KO JE KO U DIJASPORI?

ANTOVIC MILAN, biznismen. Rodjen je 1946. godine u mestu Vojvoda Stepa u Vojvodini. Zavrsio je studije gradjevinarstva u Beogradu. Od 1966. radio u zrenjaninskom "Sinvozu", a potom otvara vlastito preduzece za proizvodnju metalnih konstrukcija. Pocetkom sedamdesetih odlazi u Nemacku i radi kao sef mnogih gradilista. Devedesetih otvarara kompaniju "Milan Antovic Industriamontaze" - MIP. Danas ta firma ima 350 radnika i sedam izgradjenih mostova u Evropi, promet od 20 milijardi maraka i poslovnu saradnju sa "krupom". Milan Antovic gradi stadione za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Francuskoj. Tokom 1995. izabran je za menadzera godine u Nemackoj.

ARANDjELOVIC BRANIMIR, producent. Rodjen u Beogradu. Diplomirao Pozorisnu akademiju i Filoloski fakultet u Beogradu, studirao prava i filozofiju. Na Televiziji Beograd saradjivao u emisiji "Susret cetvrtkom" i "Radost Evrope". Uselio se u SAD 1971. godine, magistrirao masovne komunikacije na Univerzitetu Arizona. Organizovao Deciji festival u Kaliforniji. Patentirao je kod kompanije "Volt Dizni" video sinhronizaciju i otvorio vlastitu firmu "Dabl Igl".

ABRAMOVIC MARINA, slikar. Rodjena je 1946. godine u Beogradu. Slikarstvo je ucila kod Krste Hegedusica, diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti kod profesora Stojana Celica. Poznata je kao utemeljivac bodi-arta i performansa u srpskom slikarstvu i vajarstvu. Imala je 150 samostalnih i 300 grupnih izlozbi slika, objekata, instalacija, video radova i zivih figura. Ucestvovala je na Venecijanskom bijelanu cetiri puta od 1976. do 1996. godine, na Pariskom bijenalu mladih dva puta. Zivi vec dvadeset godina u Amsterdamu, a predaje na Likovnoj akademiji u Hamburgu.

BELODEDIC MIODRAG-MILE, fudbaler. Rodjen maja 1964. u selu Sokola. Skolovao se u Novoj Moldavi, gde je igrao za drugoligasa "Minerua". Sa sedamnaest godina postaje prvotimac "Steaue", sa kojom osvaja cetiri nacionalna sampionata i 1986. u Spaniji titulu evropskog prvaka. Devetnaest puta igrao za prvi tim Rumunije. Centarhalf i porucnik rumunske armije. Emigrirao u Srbiju 1988. godine. Sa "Crvenom Zvezdom" osvaja evropsko i svetsko prvenstvo i odlazi u Spaniju.

BIZIC mr MILENA, pedagog. Rodjena u SAD. Magistar osnovne nastave na Pitsburg univerzitetu 1967. Ekspert za kompjutersko obrazovanje dece, savetnik u skolskim institucijama. Dobitnik mnogih americkih nagrada i odlikovanja. Aktivista u srpskoj crkvi i skoli.

BILBIJA dr ZARKO, profesor. Rodjen u Bosanskom Grahovu. Emigrirao u SAD 1954. gde magistrira i doktorira ekonomiju na Univerzitetu Cikago. Savetnik Trgovacke komore Ilinois, savetnik za planiranje u Brazilu, profesor Vise skole za upravnike u Italiji, direktor Planske komisije u Cikagu, profesor ekonomije i filozofije na Drzavnom univerzitetu Florida, Univerziteta Majami i Univerziteta "Zetulio Vargas" u Brazilu. Patriota, humanista, clan Sabora srpskog ujedinjenja.

BJELOPETROVIC BRATISLAVA BEBA, aktivista. Rodjena u Beogradu, gde je zavrsila gimnaziju. Sa majkom 1960. godine otisla u Cikago u posetu ocu, emigrantu i oficiru Kraljevske jugoslovenske vojske i ostala u SAD. Diplomirala je na Tehnickom fakultetu u Cikagu. Udata za Vladimira Bjelopetrovica, vlasnika stamparije i izdavaca knjige "Srpsko nasledje na Kosovu" i "Ilustrovana istorija Srba". Aktivista i humanista, predsednik Saveza Kola srpskih sestara u SAD i Kanadi sa 46 odbora i sto hiljada clanova. Nosilac titule Srpskog viteza 1998. Zivi u Cikagu.

BOGDANIC VALTER, novinar. Rodjen 1951. u Cikagu, a odrastao u Geri, Indijana. Radio 1972. u celicnoj industriji, gde i njegov otac. Valter i njegov stariji brat, DzorDz Bogdanic, sada direktor Medija centra u Cikagu, studirali su na Viskonsin univerzitetu i igrali bejzbol. U isto vreme, radili su u studentskom listu. Od 1973. radi kao novinar, u vise redakcija. 1976. magistrirao na Drzavnom univerzitetu Ohajo iz oblasti zurnalizma. Dobio vise priznanja, a 1988. Pulicerovu nagradu za zurnalizam. Radi za NJall Street Journal.

BOGDANOVIC PITER, reziser. Rodjen 1939. u Njujorku. Zavrsio Adlersovu pozorisnu akademiju. Proslavio se filmovima "Poslednja bioskopska predstava", "Sta je doktore" i "Mesec od papira". Za scenario dobio nagrade Americkog udruzenja kriticara i Britanske akademije. Zivi u NJujorku.

BOZIC SRETEN, alijas B.Vongar, pisac iz Melburna. Rodjen je 1932. godine u Tresnjevci kod Arandjelovca. Zavrsio samo osnovnu skolu. U Mladenovcu 1956. pokusao da stampa novine, ali mu je zabranjeno jer je bio sin "reakcije". Emigrirao u Australiju i vise godina ziveo sa Abordzinima. Autor desetak knjiga o Abrodzinima sa milionskim tirazima, od kojih su najpopularnije "Karan", "Walg" i "Raki". Zivi sa suprugom Lindom u Melburnu.

BRASOVAN dr SRBISLAV, ginekolog. Rodjen u Vrscu, Srbija. Po diplomiranju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, emigrirao 1962. u SAD. Od 1968. do 1970. doktor Brasovan je sluzio u americkoj Vojsci kao lekar. Nerednih devet godina radio na Klinici u Geri, da bi se od 1979. posvetio privatnoj praksi u Merilvilu, Indijana. Direktor Centra za ispitivanje fertiliteta Metodisticke bolnice u Geri i Merilvilu. Predaje ginekologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Indijana. Osnivac humanitarne fondacije za pomoc zemljama Treceg sveta. Iz te Fondacije dao je znacajnu pomoc svojoj Otadzbini. Zivi u Geri.

BUGARSKI STEVAN, inzenjer i pisac. Rodjen 1939. u Srpskom Semartonu u Rumuniji, gde ja zavrsio osnovnu skolu. Gimnaziju i studije masinstva zavrsio u Temisvaru, a filologiju u Bukurestu. Od 1952. do 1962. bio u rumunskom zatvoru zbog verbalnog delikta. Autor monografije"Srpsko pravoslavlje u Rumuniji", "Dnevnika Save Tekelije", "Po Sentmartonu - prostor i vreme", antologija "Becarac" i "Svatovac", kao i zbirke pripovedaka "Ono sto se pamti" 1984. i antologije "Najava". Vazi za najboljeg poznavaoca istorije i kulture Srba u Rumuniji. Zivi u Temisvaru.

BULAJIC VELJKO, novinar i reziser. Rodjen 22. marta 1928. godine u Niksicu. Odrastao u Sarajevu, oslobodjenje docekao u Zagrebu. Studirao knjizevnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i reziju 1956. u Rimu. Prvi igrani film "Vlak bez voznog reda" snimio 1958. godine. Dobitnik Zlatne arene u Puli sa scenario ovog filma i za reziju filmovaa "Rat" 1960. "Uzavreli grad" 1961. "Kozara" 1962. Rezirao ratni film-spektakl "Neretva", koji je nominovan za Oskara. Osvajac Zlatne medalje u Moskvi, Nagrade kritike u Nju Delhiju, Zlatnog lava u Veneciji, Zlatne nimfe u Monte Karlu, nagrade UNESCO u Valadolidu. Trostruki dobitnik nagrade grada Zagreba. Odlikovan vise puta. Trenutno radi na filmovima o Dubrovniku i Sarajevu. Zivi i radi u Zagrebu.

CERASIMOVIC VELIMIR, ucitelj. Rodjen u Srbiji. Gimnaziju i Uciteljsku skolu zavrsio 1926. u Uzicu, kada je postavljen za ucitelja u OS "Jovan Miletic" u Trstu. Predsednik Srpske crkvene opstine Trst. Horovodja u Srpskoj crkvi. Pedagog u Italiji punih pedeset godina.

CUK SOFIJA GAROFANI, umetnik, humanista, profesor iz Pariza. Rodjena izmedju Sopocana i Milesave, u Sjenici. Krajem sezdesetih stigla u Francusku. Zavrsila je Visoku skolu za primenjenu umetnost u Parizu i diplomirala francuski jezik na Sorboni. Kreira i radi tapiserije i slike. Autor je knjige "Sveska mira za decu zrtve embarga" i mnogih humanitarnih akcija. Birana za sekretara Svesrpske zajednice u Francuskoj. Oragizovala je izlozbu 58 svetskih slikara za preporod Srbije, poklonila je crnogorskom Narodnom pozoristu 36 slika. Zbog, navodnog, srpbovanja dobila otkaz na Akademiji primenjene umetnosti u Parizu. Zapislila se kao profesor na Akademiji Dupere. Dobitnik je Francuske medalje za zasluge, komesar je i laureat Jesenjeg salona.

CULAFIC MILOSAV MISA, biznismen. Rodjen u Beogradu. Emigrirao u Svedsku. Gradjevinar, vlasnik firmi "Scandinavian Weapon Tradin" i "MM". Ktitor srpske crkve Sveti Sava u Stokholmu. Ozenjen, otac cetvoro dece. Zivi u Stokholmu.

CUKIC DANILO, penzioner. Rodjen u Crnoj Gori. Pripadnik cetnika Pavla Djurisica, clan Vrhovne komande. Emigrirao u Australiju 1948. godine. Utemeljivac sportskog kluba "Beograd" u Adelaidi i Sidneju, osnivac prve crkveno-skolske opstine na petom kontinentu i Srpskog doma u Mone Valu. Predsednik Cetnickog pokreta u Sidneju.

DANILOV J. VIKTOR, novinar. Rodjen 1924. u Farelu, Pensilvanija. Diplomirao novinarstvo na Drzavnom univerzitetu Pensilvanija. Reporter "Chicago Daily Nenjs", urednik "Industrial Research Oceanology", direktor cikaskog Muzeja nauke i industrije. Svrstan u "Ko je ko u Americi".

DEDIC ARSEN, kompozitor i pevac. Rodjen 28. jula 1938. u Sibeniku u porodici trgovca Jove Dedica. Zavrsio studije flaute na Muzickoj akademiji u Zagrebu. Komponovao laku orkestarsku, filmsku i sansonjersku muziku "Kuca pored mora", "Moderato kantabile", a sa Radetom Serbedzijom "Nedaj se Ines!". Autor knjige pesama "Brod u boci" , "Slatka smrt", "Ministarstvo straha", "Cuda" i osam samostalnih albuma, pobednik mnogih domacih i medjunarodnih festivala. Ima cerku Sandru iz prvog braka sa Vesnom. Od 1970. zivi sa pevacicom Gabrijelom Gabi Novak, sa kojom ima sina Matiju.

