Prekookeanske zemlje - Kanada

SRBI NA OBALAMA ONTARIJA

Proslo je pet stotina godina od kako je Djovani Kaboto, kasnije Dzon Kabot, moreplovac stupio nogom na severno tlo Amerike, istrazio ga i nazvao Kanada. U ovoj zemlji do pocetka devedesetih bilo je stotinak hiljada Srba, Crnogoraca i Jugoslovena. Danas ovu zemlju snega i leda osvajaju mladi Srbi. Njih 30.000 uslo je u Kanadu za samo sedam poslednjih godina. Istorija kaze da je prva grupa od 49 srpskih useljenika stigla u Kvibek 1885. godine. Do 1918. godine u Kanadu je stiglo 1.258 Srba. Samo u Torontu, izmedju balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, bilo preko 200 Srba, uglavnom samaca. Okupljali bi se u kafani "Beograd" i kockali.

U to vreme, od 1911. godine, Mihailo Pupin je bio pocasni konzul Kraljevine Srbije za SAD i Kanadu. Godine 1917. pukovnik Pribicevic je dosao u Kanadu da organizuje tranzitne logore za dobrovoljce koji su iz SAD i Kanade regrutovani za Solunski front. U Kanadu je dosao i kapetan Antun Seferovic, americki Srbin crnogorskog porekla, koji je kasnije postao generalni konzul Kraljevine Srbije u Montrealu. To je sve govorilo da se srpska kolonija naglo razvijala. Popis iz 1921. belezi u Kanadi 18.050 "jugoslovenskih" lica. Srbi su se nastanjivali, uglavnom, u provinciji Ontario. Godine 1928. samo u Torontu je bilo oko 1.000 Srba. Do 1939. godine u Kanadu se uselilo 33.503, a vratilo u Jugoslaviju 9.070 lica.

Posle Drugog svetskog rata, u ovu zemlju se uselilo preko 110 hiljada ljudi, uglavnom, politickih emigranata i a potom i novih gastarbajtera, iz SFRJ. Srba je bilo oko 80.000. Od 1990. godine useljavanje Srba u Kanadu dobija na znacaju zbog promene u useljenickom zakonodavstvu 1993. godine, kada su uvedeni dodatni kriterijumi koji stimulisu useljavanje strucnih i kvalifikovanih ljudi. Kanadi je godisnje potrebno 220.000 doseljenika. Od 1994. godini, SR Jugoslavija je medju deset najvecih snabdevaca strucne radne snage za kanadsko trziste. Kanada je u toj godini izdala preko sedam hiljada useljenickih viza i postala prva i najvaznija useljenicka zemlja.

I pre pedesetak godina i danas najveca i najaca iseljenicka organizacija nasilh ljudi u Kanadi jeste Srpska narodna odbrana. Prvi Kongres SNO u Kanadi, dok je njeno sediste bilo u SAD, odrzan je decembra 1916. godine u Velandu, Ontario, na kome je za predsednika izabran otac Janicije Kukuljevic. SNO je kasnije izrastala na tradiciji Jugoslovensko - kanadskog udruzenja koje je pre Drugog svetskog rata okupljalo nase iseljenike. U njemu su vodeci clanovi bili Srbi: Nikola Perazic, Iso Uzelac, predsednik, Ilija Masoncic, Dusan Tepsic, Pane Jeric i Boza Markovic. Kasnije, Jovan S. Mihajlovic, Zivko Joksimovic i od 1939. godine Pero Bulat. Jugoslovenska vlada je podrzavala udruzenje i od 1934. finansirala njegov list "Glas Kanade". Pojacano prisustvo ratne emigracije, neminovno je dovelo i do gasenja ovog Udruzenja, koje je 1941. godine u gradu Valdor, provincija Kvibek, transformisano u SNO. Generalni moto citave organizacije je bio "Srbi na okup protiv Hrvata". Tada je predsednik postao stari iseljenik Petar Bulat. Posle njega, neko vreme je predsedavao i dobrovoljac oslobodilackih ratova Sava Markovic.

Na I kongresu SNO za Kanadu 1943. godine, za lidera je izabran Vojo Jaksic. Postojece glasilo "Glas Kanade", urednik Boza Markovic, promenilo je ime u "Glas kanadskih Srba". Ovaj list i danas izlazi. Medjutim, na II kongresu SNO za Kanadu 1944. godine iz organizacije se izdvojio i kao lider frakcije nametnuo Milutin Bajcetic. Ova frakcija SNO u Kanadi dobila je ime Srpska nacionalna liga, ali se i dalje zvanicno predstavljala kao Srpska narodna odbrana. Sediste joj je bilo u Hamiltonu, gde se i danas stampa njeno glasilo, list "Kanadski Srbobran". Milutin Bajcetic je bio predsednik sve do 47. Kongresa ove Lige 1990. godine, kada ga je nasledio predsednik Cedomir Asanin.

U Glavnoj upravi SNO za Kanadu devedesetih godina izabran je novi predsednik Bora Dragasevic, koji je danas jedini Srbin clan vladinog Kanadskog etnickog saveta u Torontu, a i osnivac Kanadsko-srpskog saveta. Dragasevic je glavni urednik i komentator lista "Glas kanadskih Srba" i vec 25 godina glavni urednik i voditelj radio-sata "Sumadija", zvanicnih organa SNO u Kanadi. Za Boru Dragasevica se moze reci da je danas najveci srpski aktivista u dijaspori. Srpska narodna odbrana ima u ovoj zemlji dvadesetak odbora u svim gradovima gde zive Srbe. Poslednje nedelje juna, svake godine, vec pedeset i cetiri leta SNO na Nijagarinim vodopadima organizuje najvece srspke sabore u rasejanju - Srpski dan i Vidovdan. Tada na sabor dodje i po petnaestak hiljada Srba. To je prilika kada se na jednom mestu okupe predstavnici ne samo Srpske narodne odbrane i Srpske pravoslavne crkve Sveti Djordje vec i drugih nacionalnih organizacijea iz Kanade: Srpskog federalnog saveza, kog predvodi Branko Dragojlovic, Organizacije srpskih cetnika "Ravna Gora", na celu sa Marinkom Marjanom i Udruzenja boraca kraljevske jugoslovenske vojske.

Prekookeanske zemlje - Kanada

Biblioteka | Sadrzaj