodnog Gosforda i Makaija poslali su na hiljade pisama podrske Pratu i Valasu i peticiju sa deset hiljada potpisa. I jedni, politicari, i drugi, obicni ljudi, trazili su od Jugoslavije i predsednika Slobodana Milosevica da pomiluje i oslobodi okrivljene Australijance.

Rukovodioci KerAustralija pisali su da su optuzeni neduzni i najavljivali da ce biti oslobodjeni.

- Oni su bili humanitarni radnici i potpuno su nevini. Oni su radili na zbrinjavanju 70.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne na Kosmetu - rekao je Will Day, jedan od direktora ove organizacije.

O Branku Jelenu, elektrotehnicaru iz Nisa, medjutim, svetska javnost i politicari nisu brinuli. A njegov otac Janez Jelen, kapetan prve klase JNA u penziji i majka Malina Jelen trudili su se samo da sakriju svoje ime i svoju sramotu od javnosti.

Njihovim unucima Manon i Filipu deda i baba su rekli da njihov tata nije kriv i da ce se brzo vratiti kuci.

Sudjenje trojici humanitarnih radnika Ker Internesel iz Australije bilo je zakazano prvo za devetnaesti maj 1999. u Vojnom sudu prve armje u Beogradu. Zbog obimnosti predmeta i zbog potrebe da se dokumenta prevedu na engleski i srpski, proces je odlozen za 26. maj 1999. godine. Cim je prosle srede sudjenje otvoreno vojni tuzilan major Milan Milosavljevic je zatrazio da proces bude zatvoren za javnost, sto je predsedavajuci petoclanog Sudskog veca major Ratko Korlat prihvatio radi ocuvanja vojnih i drzavnih tajni koje ce u dokaznom postupku biti prezentirane. Tako su se ispred vrata Vojnog suda i sudnice broj devetnaest nasli Kristofer Lamb, ambasador Australije, predstavnici Ker Australija i malobrojni novinari.

Bilo je ovo prvo sudjenje za spijunazu tokom agresije NATO u ovom vojnom sudu. Tri dana, dok je sudjenje trajalo, niko od optuzenih i branilaca nije hteo da napusti zgradu Vojnog suda i pored uzbune za vazdusnu opasnost i pored upozorenja sudije majora Korlata da na to imaju pravo. Svim akterima procesa, posebno okrivljenima i njihovoj rodbini i prijateljima, bilo je stalo da se sto pre zavrsi, jer su ih advokati ubedili da nema dokaza za njihovu krivicu i kaznu.

Medjutim, major Ratko Korlat nije tako mislio:

- Posle iscrpsnog dokaznog postupka utvrdjeno je - Stiv Prat, Branko Jelen i Piter Valas krivi su sto su pocinili krivicno delo spijunaze iz clana 128. stav 1. KZ SRJ, pa ih za ta dela osudjujem - Stiva Prata na dvanaest godina zatvora, Branka Jelena na sest godina zatvora i Pitera Valasa na cetiri godine zatvora.

Oduzimaju im se motorna vozila "opel", "landrover" i "nisan patrol" dzip upotrebljivani za izvrsenje krivicnog dela. Osudjeni su duzni da plate sudske troskove - Stiv Prat 20.000 dinara, Branko Jelen - 5.000 dinara i Piter Valas 15.000 dinara u roku od petnaest dana. Sire obrazolozenje presude dacu za nekoliko dana. Na presudu osudjeni imaju pravo zalbe u roku od tri dana od njenog prijema.

- Da li ste razumeli presudu ? - pitao je major Ratko Korlat.

- Jes ! - odgovorio mu je glasno jedino Stiv Prat, major u penziji australijske armije.

Copyright © 2000 Marko Lopusina