DEKLIC DRAGUTIN KARLO dr, pesnik, alijas Vladimir Skit. Rodjen 1915. godine u Istri. Njegovi preci su Crnogorci iz Skadra. Prve dve godine rata proveo je u Beogradu i Herceg Novog, a potom je dolaskom u rodnu Istru mobilisan u italijansku vojsku. Odlazi na studije knjizevnosti u Padovu, Rim i Vatikan, gde i doktorira. Bavi se poezijom, esejistikom i politickom analitikom u Trstu. Pise na srpskom i italijanskom. Prve stihove "Pod pahuljama snega" stampao je u Subotici 1932. godine. Zbirka "Intima" je objavljena 1939. Knjigu "Novo Jevandjelje po Isusu" zavrsio je u Rimu 1945. "Pesme Srbiji" i "Slovo rodu" 1978. "Svedok" 1987. i "Pozni uranak" 1988. Od naucnih radova objavio je "Filozofija kao baza sociologije" 1983. "Jugoslovenski unitarizam" 1984. "Nepoznati krlezijanci" 1986. i "Srpska kolonija u Trstu" 1994. godine.

DELIC-BENTLI HELEN, kongresmen. Rodjena 1923. u Rutu, Nevada. Studirala prava i novinarstvo kao stipendista Srpskog narodnog saveza. Novinar i urednik u listovima "Junajted pres" i "Baltimor San", sekretar senatora Dz.Skragema. Ministar pomorstva u Niksonovoj vladi i clan Kongresa drzave Merilend. Osnivac Srb Neta i clan Sabora srpskog ujedinjenja. Penzioner u Merilendu.

DIMITRIJEVIC MIROLJUB MISA, reziser. Rodjen 1948. u Tranjanima. Uselio se u Austriju. Kafedzija i osnivac "Yu teatra" u Becu. Autor drame "Orlovi slomljenih krila", "Ostvaren san", "Telegram".

DIMITRIJEVIC VLADIMIR, publicista. Rodjen 1926. Emigrirao u Svajcarsku 1958. godine. Vlasnik izdavacke kuce "Age d' Homme" u Lozani osnovane 1967. godine i Srpske knjizare u Parizu. U ediciji "Slovenski klasici" objavio knjige vise od stotinu srpskih pisaca. Osnivac Srpskog instituta. Autor mnogih napisa o srpskom pitanju u Francuskoj i Svajcarskoj. Izdavac knjiga o francusko-srpskom prijateljstvu "Sa Srbima", "Srbi i mi", "Pohvala Srbima" i "Saveznici Srba". Dobitnik Vukove nagrade za 1991. godinu. Zivi u Lozani.

DIVAC VLADE, kosarkas. Rodjen 1968. u Prijepolju. Zavrsio skolu za preciznog mehanicara. Kosarku igrao u "Slogi" Kraljevo i "Partizanu" Beograd. Osvajac klupskog Sampionata i Kupa Jugoslavije, Kupa Evrope, a sa Reprezentacijom SFRJ i zlatnih medalja sa Svetskog i Evropskog prvenstva. Profesionalni igrac ekipe "Lejkersa" i "Sarlota". Veliki patriota, donator, humanista, najvisi Srbin u SAD.

DOBRIC FULVIO, bankar. Srbin iz Istre, rodjen u SAD. Bio potpredsednik "Manufakcures Hanover Trast bank", predsednik Medjunarodnog komiteta za reprogramiranje jugoslovenskih dugova, vlasnik privatne banke. Zivi u Njujorku.

DOROSLAVAC MILUTIN, alijas MILO DOR, knjizevnik. Rodjen 1923. u Budimpesti. Gimnaziju zavrsio u Beogradu, a studije u Becu. Emigrirao u Austriju 1943. Najcitaniji becki pisac. Autor dela "Mrtvaci na odsustvu", "Nista osim osecanja", "Autobiografija". Zivi u Becu.

DRAGASEVIC BORA, srpski patriota i novinar. Rodjen 1925. u Srbiji. Praunuk generala srpske vojske i pesnika Jovana Dragasevica, unuk Borivoja Dragasevica, majora Kraljevske jugoslovenske vojske. Pripadnik dobrovoljackih nacionalnih snaga sa sesnaest godina. Pohadjao Gimnaziju u Sibeniku i Beogradu. Otadzbinu napustio oktobra 1944. i preko Italije i Nemacke emigrirao u Kanadu 1948. godine. Radio kao radnik, a posle zvrsene Politehnike i kao inzenjer u firmi "Ontario Hajdro" u Torontu. Osnivac crkvenog hora Sveti Djordje i pojac i prvi njegov predsednik, clan hora Sveti Sava i clan Srpske narodne odbrane od 1948. Predsednik SNO, urednik lista "Glas kanadskih Srba", direktor Srpskog radija "Sumadija" u Torontu. Clan Laburisticke stranke i srpski predstavnik u Ministarstvu za mulitkuluturu u Otavi. Predsednik Kanadsko-srpskog saveta, clan Kanadskog kulturnog saveta i predstavnik srpske etnicke zajednice u kanadskoj vladi. Zivi u Torontu.

DRAGNIC N. ALEKS, profesor. Rodjen je 1912. u drzavi Vasington. Zavrsio Drzavni univerzitet, a doktorirao na Berkliju sa temom "Razvitak parlamentarizma u Srbiji 1869-88." Profesorsku karijeru zapoceo na Vestern Reserve univerzitetu, predavao i na Vanderbilt univerzitetu politicke nauke. Sluzbovao u Ministarstvu pravde, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu spoljnih poslova SAD. Bio atase za kulturu u Ambasadi SAD u Beogradu 1948. Predsednik udruzenja SAD za politicke nauke i prvi predsednik Severno-americkog drustva srpskih studija. Zastupljen u knjizi "Ko is ko in America" 1966. godine. Organizator "Srpskih dana u Vasingtonu" 1989. godine. Dobitnik Medalje srpstva na Kongresu srpskog ujedinjenja u Milvokiju 1996. godine. Autor knjige "Kosovo u fokusu srpsko-albanskih odnosa" na engleskom jeziku i studije o Nikoli Pasicu.

DUGANDZIJA NIKOLA, alijas NIKI DUGAN BATON, izdavac. Rodjen u Beogradu. Napustio Jugoslaviju 1955. Vlasnik izdvacke kuce "Dugan" u Milanu. Predsednik Srpsko-evropske kulturne akademije (SEKA). Zivi u Milanu.

DUNDjEROVIC S. dr ALEKSANDAR, profesor. Doktorirao prava i ekonomiju na Sorboni. Ekspert za marketing OUN, direktor na NJujork univerzitetu, Atkinson koleDzu. Podministar za marketing u Ministarstvu industrije Kanade 1975. godine, sef Komercijalnog sektora u Ambasadi Kanade u Beogradu. Autor "Tehnicko-ekonomskog recnika" na cetiri jezika. Clan srpskih iseljenickih organizacija. Zivi i radi u Torontu.

DjORDjEVIC dr DIMITRIJE, profesor istorije. Rodjen 1922. u Beogradu. Studirao na Univerzitetu u Beogradu, gde je stekao titulu doktora istorijskih nauka. Od 1958. do 1970. radio u Balkanoloskom institutu SANU. U SAD se doselio 1970. Predavao na Univerzitetu u Santa Moniki. Do 1982. vodio ruske studije. Objavio vise studija, preko 60 clanaka i oko 80 prikaza i kritika u SAD i Evropi. Urednik knjige "Stvaranje Jugoslavije 1914-1918" (1980), autor memoara "Secanja i oziljci". Zivi u Santa Moniki.

DjORDjEVIC DRAGOSLAV, profesor. Rodjen u Obrenovcu 1910. Oficir u Kraljevini Jugoslaviji. Ratni zarobljenik u Nemackoj, emigrirao u SAD 1947. Sluzbenik americke federalne vlade, profesor istorije i srpskog jezika u vojnim skolama u Kaliforniji. Pisac knjige "Na raskrsnici 1941.", svedocenja kneza Pavla Karadjordjevica. Zajedno sa princom Andrejom Karadjordjevicem inicijator stvaranja Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi kao penzioner u Kaliforniji.

DjORDjEVIC mr MIROSLAV MAJKL, biznismen. Rodjen 1936. u Beogradu. Osnivac i prvi predsednik Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u San Fransisku. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao 1961. Diplomirao prirodne nauke i poslovnu administraciju na Berkli univerzitetu i Drzavnom univerzitetu u San Fransisku. Magistrirao finansije na Stanfordu. Izucava metafiziku i pise pesme. Direktor je osiguravajuceg drustva "Capital Guaranty", "Spanek Inc." i "American Express Variable Annuitz Inc". Vlasnik banke "Monad Finansial". Nosilac Ordena Elis Ajland. Svrstan u knjizi "Who's who in America" 1990/91. Ozenjen, troje dece. Posetio Srbiju prvi put 1991. godine sa delegacijom Dobre volje. Govorio u americkom Kongresu maja 1994. godine.

DjUJIC MOMCILO, vojvoda. Rodjen 1907. u Topoli. Zavrsio Bogosloviju u Sremskim Karlovcima. U II svetskom ratu pristupio cetnicima Draze Mihailovica. Komandant Dinarske divizije u Kninskoj krajini. Cetnicki vojvoda. Izveo iz Jugoslavije petnaest hiljada boraca i clanova njihovih porodica i odveo u SAD. Predsednik Cetnickog pokreta "Ravna Gora", urednik lista "Srbija". Zivi u San Markosu, Kalifornija.

DjUKIC MILAN, predsednik Srpske narodne stranke u Hrvatskoj. Rodjen 10. aprila 1947. godine. Diplomirao ekonomiju, radio u Donjem Lapcu kao opstinski funkcioner. Suosnivac Srpske demokratske stranke 1990. u Kninu i Hrvatskoj. Bivsi saborski potpredsednik i poslanik. Otac dvoje dece, zivi i radi u Zagrebu.

DjURDjEVIC SLOBODAN BOB, biznismen. Rodjen u Beogradu. Napustio Srbiju 1968. posle studentskih demonstracija. U SAD radio za IBM. Direktor kompjuterske firme "AnneDz research" i osnivac organizacije "Truth in media" u Arizoni. Borac za istinu o Srbima u medijima, ali i u Beloj kuci, Kongresu i Senatu. Preveo i postavio dramu "Profesionalac" Dusana Kovacevica u San Fransisku. Zivi i radi u Feniksu, Arizona.

DZIGURSKI ALEKSANDAR, slikar. Umetnik mora i talasa, slikar americkih pejsaza na Pacifiku. Rodjen kao cetvrto dete 1. februara 1911. u Starom Beceju u porodici Jovana Dzigurskog i Nevenke Zivkov. Zavrsio u Beogradu Likovnu skolu, prve radove, ikone i portale, oslikao je u manastiru Rakovica. Krajem dvadesetih pohadjao je Akademiju umetnosti u Minhenu. More je poceo da slika intenzivno kada je otisao u Kraljevsku ratnu mornaricu u Boku Kotorsku. Ozenio se Lenkom, a kada je njegova cerka Jelena rodjena 1933. otvorio je u Novom Sadu svoj prvi likovni studio "Zograf". Restaruirao je crkvu i baziliku u Backoj Topoli. Bio je ratni zarobljenik u Nemackoj. Posle rata je preko Beca i Rima sa porodicom 1949. usao u SAD, gde je ziveo od slikarstva. Vladika Dionisije mu je dao posao da oslika kapelu u Sedelendu u Pensilvaniji i jos devet srpskih crkava u Americi. Izlagao je u Los Andjelosu, San Francisku, Cikagu, Nju Dzersiju, a njegove slike se nalaze u Muzeju umetnosti Amerike. Aleksandar Dzigurski je umro 1995. godine, a njegovo delo je nastavio sin Aleksandar Dzigurski mladji.

DZONSON RADMILA, pisac. Rodjena u Mostaru, zivela u Beogradu, od 1975. udata za americko oficira. Zivi u Sarlotu, Severna Karolina. Autor romana "Casna setra i oficir".

FILIPOVIC MIROSLAV MISA, oficir. Rodjen u Srbiji. Oficir Kraljevske jugoslovenske vojske. Zarobljen i deportovan u logor Oflag. Emigrant u Nemackoj od 1945. Clan Socijaldemokratske partije, clan Saveta Srba u Nemackoj i sekretar Srpskog kulturnog foruma u Frankfurtu. Humanista. Zivi u Beogradu od 1992. godine.

GAVRILOVIC VOJISLAV-VOJKAN, novinar. Rodjen u Cupriji. Studije jezika i knjizevnosti poceo u Beogradu, a zavrsio u Stokholmu sezdesetih godina. Doselio se u Australiju 1966. Savetnik Komonvelt banking kompanije za pitanja useljavanja i prevodilac za srpski, nemacki, svedski i ruski jezik. Jedan od osnivaca Srpskog etnickog radija 1975. i glavni urednik na stanici "2 EA" u Sidneju. Clan Srpske narodne odbrane, Srpskog nacionalnog saveza Australije i Sabora srpskog ujedinjenja Amerike. Zivi u Sidneju.

GEDOSEVIC PETAR, trener. Rodjen u Beogradu, gde je zaigrao odbojku. U Svedsku odlazi 1965. Igrac "Solentuna" iz Stokholma i trener muske reprezentacije Svedske od 1967, a potom i zenskog drzavnog tima u odbojci od 1970. Ucesnik Evropskog prvenstva dva puta. Zivi u Stokholmu.

GLISIC ILIJA, srpski aktivista iz Sidneja. Rodjen je u nemackom logoru 1947. godine. Sa ocem Dusanom Glisicem emigrirao je na Novi Zeland. Zavrsio je Elektrotehnicki fakultet. Ozenjen Srpkinjom otac cetvoro dece, dugo je bio direktor "Telekoma" u Sidneju. Vlasnik preduzeca za trgovinu nekretninama. Dugogodisnji predsednik Srpskog nacionalnog saveza-SNS u Australiji i SNA za drzavu Novi Juzni Vels.

GOLUB dr IVAN, lekar. Rodjen u Pomazu. Medicinu zavrsio u Budimpesti gde i radi. Aktivista Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji i predsednik MZ Srpskog deokratskog saveza u Pomazu.

GRBIC dr JOVAN, profesor. Rodjen u Beogradu. Uselio se u Holandiju 1970. godine. Docent Univerziteta umetnosti u Telburgu. Osnivac Srpskog informativno-kulturnog centra i organizator demonstracija za istinu o Srbima. Zivi u Tilburgu.

GVOZDENOVIC SLAVOMIR, knjizevnik. Srbin iz Temisvara, pesnik i novinar. Autor dvadesetak knjiga pesama, prica za decu i knjizevnih eseja "Krila i pomalo vatre", "Pesme pred zoru", "Lirika", "Junacenje recima", "Udzbenik o vidarevoj kuci", "Kamen za plakanje", "Srpska molitva u Temisvaru", "Rec i svetlost", "U kuci sa ognjem i ledom". Prevodilac dela Staneskua, Soreskua, Stojke na srpski i dela D. Maksimovic, M. Pavlovica i A. Puslojica na rumunski. Inicijator osnivanja Srpskog kulturnog kluba, urednik casopisa "Knjizevni zivot", lider Demokratskog saveza Srba i Karasevaka, poslanik u rumunskom parlamentu, osnivac srpskog radio i TV programa u Rumuniji.

HODjERA dr ZORAN, profesor. Rodjen 1923. u Beogradu. Diplomirao politicke nauke u Zenevi, doktorirao ekonomiju u NJujorku. Profesor ekonomije na Jel univerzitetu. Ekspert Medjunarodnog monetarnog fonda. Zivi u Vasingtonu.

IMOTOKI MILKA, nastavnik. Rodjena u Beogradu. Diplomirala engleski jezik. Predsednik Odbora gradjana Kavasakija za pomoc deci u bivsoj SFRJ. Autor knjige "Od Beograda do Tokija". Zivi u Tokiju.

JAKSIC dr STELA, lekar i profesor. Rodjena u Stjubenvilu, Ohajo. Roditelji su joj srpski imigranti iz Like. Radila u Gil Memorijalnoj bolnici u Stjubenvilu, na Klinici u Klivlendu i Opstoj bolniici Alegeni u Pitsburgu. Ostvarila impresivnu akademsku karijeru i stekla nacionalno i medjunarodno priznanje. Bila profesor na redovnim i postdiplomskim studijama Pitsburskog univerziteta 29 godina (Skola za medicinske sestre). Za svoj rad dobila vise priznanja. Od 1983. na Pitsburskom univerzitetu dodeljuje se studentima nagrada "Stela Jaksic".

JANKOVIC MADLEN, humanista. Rodjena u Beogradu, odrasla pored majke Divne Ilic. Zavrsila studije knjizevnosti u Beogradu. Radila kao profesor srpskog jezika u Beogradu i u Becu u RU "Novi Beograd". Udata za Milana Jankovica, nekadasnjeg predstavnika "Geneksa" u Austriji i potom vlasnika kompanije "Zepter Internacional" sa filijalama u trideset zemalja sveta. Osnivac Fondacije "Madlen Jankovic" za afirmaciju mladih talentovanih stavralaca u otadzbini i za humanitarnu pomoc srpskom narodu. Zivi u porodicnoj kuci u Monte Karlu.

JANJIC-KOKAN NIKOLA, biznismen. Rodjen 1942. u Srbiji. Glumac u Niskom pozoristu. Emigrirao u Svedsku 1967. Borac za srpstvo. Autor filmova "Umri 10. aprila", "Andjeo sa pistoljem" i knjige "Srpske glave : istina bez odgovora". Zivi u Stokholmu.

JARIC V. MARKO, profesor fizike Teksaskog AM univerziteta. Rodjen 1952 u Beogradu, gde je zavrsio Prirodno-matematicki fakultet. Kao najbolji student dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda. Doktorirao u SAD 1978. godine kod profesora Dzozefa Brimana na Gradskom koledzu u Njujorku sa tezom o superprovodnicima. Dobitnik Milerove, Humboltove stipendije, predavac na Berkliju i Harvardu. Autro cetiri knjige, ucesnik stotinu medjunarodnih naucnih konferencija. Preminuo iznenada 25. oktobra 1997. godine.

JEVTIC dr MILORAD, urolog. Rodjen 1925. u Valjevu, Srbija. Zavrsio Medicinski fakultet u Beogradu, a potom radio u Valjevu kao hirurg. Od 1960. zivi i radi u SAD. Godinama radio u Vasingtonskom bolnickom centru u DzorDztaunu, kao urolog. Rezultate postignute u profesiji izlozio na vise americkih i medjunarodnih skupova.

JOVICIC DRAGISA, biznismen. Rodjen 1944. u Sapcu. Gimnazijalac. Nocni cuvar u zemunskoj "Galenici" 1960. godine, fizicki radnik u Bonu i 1962. u Montrealu. Stanodavac, hotelijer, ugostitelj, vlasnik "Juzne obale". Zajmu za razvoj Srbije 1989. godine poklonio 300.000 kanadskih dolara. Zivi u Montrealu.

JOVOVIC MILA, glumica i manekanka. Rodjena 1976. u Kijevu. Otac Srbin, doktor medicine. Uselila se sa roditeljima 1981. u SAD Sa jedanaest godina snima prvi film "Dva meseceva ukrstanja", a potom TV serije "Udata za decu", "Raj", "Parker Luis" i filmove "Povratak u Plavu lagunu", "Nocni voz za Katmandu", i "Kafka". Proslavila se filmom "Peti elemenat" sa Brusom Vilisom. Snima za sve svetske modne casopise i agencije. Zivi u Kaliforniji.

KARADjORDjEVIC ALEKSANDAR II, princ. Rodjen 1945. u Londonu. Britanski drzavljanin, porucnik i agent osiguravajuceg drustva. Iz braka sa princezom Marijom ima sinove Petra, Filipa i Aleksandra.Ozenjen Katarinom Batis 1985. godine. Aktivan u srpskoj dijaspori i crkvi, kao i humanitarnoj organizaciji "SOS". Oktobra 1991. prvi put posetio otadzbinu. Pretendent na presto u Srbiji i zastitnik srpstva u emigraciji. Zivi u Londonu.

MILORAD KARAKASEVIC, vinar. Rodjen 1941. godine u selu Mol na Tisi. Zavrsio Tehnoloski fakultet u Beogradu i Visu vinarsku skolu u Gajzenhajmu. Preko Kanade uselio se u SAD, gde je okoncao studije vinarstva i vinogradarstva. Otvorio je kompaniju "Karas" za proizvodnju belih vina i rakije. Krajem osamdesetih prvi je ulozio dva miliona dolara u izvoz srpskih vina u Evropu. Zivi u dolini Napa, Kalifornija.

KARANOVIC dr MILENKO, profesor. Rodjen 1940. u Podravskoj Slatini. Diplomirao istoriju u Zagrebu, doktorirao u Viskonsinu. Emigrirao 1967. godine. Profesor na Kalifornijskom univerzitetu. Autor vise dela, medju kojima su i "Istorija Srba u Americi" i "Imigracija Srba u SAD". Zivi u San Dijegu.

KARAPANDZIC M. BORIVOJE, pisac, urednik i publicista. Rodjen u Valjevu 1921. godine, gde je zavrsio osnovnu skolu i Realnu gimnaziju. U Sapcu diplomirao u Uciteljskoj skoli. Radio kao cinovnik u Okruznom nacelstvu valjevskog okruga. Tokom rata bio prosvetar III bataljona Srpskog dobrovoljackog korpusa. Emigrirao u Italiju aprila 1945. godine. U logorima Eboli i Forli uredjivao list "Sumadijski vesnik" i knjizevni casopis "Pod maslinama". Zajedno sa vojvodom Momcilom Djujicem stampao i "Srpske novine". U nemackom logoru izdavao 1947. godine list "Vihor" i stampao Bilten za politicka i kulturna pitanja iz kog je u Minhenu nastao polumesecnik "Iskra". Uselio se u SAD 1950. godine. U Klivlendu zavrsio Zemljisnu inzenjerijsku skolu i radio kao drzavni geometar. Objavio osamnaest knjiga. Najvaznije su "Gradjanski rat u Srbiji 1941-45", "Prikazi iz emigracije", "Spomenice srpskih dobrovoljaca", "Srpsko Kosovo i Metohija - zlocini Arnauta", "Kocevje-Titov najkrvaviji zlocin", "Jugoslovensko krvavo prolece" i "Duhovno stvaralastvo srpske emigracije". Urednik "Knjizevnog vesnika". Priprema za stampu knjige "Istorija srpskog naroda i SPC u Severnoj Americi" i "Istorija Srba u Klivlendu od 1892. do 1990". Zivi u Klivlendu.

KENT LUIS, alijas BATA KENT, poslanik. Rodjen u Subotici. Skolovao se u Somboru. Emigrirao 1954. u Australiju. Clan Laburisticke partije, biran u okrugu Hotham, Viktorija za clana Parlamenta. Predstavnik Jugoslovenske dobrobitne zajednice. Supruga Vera Kent aktivista Sindikata mesne industrije Australije. Zive u Melburnu.

KNEZEVIC DjORDjE, bankar. Rodjen 1932. u Beogradu. Tu je zavrsio gimnaziju i studirao veterinu. Emigrirao 1957. u Francusku, a potom 1959. u SAD sa suprugom LJiljanom i decom. Studirao na Korneli univerzitetu. Radio u Banci Amerike, kao potpredsednik banke i clan Uprave Udruzenja medjunarodnih banaka. Clan Uprave i predsedavajuci 49. kongresa Srpskog kulturnog kluba "Sveti Sava" u Cikagu i clan redakcije lista "Srpska borba". Organizator IV Sabora srpskog ujedinjenja 1993. u Njujorku. Zivi u NJujorku.

KOCOVIC dr BOGOLJUB, istoricar. Rodjen u Sarajevu, gde je zavrsio Gimnaziju. Prava studirao u Beogradu i Parizu, a ekonomiju u Cikagu. Doktorirao u Francuskoj na temu Trsta. Emigrirao 1943. u Nemacku, a zatim u Francusku. Osnivac Saveza "Oslobodjenje" 1949. i "Demokratske alternative". Autor dela "Zrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji".

KOLAROVIC DjORDjE, vinar. Rodjen u Beogradu. Diplomirao poljoprivredu, sumarstvo i pivarstvo u Beogradu, Becu, Minhenu i Parizu. Istrazivac vina i piva u Nemackoj, Austriji, Italiji, Americi i Australiji. Od 1983. predsednik "Kolarevic fermont kompanije" i "NAPA", proizvodjac vina, distributer i savetnik. Clan srpskih crkvenih i nacionalnih organizacija, dobrotvor i humanista. Zivi u Kaliforniji.

KONJEVIC MILORAD, sluzbenik. Rodjen 1927. u Medaku. Diplomirao na Kolumbija koleDzu u Cikagu i Brevard koleDzu u Kokou. Ekspert za vasionske letelice "Apolo" i "Satl". Bivsi saradnik "Amerikanskog Srbobrana" i Nikole Tesle. Mason. Clan Nacionalnog vasionskog instituta, Covek godine 1978. u Srpskom narodnom savezu.

KOSOVIC dr DUSAN, lekar. Rodjen u Crnoj Gori. Psihijatriju diplomirao u Jugoslaviji i doktorirao u SAD 1954. Direktor Neuropsihijatrijske bolnice u Bruklinu, vlasnik ordinacije na Menhetnu i clan Americke akademije za neurologiju i psihijatriju. Zivi u Njujorku.

KOSTIC dr MILOS, biznismen. Rodjen u Kragujevcu. U Beogradu zavrsio Gimnaziju i studirao prava do rata. Emigrirao u SAD 1956. Doktorirao ekonomiju kod Fridriha fon Hajkea u Cikagu. Ucesnik rata u Vijetnamu. Pukovnik. Direktor Instituta za strateske ekonomske odnose u Vasingtonu. Profesor u Cikagu, Frajburgu, Cirihu, Johanesburgu i Tajvanu. Predsednik Odbora za odbranu politickih sloboda u Jugoslaviji i potpredsednik Sabora srpskog ujedinjenja u Vasingtonu.

KOVACEVIC MILAN IRINEJ, mitropolit. Rodjen 1914. u Vrncanima. Zavrsio Uciteljsku skolu u Negotinu. Upisao Visu pedagosku skolu. Zarobljen u Bosni i odveden u logor Osnabrik. Preko Engleske stigao u SAD, gde je diplomirao teologiju i filozofiju na Akademiji Svetog Vladimira i Kolumbija univerzitetu. Zamonasio se u manastiru Sveti Sava, Libertivil. Podigao manastir Presvete Bogorodice u Sejdlandu i Dom za ostarela lica. Mitropolit novogracanicke eparhije i inicijator crkvenog pomirenja. Tokom 1992/93. poslao u otadzbinu humanitarnu pomoc vrednu sest miliona dolara. Zivi u Libertivilu.

KOVACEVIC VELIMIR HRISTOFOR, mitropolit. Rodjen 1928. u Gal Vestonu, Teksas. Zavrsio Bogosloviju u Libertivilu i Cikagu, a studije istorije na Univerzitetu u Pitsburgu. Sluzbovao je u Kleartonu, Dzanstaunu, Pitsburgu i Cikagu. Ustolicen za mitropolita srednjezapadno americkog 1991. godine u hramu Vaskresenje Hristovo, Cikago. Siri pravoslavnu veru i srpstvo. Pomaze Srb Net i humanitarne organizacije americkih Srba.

KRUNIC DUSAN, biznismen. Rodjen 1931. u Otesicu na Peruci. Najmladji clan Dinarske divizije. Emigrirao u Italiju 1945. i preko Nemacke presao u Englesku. Studirao engleski jezik. Vlasnik hotela i restorana. Clan pokreta "Ravna Gora" i Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u Londonu.

KUBUROVIC RADUN, karatista. Rodjen 1978. u Kopenhagenu. Ucenik desetog razreda, govori cetiri jezika, nosilac crnog pojasa i prvak Danske u karateu. Zivi u Kopenhagenu.

LAZAREVIC LUNJA, biznismen. Rodjen 1912. u Kraljevu. Gimnaziju zavrsio u Cacku, a Tehnicki fakultet u Beogradu. Pripadnik "Zbora". Emigrirao 1945. na Novi Zeland. Clan srpskih iseljenickih organizacija, Srpske crkve i veliki donator hrama Sveti Sava na Vracaru. Vratio se u Srbiju 1991. godine.

LONGINOVIC TOMISLAV, pisac, rodjen 1955. u Beogradu. Diplomirao psihologiju. Na poziv Medjunarodne radionice pisaca iz Ajove uselio se u SAD 1982. godine. Doktorirao je uporednu knjizevnost. Sef katedre slavistike na Ubiverzitetu Visaknsin u Medisonu. Autor romana "Sama Amerika" i "Minut cutanja", kao i teorijskih rasprava "Granicna kultura".

LUKIC dr DjORDjE, profesor. Rodjen 1920. u Milosevcu. Pohadjao Vojnu kraljevsku akademiju u Beogradu, doktorirao na ruskoj knjizevnosti u NJujorku. Emigrirao 1951. u SAD. Objavio vise knjiga i studija, kao sto su "Osnove srpsko-hrvatskog jezika", "Srpske studije" i druge. Zivi u Pitsburgu.

LUKIC MILKA MILDRED, profesor. Rodjena u SAD. Predavala u Gimnaziji u Pitsburgu i na Pen Stejt univerzitetu. Svoju aktivnost medju Srpkinjama u SAD pocela jos 1948. u Libertivilu. Bila je predsednik Kola srpskih sestara SAD 1984-1986. Urednik i autor "Spomenice" Kola srpskih sestara SAD i Kanade 1986. Zivi u Pitsburgu.

MAGLIC DR BOGDAN BO, akademik. Rodjen u Somboru. Diplomirao fiziku u Beogradu, magistrirao u Engleskoj, a doktorirao u drzavi Masacusets. Radio u Vinci. Uselio se u SAD 1955. godine. Svetski ekspert za fuziju. Clan Srpske akademije nauka u Beogradu. Govori pet jezika. Pronasao Omega-mezon, odnosno S (Sombor) cesticu. Predsednik Korporacije za visu fiziku u Pristonu, Florida, rukovodilac u Centru za vasionsku tehnologiju u NJu Meksiku. Odlikovan za naucni rad od Dzona Kenedija, izaslanik predsednika Dzeralda Forda. Pocasni gradjanin Svajcarske. Osnivac Srb Neta. Zivi u Kaliforniji.

MAGLIC dr RASTKO, profesor. Osnivac "Internacionalnog Teslinog drustva" (ITC) u Koloradu Springsu, koje ima 2.500 clanova sirom sveta. Utemeljivac Muzeja Nikola Tesla i "Tesla Memorial Sociaty". Predsednik "American Pupin fundation". Priznati naucnik u SAD i zastupnik naucnih ideja Nikole Tesle. Zivi u Koloradu.

MARINKOVIC DR MARKO, lekar. Rodjen 1935. u Sarajevu. Skolovao se u Beogradu i Zrenjaninu. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Lekar u Srebreniku kod Tuzle. Pocetkom 1964. godine uselio se u Australiju. Doktorirao u Sidneju. Osnivac Srpskog radio programa na etnickom kanalu "2EA", Drustva "Sveti Sava", ciji je sekretar. Utemeljivac Srpskog socijalnog centra i Srpskog penzionerskog naselja u Ruta Hilu. Savetnik u Komisiji za etnicka pitanja vlade Australije. Predsednik Crkveno-skolske opstine Sveti arhidjakon Stefan, potpredsednik Eparhijskog saveta australijsko-novozelandske eparhije. Utemeljivac Udruzenja etnickih zajednica Novog Juznog Velsa. Nosilac Ordena britanske krune i Ordena Sveti Sava. Zivi u Sidneju.

MARKOVIC OLGA, novinar. Rodjena 1940. u Torontu. Diplomirala zurnalizam na Reyerson Poly institutu 1965. godine. Zavrsila Politehnicki institut, diplomirala primenjenu umetnost. Urednik u kanadskim poslovnim novinama. Dobitnik nagrade "Tomas Tarner memorial". Clan Drustva poslovnih novinara. Aktivista u srpkim organizacijama. Svrstana u knjigu "NJho's NJho ?". Saradnik u "Glasu Kanade". Dopisnik AS i GKS. Aktivista srpskih organizacija. Autor studije "Doseljavanje Srba u Kanadu" i "Priznanja djeneralu Mihailovicu". Dobitnik nagrade SNO za publicistiku. Clan USPUI. Nastanjena u Skarborou.

MATEJIC DR MATEJA, paroh i profesor. Rodjen 1924. u Smederevu. Uselio se u SAD i sluzbovao u Monrou, Micigen. Sa parohijanima podigao crkvu Sveti Djordje. 1967. preseo u Kolumbus, Ohajo i sagradio crkvu Sveti Stefan Decanski. Doktorirao slavistiku na Micigenskom univerzitetu i radio kao profesor u Kolumbusu. Objavio nekoliko poetskih, a i publicistickih dela: "Pesme", "Srpsko pesnistvo u izbeglistvu", "Prirucnik srpsko-engleskog jezika", "Slovenski manuskripti manastira Hilandar", "Zivot Svetog Save" i "Svetosavska proslava". Pisao za mnoge srpske listove i uredjivao "Staze pravoslavlja", organ SPC u Americi i Kanadi. Osnivac 1981. godine Hilandarskog pravoslavnog centra sa 2.300 srednjovekovnih rukopisa. Dobitnik srpske povelje "Rastko Petrovic za 1996. godinu.

MESAROVIC DR MIHAJLO, profesor. U SAD se doselio krajem pedesetih godina. Radi na Kejs vestern rizerv univertitetu u Klivlendu. Strucnjak je za modele koji, uzimajuci u obzir sve relevantne elemente i okolnosti, mogu da pruze predstavu o tome sta u buducnosti moze da se ocekuje u pogledu demografskog razvoja, ekonomije ili nekom drugom poslovnom domenu. Autor knjige "Buducnost na raskrscu" (Rimskog kluba) koja je svojim tezama i koncepcijama privukla paznju sirih naucnih krugova. Zivi u Klivlendu.

MIHAILOVIC DR VASA, profesor. Rodjen u Prokuplju 1926. Emigrirao 1951. u SAD. Magistrirao na Detroitskom univerzitetu, a doktorirao na Berkliju. Profesor na Severnokarolinskom univerzitetu. Slavista i pesnik. Autor knjiga "Jugoslovenska literatura u Engleskoj", "Uporedna jugoslovenska poezija", "Stari i novi vilajet", "Bdenja", "Emigrantske i druge price", "Krugovi na vodi" i "Plave legende". Predavac, urednik i pisac dela "Moderna slovenska knjizevnost", "Antologija jugoslovenske poezije", "Knjizevna kritika", "Kratka biografija Ive Andrica", "Antologija srpske pripovetke". Saradnik "Enciklopedije Britanika" i "Enciklopedije Amerikana". Prevodio je J. Ducica. Zivi u Cepel Hilu, Severna Karolina.

MIKIC MIHAILO, svestenik. Rodjen u selu Kaoci, Srbac. Bogosloviju zavrsio u Jugoslaviji. Sluzbovao u Becu i Indijanopolisu. Osnivac i predsednik dobrotvorne organizacije "Srpska vojska spasa" 1975. godine. U sastavu ove organizacije su SKK "Sveti Sava" iz Ciriha i "Car Dusan Silni" iz Salcburga sa dvadesetak odbora u Americi i Evropi. Tokom 1992/93. organizovao sakupljanje hrane i lekova za otadzbinu u vrednosti od pet miliona dolara. Osnivac i glavni urednik lista "Srpska vojska spasa" u Indijanopolisu.

MILATOVIC-OSTROSKI PETAR, pisac. Autor tridesetak knjiga, od kojih su najpoznatije "Pasji sinovi", "U ime naroda", "Lov na Srbe", Lov na Tita" . Urednik lista "Glas Srba" i predsednik Srpskog kulturnog udruzenja "Glas Srba" u Becu. clan Udruzenja knjizevnika Crne Gore i Austrijskog udruzenja pisaca i novinara. Prvak organizacije Srpski nacionalni preporod.

MILENKOVIC MILOS, advokat. Rodjen u Kragujevcu. Dosao u SAD 1954. Diplomirao na Tehnoloskom institutu Keis 1964. i Drzavnom univerzitetu Klivlend 1969. Radio u celicnoj industriji, advokat od 1985. i autor vise tehnickih publikacija. Clan Internacionalnog tehnickog drustva. Srpski aktivista u SAD od 1954. osnivac Narodnog univerziteta "Vuk KaraDzic" - Klivlend, radio na verskom pomirenju, potpredsednik Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi i radi u Klivlendu.

MILENTIJEVIC dr RADMILA, profesor. Rodjena u Azanji. Studirala ekonomiju u Beogradu. Odlazi 1953. u Pariz, a potom u Cikago, gde magistrira istoriju. Doktorirala u Njujorku 1961. s temom "Istorija srpske socijaldemokratske partije 1919. godine". Profesor istorije, sef Katedre savremene istorije i dekan na Siti univerzitetu do 1984. u Njujorku. Ministar bez portfelja u vladi SRJ premijera Milana Panica 1992. godine. Upisala 150.000 dolara Zajma za razvoj Srbije. Bila clan Centralnog odbora SPC u Americi i clan Srb Neta. Penzioner Gradskog koledza u Njujorku i bivsi ministar informacija u Vladi Republike Srbije. Zivi u Beogradu.

MILER J. NIKOLAS, profesor istorije na Ajdaho univerzitetu. Rodjen u SAD, u porodici Nikole Damjanovica, pravoslavca iz Zumberga u Sloveniji. Diplomirao istoriju na Univerzitetu St. Barbara u Kaliforniji kod profesora Dimitrija Djordjevica. Doktorirao na Univerzitetu Indijana sa tezom "Srpska politika u Hrvatskoj od 1903-1914." kod profesora Carlsa Jelevica. U Srbiji devedesetih radio istrazivanje o politickoj opoziciji od 1945. do 1995. godine.

MILICEVIC Z. dr MILOJE, inzenjer. Rodjen u Garasima kod Arandjelovca. Doktorirao tehnicku kibernetiku u Beogradu. Emigrirao u Nemacku 1962. Profesor na Berlinskom univerzitetu i ekspert koncerna "AEG". Predsednik Drustva srpsko-nemackog prijateljstva "Vuk KaraDzic - Braca Grim" i osnivac Srpskog humanitarnog fonda "Krajina". Autor "Otvorenog pisma nemackoj javnosti". Zivi u Berlinu.

MILINOVIC BRANKO, advokat. Rodjen u Beogradu 1912. gde je zavrsio Pravni fakultet i otvorio advokatsku kancelariju. Zarobljen 1941. i deportovan u Nemacku, odakle bezi u Francusku. Clan Pokreta otpora i prijatelj Fransoa Miterana. Uselio se u Ameriku iza rata. Ima advokatsku kancelariju u Los Andjelesu. Zajmu za razvoj Srbije deo 100.000 dolara. Posredovao kod Milana Panica da prihvati mesto premijera SRJ. Clan Sabora srpskog ujedinjenja i rukovodilac Srpsko-americkog komiteta za demokratsku Jugoslaviju. Zivi u Kaliforniji.

MILOSEVIC dr MIHAILO MISA, profesor. Rodjen 1937. u Bjeljini. Doktorirao sociologiju na Sorboni u Parizu. Dobitnik Francuske nagrade za publicistiku. Profesor na Zenevskom univerzitetu i Univerzitetu Lion, ekspert UNKTAD-a, saradnik Visokog komesara za izbeglice i clan Sekretarijata OUN. Generalni sekretar, pa predsednik Svetske srpske zajednice. Osnivac Instituta srpskog naroda u Sremskim Karlovcima i lista "Glas". Zivi u Zenevi.

MILOSEVIC PETAR, profesor, knjizevnik, novinar. Rodjen 1952. godine u selu Kalaz u Madjarskoj. Potomak Arsenija Carnojevica. Diplomirao madjarsku i slovensku knjizevnost na Filozofskom fakultetu u Budimpesti. Radi na Katedri za slavistiku, predaje srpsku i hrvatsku knjizevnost. Urednik cetiri antologije savremene srpske knjizevnosti u Madjarskoj. Autor knjiga "Nasa poezija u dijaspori", zbirke pesama "Sentandrejski triptih", zbirke pripovedaka "Naci cu drugog" i romana "London, Pomaz". Urednik u "Srpskim narodnim novinama". Zivi i radi u Budimpesti.

MILOSAVLJEVIC-BIBI LJUBICA, galerista. Zivi u Norveskoj vec tridesetak godina. Vlasnik galerije kristala i predsednica Drustva hendikepiranih. Organizator sakupljanja humanitarne pomoci za Srbiju. Tokom 1992/93. poslala u otaDzbinu pomoc vrednu cetiri miliona nemackih maraka.

MILUTINOVIC VELIBOR-BORA, fudbaler i trener. Rodjen 1941. u Srbiji. Osamdesetih odlazi u fudbalsku pecalbu. Trener ekipe "Universidad" iz Meksiko Sitija i osvajac Kupa Juzne i Srednje Amerike i tri puta biran za najboljeg trenera Meksika. Selektor drzavnog tima Meksika od 1986. i ucesnik Svetskog prvenstva u fudbalu. Za plasman u cetvrtfinale dobio meksicki Orden "Agila Asteka". Trener prve ekipe Kostarike i ucesnik Mundijala u Italiji 1990. Za ulazak u osminu finala odlikovan od predsednika Kalderona. U medjuvremenu, bio selektor ekipe Juzne Amerike protiv tima Evrope, kao i tima sveta 1989. i 1991. Prvi covek americke reprezentacije sa kojom osvaja Konkakaf kup 1992. i dobija pravo ucesca na Svetskom prvenstvu u SAD 1994. Trener Nigerije i ucesnik Svetskog prvenstva u Francuskoj. Srpski patriota, clan Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u Kaliforniji.

MISKOVIC NIKOLA, knjizevnik. Rodjen u Glini 1954. Skolovao se u Topuskom i Ecki. Emigrirao u Kanadu 1968. gde je zavrsio srednju skolu u Vindozoru i Konkordija univerzitet u Montrealu. Predavac engleske knjizevnosti u Kanadi i Nigeriji. Autor zbirke "Nekropolje i pjesme nadanja" i "Antologije moderne jugoslovenske poezije". Organizator veceri poezije i humanitarnih priredbi. Zivi u Torontu.

MITROVIC PREDRAG, bankar. Rodjen u Dubrovniku, Predsednik crkveno-skolske opstine Sveti Djordje. Prvi 1989. godine sakupio sa grupom Srba devet miliona dolara za hram Sveti Sava na Vracaru. Nosilac Ordena Sveti Sava. Zivi u San Dijegu.

NEDELJKOVIC dr DRAGAN, profesor. Profesorsku karijeru poceo u Beogradu, a zavrsava je na Univerzitetu u Nansiju, Francuska, posto je, kao profesor po pozivu, predavao na Sorboni, u Bordou i u Strazburu. Clan Evropske akademije nauka, knjizevnosti i umetnosti, cije je sediste u Parizu. Predsednik Srpskog centra Evropskog drustva kulture, kome je sediste u Veneciji. Veoma prisutan u jugoslovenskoj, francuskoj i evropskoj javnosti. Zivi u Nansiju.

NIKITOVIC LUKA, ugostitelj. Rodjen 1930. u Savniku. Zaposlen u "Radoju Dakicu" u Podgorici. Emigrirao preko Austrije u Australiju 1961. godine. Dugogodisnji predsednik SKK "Sveti Sava" i clan Srpskog nacionalnog saveza za Novi Juzni Vels u Sidneju. MenaDzer srpskog kluba u Sidneju.

NIKOLIC dr RADOMIR, lekar. Rodjen 1933. u Krusevcu. Zavrsio Medicinski fakultet u Beogradu. Radio kao predstavnik Fabrike "Zdravlje" - Leskovac u LJubljani. Predsednik Komisije za zdravstvo FSJ i zvanicni lekar Reprezentacije Slovenije. Inicijator stvaranja Udruzenja Srba u Sloveniji 1991. godine i njegov prvi predsednik. Zivi u LJubljani.

NIKOLIC MILAN, prota. Rodjen u Ketfelju, rumunski Banat, Osnivac 1920. prve cetvororazredne gimnazije za srpsku decu, clan Temisvarske eparhije, potpredsednik Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruzenja, zamenik srpskog poslanika u rumunskom parlamentu, pisac prvog Srpsko-rumunskog recnika, urednik sa ORA i nosilac Ordena jugoslovenske zastave. Osudjivan u Rumuniji na 15 godina robije. narodni prosvetitelj. Osnivac Kola srpske omladine. Umro 1969. u Ketfelju.

NOKOVIC MILENA, pisac. Rodjena 1934. u Parizu. Diplomirala spanski i savremenu knjizevnost. Radila je u frimi "Beker, bila organizator partije Nezavisna republika tj. Partija republika. Vlasnik fabrike jahti, potpredsednik opstine Anjer. Autor romana "Noc pada na Kosovo" i "Put svile" za koje je dobila nagradu "Zlatno pero" i nagradu UNICEFA i romana "Zlatna kisa nad Samarkandom". Aktivista u borbi protis sataniazcije srpskog naroda u medijima. Organizator humanitarne pomoci za otadzbinu. Zivi u Parizu.

NIKOLIC SENT AROMAN GORDANA, slikar. Rodjena u Beogradu. Diplomirala arhitekturu u Beogradu i Parizu. Emigrirala 1963. godine. Profesor umetnosti na Akademiji lepih umetnosti. Slikar nadrealista sa trideset medjunarodnih izlozbi. Nagrada Drustva nadrealista Francuske 1988. i Zlatna medalja grada Pariza. Platna "Stablo zivota", "Radjanje", "Simbioza". Idejni tvorac srpskih simbola u Francuskoj. Ucesnik izlozbe "Likovno stvaralastvo Srba u svetu". Zivi u Parizu.

OGNJANOVIC DRAGOSLAV, inzenjer. Rodjen u Kostolcu. Doselio se u Sloveniju krajem sezdesetih. Tehnicki direktor u "Iskri"-LJubljana. Clan Crkvenoskolske opstine, aktivista Srpskog drustva "Sava" i borac za reformu Srpske osnovne skole. Zivi u LJubljani.

OPACIC MILAN, muzicar. Rodjen 1928. u Geri. Pohadjao Kolumbija koledz u Cikagu. Virtuoz na tamburici. Umetnicki rukovodilac orkestra "Drina tamburica". Pobednik i dobitnik mnogih muzickih nagrada u Nesvilu, NJujorku, Cikagu, Vasingtonu. Uveo srpsku tamburicu u Nesvilski muzej i na Univerzitet za etnologiju drzave Indijana. Kompozitor i dirigent. Zivi u Dzervilu, Indijana.

OSTOJIC STEVO, novinar. Rodjen 1929. u Saroku, Madjarska. Novinarsku karijeru zapoceo u listu "Srpska rijec", organu Glavnog odbora Srba u Hrvatskoj 1947. godine. Od 1952. do penzionisanja 1988. godine novinar beogradske "Politike", sef dopisnistva u Zagrebu i potom u Rimu. Filkski kriticar i publicista, clan zirija festivala u Veneciji, Kanu, Moskvi, Berlinu, Brislu, Karlovim Varima, San Sebastijanu, San Remu, autor knjiga "Treci svetski mir", "Lijepi gorki film", "Javni dnevnik", "Nase godine". Sa Brankom Bauerom i RAI rezirao dokumentarni film "Sandro" o italijanskom predsedniku Pertiniju. Saradnik revije za geopolitiku "Limes" i drugih italijanskih magazina. Zivi u Rimu.

PASIC NIKOLA NIK, advokat. Rodjen 1918. u Parizu. Skolovao se u Francuskoj, Engleskoj, Srbiji i Italiji. Zavrsio prava na Oksfordu. Pripadnik radikala i simpatizer pokreta Draze Mihailovica. Zarobljenik na Banjici, odakle 1944. bezi u Kanadu. Predsednik Srpske nacionalne akademije u Torontu.

PANIC MILAN, biznismen. Rodjen u Beogradu 1926. godine. Zavrsio je VII musku gimnaziju i diplomirao biohemiju. Bavio se biciklizmom i kao reprezentativac emigrirao u SAD 1956. Radio kao asistent na Katedri hemije Univerziteta Juzna Kalifornija i kao hemicar u "Kajzer stilu". Vlasnik kompanije za prozvodnju lekova "I.C.N." u Pasadeni. Premijer SRJ 1992. godine. Zivi u Santa Moniki.

PAVLOVIC SLOBODAN MAJKL, biznismen. Rodjen 1938. u selu Popovi kod Bijeljine. Emigrirao u SAD 1965. Zavrsio studije elektronike i radio u komapaniji "Zenit". Od 1975. se bavi nekretninama u vlastitoj firmi "Hillcrest Real Estate Inc" u Cikagu. Vlasnik desetak stambenih zgrada. Inicijator verskog pomirenja izmedju federalne i slobodne Crpske pravoslavne crkve. Podigao u otadzbini bistu Ivi od Semberije, most na Drini koji narod zove Pavlovica cuprija, crkvu Vaskresenja Hristova i Crkveni dom u Popovima i spomenik Filipu Visnjicu u Bijeljini. Planira podizanje grada Slobomira na Drini. Nosilac ordena Sveti Sava prvog reda i Medalje Obilica za dobrocinstvo. Zivi u Cikagu.

PEJOVIC SVETOZAR STIV, profesor ekonomije na Teksas AM univerzitetu. Savetnik Fila Grejama, republikanca. Rodjen u Beogradu, gde je diplomirao prava 1955. godine. Bio predavac na fakultetima u Beogradu i Podgorici. Otisao u SAD 1958. godine. Gostujuci profesor u Ceskoj, Svajcarskoj i Nemackoj. Autor petnaest naucnih knjiga. Zivi u Dalasu.

PENDIC BRANILSAV PENDA, patriota. Rodjen 1930. u Milicevcima kod Cacka. Kurir Prve proleterske krajiske brigade opevan u literaturi kao kurir Penda. Gimnaziju zavrsio u Beogradu, Politehniku u CSSSR, a Visoku skolu drzavne bezbednosti i Pravni fakultet pedesetih u Beogradu. Sluzbovao je u Tuzli, Visokom i Beogradu. Penzionisao se 1966. posle Brionskog plenuma i postao direktor zagrebacke izdavacke kuce "Panorama" u Beogradu i Frankfurtu. Vlasnik firme "Yu-alfa" za popularizaciju srpske i jugoslovenske knjige u Nemackoj. Clan uprave Kulturno-obrazovnog i informativnog centra Frankfurt na Majni 1971. godine, clan uprave Zajednice srpskih i jugoslovenskih klubova u pokrajini Hesen, osnivac biblioteke "Vuk Karadzic u Frankfurtu, organizator priredbe "Dani jugoslovenske kulture". Humanitarsac i patriota, preminuo maja 1996. u Beogradu.

PESIC SVETISLAV, trener. Rodjen 1948. u Novom Sadu, gde se i skolovao. Kosarku igrao u Pirotu, Beogradu i Sarajevu. Osvajac klupske titule sampiona Evrope i sveta sa ekipom "Bosne" i kadetskom Reprezentacijom Jugoslavije. Od 1987. trener nemackog drzavnog tima, koji je osvojio Evropsko prvenstvo 1993. godine i prvoligasa "Alba" iz Berlina. Najpopularniji Srbin u Nemackoj.

PERISIC ZORAN, reziser. Rodjen u Zemunu. Skolu pohadjao u Nisu i Prokuplju; a od 1955. u Engleskoj studirao ekonomiju i ruski u Brimingenu. Radio na filmu "Dugi brodovi" i "Odiseja 2001". Specijalizovao foto-trik. Napisao tri knjige od kojih je najpoznatija "Specijalni opticki efekti". Izumeo je specijalni sistem "Zoptik", koji je koriscen u filmu "Supermen". 1979. dobio Oskara. Nominovan za Oskara i 1980. za film "Povratak u zemlju Oz". Nagradjen i bronzanom statuom Svetske akademije za tehnicka dostignuca. Zivi u Londonu i Los Andjelesu.

PETROVIC dr NIKOLA NIK, profesor. Rodjen u Uzicu 1929. Emigrirao preko Grcke i Italije u SAD 1950. godine. Igrao fudbal za uzicku "Slobodu", i iseljenicke timove "Kraljevina Jugoslavija", "Srbi u Geri", "Orlovi". Studirao i doktorirao finansije i ekonomiju u Cikagu i Detroitu. Ekspert kompanije "Monsanto", govori sest svetskih jezika, predsednik Finansijskog komiteta Meksika, potpredsednik Americko-meksickog univerziteta u Meksiko Sitiju. Predsednik firme "Bler-rives" i prvi covek Sabora srpskog ujedinjenja 1993/94. godine. Zivi u Meksiku.

PETROVIC NENAD, publicista. Rodjen 1925. u Zagrebu. Zavrsio gimnaziju u Beogradu. Studirao politicke nauke u Londonu. Clan redakcije "Nasa rec" i urednistva biblioteke "Nase delo". Sekretar Komiteta izbeglih liberala. Autor knjiga "Lice i nalicje komunizma u Jugoslaviji", "Marksova kci". Predsednik Udruzenja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu. Nastanjen u Londonu.

PETROVIC NJEGOS dr, profesor svetske knjizevnosti na Skrenton univerzitetu Pensilvanija. Rodjen u Vuzitrnu 1933. godine. Studirao knjizevnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu i na Sorboni u Parizu. Sa suprugom Klarom 1961. odlazi za Kanadu. Doktorirao je na tezi o delu Ive Andrica u Montrealu, za sta je dobio nagradu Ministarstva kulture Kvibeka. Od 1965. predaje u Skrentonu i studentima kao svetske pisce predstavlja Andrica, Cosica i Selimovica. Kao patriota pisao je pedeset pisama Dzordzu Busu i Bilu Klintonu, a nastupao je na televiziji SBS.

PIVNICKI-MELRUNI MILA, supruga bivseg premijera. Rodjena u Sarajevu 1953. godine. Gimnaziju zavrsila u Novom Beceju. Sa roditeljima otisla u Kanadu. U Kraljevskom teniskom klubu u Montrealu 1972. godine upoznala svog muza Brajana Melrunija, premijera Kanade. Imaju cetvoro dece: Benedikt, Marko, Nikola i Kralona. U kuci se govori engleski i srpski. Aktivan clan srpske etnicke zajednice. Zivi u Otavi.

POPOVIC MILO-MAJLO, biznismen. Rodjen u Crnoj Boki. Zavrsio masinstvo u Beogradu. Emigrirao preko Italije i Francuske 1961. u SAD. Inzenjer u "Fordu", potpredsednik u "Velikim Jezerima" i vlasnik "ARP AK korporacije". Clan SNO, Sabora srpskog ujedinjenja i Srb Neta, aktivista pravoslavog Saveza IOCC i Srpske pravoslavne crkve. Zivi u Cikagu.

POZAR POMPEO, umetnik fotografije. Rodjen u Americi. Srbin po majci. Umetnicki direktor "Plejboja" i slavni fotograf. Osvajac mnogih nagrada. Zivi u Cikagu.

PUPOVAC MILORAD dr, profesor lingvistike, predsednik Srpskog nacionalnog vijeca u Hrvatskoj. Rodjen 1955. u Benkovcu. Zavrsio Filozofski fakultet, na kome je sef katedre za primenjenu lingvistiku. Autro vise naucnih studija iz lingvistike. Aktivan u politici od 1988. godine. Clan kulturne zajednice "Prosvjeta". Osnivac i predsednik Srpskog nacionalnog vijeca, "personalne autonomije Srba", koje je od dr Franje Tudjmana odlikovano za svoj rad i Srpske samostalne stranke u Zagrebu. Urednik lista "Identitet". Zagovornik ideje o Savezu srpskih organizacija u Hrvatskoj. Zastupnik u Zastupnickom domu tj. poslanik u Saboru Hrvatske. Zivi i radi u Zagrebu.

PUTNIKOVIC RADOMIR, knjizevnik i izdavac iz Londona. Rodjen 1936. godine u Beogradu. Osnovnu i gimnaziju zavrsio u Smederevu, Uzickoj Pozegi i Beogradu. Prvu pricu objavio je u listu "Zadrugar", a ostale u "Omladini", "Pionirima", "Beogradskim novinama" i "Jezu". Igrao je kosarku na BU. Kao student odselio se u Englesku 1970. godine. Organizovao je slikarske izlozbe, a potom otvorio vlastito izdavacko preduzece "Porthill publishers". Pise romane za decu, pozorisne igre, aforizme, pripovetke. Najpoznatija dela su mu "Buva koja je putovala u svet", "Uceni moljac", "Crv i jabuka", "Basne". Veliki je humanitarac i borac za srpsku istinu. Clan je Udruzenja britanskih pisaca i Udruzenja knjizevnika Srbije. I potpredsednik Kongresa srpskog ujedinjenja iz SAD za Evropu.

RADAN PERISA, profesor. Rodjen u Australiji. Diplomirao prava na Sidnejskom univerzitetu, gde drzi predavanja. Sin biznismena Djuke Radana i brat svestenika Rada Radana. Predsednik Zaduzbine za srpske studije na Mekvori univerzitetu i direktor Srpske biblioteke. Zivi u Sidneju

RADENKOVIC MICA, biznismen. Rodjen u Srbiji. Reprezentativac u atletici. Emigrirao u SAD. Clan Americko-srpskog politickog komiteta, predsednik Fondacije za ocuvanje srpske bastine u SAD, urednik Informativnog centra "Srpske vesti" i nedeljnika "Srpska stvarnost" iz Los Andjelesa.

RADOVANOVIC MILOMIR, urednik. Rodjen u Trsteniku. Emigrirao iza rata u SAD. Vlasnik kafane "Miomir Serbian club" u Cikagu. Urednik nedeljnika "Sloboda", koji je 1941. osnovao pesnik Jovan Ducic. Vratio se u otadzbinu 1991. godine i zivi u Trsteniku.

RAJIC L. MILAN, oficir. Rodjen u Srbiji. Pise od VI razreda Gimnazije u "Omladinskom zborniku" i "Preporodu". Solunski borac, jedan od 1.300 kaplara. Clan Demokratske omladine Srbije, urednik "Buducnosti". U II svetskom ratu rezervni oficir, komandant Zeleznicke stanice Kragujevac, clan pokreta Draze Mihailovica. Osudjivan zbog saradnje sa srpskom emigracijom. Autor knjige "Titovi kazamati u Jugoslaviji" pod pseudonimom Jastreb Oblakovic, stampane u Cikagu 1960. Emigrirao 1964. i objavio "Crveni patrijarh German" pod imenom Jablan Jelic, kao i delo "Srpski pakao u komunistickoj Jugoslaviji". Urednik "Ravnogorskog borca" u Cikagu.

RAJIC FEDOR, industrijalac. Biznismen iz Vindzora sa godisnjim prometom od 40 miliona dolara. Veliki donator Zajma za razvoj Srbije.

RAJIC NJEGOVAN, pisac. Rodjen 1923. u Beogradu. Ucesnik Drugog svetskog rata, emigrirao u Francusku iz zarobljenistva 1947. godine. Zvrsio studije elektrotehnike i radi u laboratoriji Politehnicke skole u Parizu i Strazburu. Od 1969. u Kanadi je profesor matematike. Pise prozu na francuskom jeziku, kratki romani "Sedam ruza za jednu lekarku", "Ljudikritica" svrstali ga u najbolje kanadske pisce. Zivi u Truariveru.

RAKIC dr PASKO, lekar. Rodjen u Rumi. Zavrsio Medicinski fakultet u Beogradu. Vodeci svetski strucnjak za istrazivanje mozga. Clan Sekcije za neuro-anatomiju na Jel univerzitetu i Americke nacionalne akademije nauka. Zivi u Cikagu.

RAKOCEVIC SAVO, slikar. Rodjen u Peci 1933. Srednju umetnicku skolu zavrsio u Skoplju, a Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu 1960. godine. Odlazi u SAD 1966. Apstraktni slikar, enformelista, koji neguje i mesa folklorne uticaje Indijanaca i Srba. Izlagao u SAD, Francuskoj, Rusiji i Jugoslaviji. Predsednik Srpskog akademskog centra u Cikagu.

RANCIC PREDRAG, biznismen. Rodjen 1924. u Nisu. Zavrsio veliku maturu. Pripadnik pokreta Draze Mihailovica. Odstupao preko Grcke. Emigrirao 1950. u Australiju. Clan srpskih organizacija "Zora", "Dusan Silni", Srpskog kulturnog kluba "Sveti Sava". Predsednik Cetnickog pokreta "Ravna Gora" i Srpskog nacionalnog saveza Australije 1991. Clan Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u Sidneju.

RUSOVIC BAZIL, brodar. Rodjen 1921. u Nju Orleansu. Studirao ekonomiju u Teksasu i Gvatemali. Radio kao sef u "Transoceanic Shipping Co." i "EDzport Packers". Sekretar u Drzavnom kabinetu Kalifornije. Pocasni konzul Kraljevine Jugoslavije i Dominikanske republike. U ratu stabni oficir Vojne obavestajne sluzbe RV USA. Clan Udruzenja americkih vojnih veterana i mnogih humanitarnih organizacija. Zivi u Kaliforniji.

RUCOVIC GAVRILO, novinar. Rodjen u Egiptu. Urednik "Egipatskog zurnala". Govori osam svetskih jezika. Osnivac Muzeja genocida nad srpskim narodom 1991. godine u Parizu. Skolski drug Butrosa Galija i borac za istinu o Srbima. Zivi u Parizu.

RUS dr MARKO, lekar. Rodjen u mestu Deska. Diplomirao medicinu 1958. Lekar u Segedinu i profesor Medicinskog fakulteta. Utemeljivac i aktivista KUD "Banat". Sef tamburaskog orkestra i predsednik Demokratskog saveza Juznih Slovena u Madjarskoj. Penzioner. Zivi u Segedinu.

SANDALJ MARKO, biznismen. Rodjen 1949. kod Banja Luke. Zavrsio zanatsku skolu u Jugoslaviji. Uselio se u Kanadu 1975. Studirao masinstvo na Kitcer univerzitetu, Ontario. Vlasnik i predsednik "Mark's Gudvis Motors", "Sandal Capital Co." i akcionar "HeritiDz living Canada". Pesnik i kompozitor. Aktivista SPC. Trgovac automobilima, naftas, vlasnik lanca starackih domova i publicista. Autor TV serije "Medjunarodni kanal uspeha" i "Rodjeni ste bogati". Dobrotvor i humanista, clan Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u Torontu.

SEKULOVIC MLADEN, alijas KARL MALDEN, glumac. Rodjen 1914. u Cikagu. Zavrsio pozorisnu skolu u Gudmen teatru, gde je ostvario mnoge uloge. Snimio sezdesetak filmova "Pakao Montezume", "Dzungla na asfaltu", "Sedam velicanstvenih", "Paton", "Jednooki Dzek", TV serije "Ulice San Fransiska" i "Skag" o srpskim doseljenicima. Dobitnik nagrade Donaldson, nagrade Americke kritike i Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu "Dzungla na asfaltu" 1951. godine. Clan Srpske crkve, predsednik pevackog drustva "Karadjordje" u Geri, pripadnik Ratne avijacije USA, predsednik Udruzenja americkih glumaca u Holivudu. Zivi u Los Andjelesu.

SIMIC CARLS, pesnik. Rodjen 1938. u Beogradu. Zavrsio II musku Gimnaziju. Legalno emigrirao zajedno sa majkom 1953. u SAD. Radio neko vreme kao novinar. Studirao knjizevnost na NJujork univerzitetu, a od 1973. je profesor na Univerzitetu NJu Hempsir. Prvu knjigu pesama "Sta trava govori" objavio 1967. Za zbirku prozne lirike "Svet ne skoncava" dobio Pulicerovu nagradu 1990. a za prevod antologije srpskih pesnika "Konj ima sest nogu" dobio 1993. nagradu Akademije americkih pesnika. Najnovija zbirka "Stanar hotela Nesanica" dobila Evropsku nagradu za knjizevnost. Zivi u Njujorku.

SIMIC JANICIC DR ANDREJ, profesor. Rodjen 1930. u San Fransisku. Diplomirao i doktorirao slavistiku i antropologiju na Berkli univerzitetu. Objavio dvadesetak knjiga i clanaka o kulturi zivljenja u Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori. Urednik "Yugoslav-American Heralda" u San Fransisku. Zivi u Oklandu.

SIMIC-GLAVASKI DR BRANIMIR, profesor. Rodjen u Srbiji. Diplomirao elektrotehniku u Beogradu, a doktorirao na Kent univerzitetu u Engleskoj 1965. gde je radio kao asistent. Osamdesetih se seli u SAD i radi kao profesor elektrotehnike i fizike u Klivlendu. Autor tri patenta i stotinak naucnih radova, clan mnogih americkih profesionalnih drustava i udruzenja, srpski aktivista i humanista. Zivi u Klivlendu.

SIMIC MIROSLAV, akademik iz Londona. Rodjen 1924. u Beogradu. Diplomirao na Medicinskom fakultetu 1957. a doktorirao 1963. Do 1969. radio u Vinci, a potom od 1975. profesor na Medicinskom fakultetu do penzije 1989. godine. Dobitnik Oktobarske nagrade 1964. Akademik od 1983. godine. Zivi u Londonu i radi na Open Univerzitetu.

SOTIROVIC DRAGAN, oficir. Rodjen 1913. u Vranju. Diplomirao na Vojnoj akademiji. Ratni zarobljenik u Galiciji. Clan poljskog Pokreta otpora. Emigrirao u Francusku. Osnivac casopisa "Ravnogorac". Autor dela "Ravnogorski narodni pokret", "Gradjanski rat u Jugoslaviji", "Djeneral Draza Mihailovic". Clan USPUI. Nastanjen u Bosoleju.

SREMAC SAVO, inzenjer. Rodjen 1932. u Crepaji. Potomak pisca Stevana Sremca. Zavrsio Visu elektrotehnicku u Beogradu i Tehnicki koleDz u Klivlendu. Ekspert za kompjutere, saradnik NASA. Inicijator Srpskog nacionalnog programa. Zivi u Vasingtonu.

STAMATOVIC DR ALEKSANDAR, lekar. Rodjen 1938. u Crnoj Gori. Diplomirao Zubotehnicku skolu u Beogradu, a stomatologiju u Diseldorfu. Emigrirao u Nemacku 1960. Utemeljivac Srpske crkve, predsednik Saveza srpskih humanitarno-kulturnih udruzenja, a od 1994. lider Saveza srpskih i jugoslovenskih organizacija u Nemackoj. Humanista koji je doneo u otaDzbinu pomoc vrednu tri miliona maraka. Zivi u Diseldorfu.

STANKOVIC BORISLAV, kosarkaski radnik. Rodjen je 1925. godine. Igrac i reprezentativac Jugoslavije, uspesan trener i generalni sekretar KSJ. Diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Vec 1960. izabran je za pomocnika, a 1976. za generalnog sekretara FIBA, koja je pod njegovim rukovodstvom postala jedna od najuticajnijih sportskih organizacija na svetu. Od 1988. godine Stankovic je clan Medjunarodnog olimpijskog komiteta, a do 1993. je bio i generalni sekretar ASOIF, asocijacije svih sportova na proramu Letnjih olimpijskih igara.

Za svoj rad Borislav Stankovic je dobio Orden zasluge MOK-a i Zlatnu znacku KSJ. Govori sedam jezika, ozenjen je, ima kcer i dve unuke.

STEFANOVIC BOJANA, student tehnickih nauka u Vankuveru. Rodjena 1976. u Beogradu. Kci Predraga Stefanovica, dipl. ing. elektrotehnike i Danice Doknic-Stefanovic, dr. sci. med. profesora na Medicinskom fakultetu. Zavrsila Gimnaziju u San Francisku kao najbolja ucenica skole. Student tejnickih nauka i sociologije u Vankuveru, urednik univerzitetskog lista i pisac. Ministarstvo za nauku, inzinjering i tehnologiju Vlade Kanade je 1994. godine proglasilo najboljim studentom u zemlji. Tom prilikom premijer Zan Kretjen, potpisao je Povelju studentu godine Bojani Stefanovic. Zivi u Vankuveru.

STEFANOVIC ALEKSANDAR, izdavac. Vlasnik izdavacke kuce "Jaka book" u Milanu. Stampao dela Milosa Crnjanskog, Ive Andrica, Milorada Pavica i Sime Cirkovica. Zivi u Milanu.

STEPANOVIC PREDRAG, knjizevnik. Rodjen 1942. u Mohacu. Diplomirao slavistiku u Pecuju i Budimpesti. Docent na Filosofskom fakultetu, katedra za srpsku knjizevnost. Pisac romana "Prepolovljeni", zbirke "Malogradske i druge price" i antologijske pripovetke "Smrt cimbaliste Piste". Priredjivac dve antologije jugoslovenske pripovetke i eseja, prevodilac. Zivi u Budimpesti.

STEPOVIC MAJKL, guverner. Rodjen u SAD od oca Crnogorca iz Perasta i majke Srpkinje iz severne Dalmacije. Diplomirao u SAD. Bavio se politikom i sezdesetih godina dva puta biran za guvernera drzave Aljaska. Ozenjen i otac trinaestoro dece.

STOILJKOVIC ZARKO, alias Zak Radson, operski pevac, clan Kraljevske opere Svedske. Rodjen 1960. u Vladicinom Hanu, zavrsio je Fakultet muzicke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Irine Arsikin. Nastupao je u popularnim grupama "Renesans" i "Ars nuovo". Dobio je aranzman u Operi Narodnog pozorista u Beogradu. Od 1989. godine nastupa u Kraljevskoj operi Svedske. Kao tenor imao je glavne uloge u operama "Madam Baterflaj" i "Boemi". Govori sest jezika. Zivi i radi u Stokholmu.

SKORIC SOFIJA, aktivista. Rodjena u Lici. Udajom za jugoslovenskog emigranta preselila se u Kanadu. Sekretar Srpske nacionalne akademije i aktivista Drustva za knjizevnost i kulturu Jugoslovena u Kanadi. Autor knjige "Srbi u Ontariju". Zivi u Torontu.

SLJIVIC-SIMSIC BILJANA, profesor. Rodjena 1933. u Beogradu. Diplomirala slovenske jezike na BU i Harvardu. Saradnik na Bensonovom srpsko-hrvatsko-engleskom recniku. Autor mnogobrojnih publikacija o srpskom jeziku. Osnivac Americkog drustva za srpske studije, direktor Srpskog programa na Cikaskom univerzitetu, profesor na Prinstonu. Autor studije "Istaknute srpske zene". Zivi u Cikagu.

SOC DRASKO, advokat. Rodjen 1954. na Cetinju. Zavrsio Pravni fakultet. Od 1983. zivi u Dubrovniku. Predstavnik Nacionalne zajednice Crnogoraca u Hrvatskoj za Dalmaciju i Dubrovnik.

SOSA VELJKO, alijas BRED DEKSTER, glumac i producent. Rodjen u Nevadi. Skolovao se u Los Andjelesu. Igrao u cetrdesetak filmova, od kojih su najpoznatiji "Dzungla na asfaltu" i "Sedmorica velicanstvenih". Producent serije "Skag". Zivi u Los Andjelesu.

SVRAKIC DRAGAN dr, psihijatar, profesor na Vasington univerzitetu u Sent Luisu. Rodjen u Beogradu 1952. godine, odrastao u porodici profesora dr Mirka Svrakica. Doktorirao medicinu, specijalizovao i osnovao Centar za poremecene licnosti na Avali. Dobitnik Fulbrajtove stipendije za psihijatriju I osnivac Centra za poremecene u SAD.

TASIC MOMCILO, rodjen u Beogradu. Diplomirao elektrotehniku 1951. Emigrirao 1952. Sluzbenik Saveta svetskih crkava u Salcburgu, Austrija, drzavni inzenjer u Sidneju, Australija i od 1958. strucnjak "Pacifik Gas" i "Elektrik kompani" u San Fransisku. Penzioner, aktivista SPC, sekretar Sabora srpskog ujedinjenja. Umro u Kaliforniji.

TESANOVIC BOSKO, savetnik. Rodjen u Banja Luci 1938. Skolovao se u Bosni i Srbiji. Nadnicar u Vojvodini, emigrirao 1955. u Australiju. Zavrsio gradjevinu i ekonomiju. Vlasnik poreskih kancelarija u Sidneju i kompanije "Krupa" u Beogradu. Kum hrama Sveti Sava na Vracaru i nosilac Ordena Sveti Sava za donatorstvo od 100.000 dolara. Guslar i pesnik. Predsednik Srpskog nacionalnog centra Bonering. Ozenjen, otac dva sina. Zivi u Sidneju.

TESIC STOJAN STIV, pisac. Rodjen 1942. u Uzicu. Stigao u SAD sa roditeljima 1955. godine. Studirao knjizevnost na Indijana i Kolombija univerzitetu. Prvi knjizevni uspeh postize komadom "Stolari" na Brodveju 1970. U cikaskom "Gudmen teatru" postavlja "Dodirivanje tla", "Brzina mrka" i "Na otvorenom putu". Kritika ga uporedjivala sa Beketom. Za scenario filma "Osamostaljivanje" dobio Oskara 1979. godine, mada je veliki uspeh imao i film "Cetiri prijatelja". Umro u Koloradu 1996. godine.

TOSIC DESIMIR, publicista. Rodjen 1920. u Beloj Palanci. Studirao prava u Beogradu i ekonomiju u Parizu. Nemacki zarobljenik. Emigrirao u Francusku. Clan Nacionalne fondacije za politicke nauke i Centra za izucavanje jugoslovenskih problema u Parizu. Saradnik u stranoj stampi, osnivac "Nase reci", Biblioteke "Nase delo" i Saveza "Oslobodjenje". Autor knjiga "Srpski nacionalni problemi", "Kolektivizam u Jugoslaviji". Zivi od 1990. u Beogradu. Savezni poslanik i clan Demokratske stranke.

TOMASEVIC DR DZORDZ VID, profesor. Rodjen 1927. u Vocinu, Slavonija. Diplomirao sociologiju na Ruzvelt univerzitetu, doktorirao antropologiju na Univerzitetu Cikago. Autor mnogih studija o srpskoj i americkoj kulturi. Poeta. Prevodilac "Metafizicke i geometrijske doktrine Dj. Bruna" na francuski i engleski i drugih dela. Nosilac godisnje profesorske nagrade Lejk Forest. Zivi u Bafalu.

TOMOVIC DR VLADISLAV, profesor. Rodjen 1933. u Sjenici. Emigrirao 1958. u Kanadu. Diplomirao i doktorirao sociologiju na Univerzitetu u Vindzoru. Predaje sociologiju na Brok univerzitetu u Sv. Katarini. Autor studije "Istorija Srba u Kanadi" i jedan od utemeljivaca Univerziteta za menaDzment u Beogradu. Zivi u Sv. Katarini.

TOPALOVIC DR PAVLE, lekar. Rodjen 1939. u Trsteniku. Zavrsio Medicinski fakultet u Beogradu. Emigrirao u SAD 1967. godine. Lider SNO, Cetnickog pokreta "Ravna Gora", UKJV i crkveno-skolske opstine "Sveti Sava" u Njujorku, graditelj crkve Sveti Djordje u Elizabetvinu. Humanista koji je tokom 1992/93. u otadzbinu poslao pomoc vrednu dva miliona dolara. Zivi u Vejnu, Nju Dzersi.

TREVISAN DESA, alijas Desanka Pavlovic, novinar iz Londona. Rodjena 1924. godine u Zagrebu. Krstena kao Desanka Pavlovic, cerka trgovca i bankara Milorada Pavlovica iz Beograda i majke Sonje Hrs iz Zagreba. Zavrsila osnovnu i Skolu casnih sestara u glavnom gradu Hrvatske. Odlazi u London 1950. godine, udaje se za dva puta. Novinar lista "Tajms", dopisnik iz Beograda do 1995. godine. Zivi u Londonu.

TRIFKOVIC SRDjA dr, istoricar, osnivac Fondacije Lord Bajron za balkanske studije u Hjustonu. Novinar, producent, naucnik. Odrastao i skolovao se u Zagrebu i Londonu, gde je 1990. doktorirao. Predavao je istoriju na Huver institutu u Stanfordu. Clan Krunskog saveta. Dopisnik BBC, CBC, "Glasa Amerike", USA News, predstavnik Republike Srpske u svetu. Profesor istorije na koledzu u Severnoj Karolini.

TUPANJAC BRANKO, biznismen. Rodjen u Hercegovini. Skolovao se u Novom Sadu. Zavrsio gradjevinu, ali se bavio pronalazastvom. Uselio se u SAD sa zenom i cerkom i u Cikagu i okolini podigao desetak ogromnih trgovackih centara i desetine luksuznih hotela. Vlasnik hotela "Morein". Veliki dobrotovor i humanista. Otadzbini poklonio 1993. godine 100.000 dolara.

UROSEVIC DRAGAN, inzenjer. Rodjen u Beogradu. Studirao elektrotehniku. Emigrirao u Nemacku. Inzenjer u "Simensu" i vlasnik firme "Profiklin". Predsednik Zajednice klubova Jugoslovena u Juznoj Bavarskoj i clan Saveta stranaca u Minhenskom parlamentu. Zivi u Minhenu.

VESNIC SLAVKO, alijas Milorad Feliks, pisac. Rodjen u Srbiji 1922. godine, od 1949. zivi i stvara u Bukurestu na srpskom jeziku. Autor srpskog "Bukvara" u Rumuniji i osamnaest knjiga poezije i proze, od kojih je najpoznatiji roman "Sva nasa ognjista" izdat 1995. Clan Udruzenja knjizevnka Srbije i Udruzenja pisaca Rumunije.

VIDIC DR BRANISLAV, profesor. Rodjen 1934. u Sremskoj Mitrovici. Zavrsio stomatologiju u Beogradu. Profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. Iselio se u SAD krajem pedesetih godina. Osnivac organizacije "We care" u SAD i jedan od tvoraca Srpskog nacionalnog programa. Clan SANU. Godinama predaje na Dzordztaun univerzitetu u Vasingtonu. Proucava fizicko-hemijska svojstva celijskih opni, oblast molekularne biologije. Jedan od znacajnih organizatora i davalaca humanitarne pomoci SR Jugoslaviji, osobito u medicinskoj opremi. Zivi u Vasingtonu.

VITOROVIC NIKOLA, inzenjer. Rodjen 1930. u Beogradu. Avgusta 1950. kao veslac reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Milanu emigrirao i iselio se naredne godine u Kanadu. Diplomirao je elektrotehniku u Torontu kao djak generacije. Postdiplomske okoncao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde je magistrirao biznis. Radio je u kompaniji IBM i kao konsultant "McKinsi" kompanije. Sredinom osamdesetih otvara vlastitu konsultatntsku firmu "Vitorovich Consulting" u Torontu. Ozenjen je Snezanom Sarcevic, filologom iz Beograda.

VOJNOVIC Dj. DjORDjE, guverner. Rodjen u Americi. Studirao prava u Klivlendu. U politiku usao 1958. godine. Sredinom osamdesetih izabran za gradonacelnika Klivlenda, a pocetkom devedesetih za guvernera drzave Ohajo. Ozenjen, ima sestoro dece. Zivi u Kolumbusu.

VUCKOVIC ZVONIMIR, oficir. Rodjen 1916. u Bjeljini. Komandant I ravnogorskog korpusa, clan vojne misije u Italiji. Emigrirao u SAD. Autor "Secanja iz rata". Zivi u Kaliforniji.

VUJIC DAVID, inzenjer. Rodjen 1935. u Midlandu, Pensilvanija. Diplomirao i magistrirao tehnicke nauke u Kaliforniji, gde je radio u vojnoj vazduhoplovnoj industriji. MenaDzer "Rokvel international" i "Marsel Daso". Srpski lobista, clan drustva "Sava" iz Vasingtona.

VUJICIC STOJAN, pesnik. Rodjen 1933. u Pomazu. Autor pesnicke zbirke "Rastocenja" 1972, monografije o Sentandreji i knjige "Srbi u Budimu i Pesti" 1998. Predsednik Zaduzbine Jakova Ignjatovica, dobitnik zaduzbinske nagrade za zivotno delo. Prevodilac madjarske i srpske knjizevnosti. Utemeljivac Srpske pravoslavne umetnicko-naucne zbirke u Sentandreji i zastitnik srpske bastine u Madjarskoj. Naucni saradnik Madjarske akademije nauka i SANU. Predesnik madjarskog PEN-a, osnivac i urednik casopisa "Evropski putnik". Nosilac ordena Krst za zasluge i drugih madjarskih priznanja. Zivi u Budimpesti.

VUJNOVIC DjORDjE, biznismen. Rodjen 1910. u Americi. Stipendista Srpskog narodnog saveza i student medicine u Beogradu. Emigrirao u Tursku i Egipat. Tokom rata bio oficir za vezu kod predsednika Ruzvelta i oficir za vezu u Jugoslovenskoj sekciji pri stabu Draze Mihailovica. Komandant aerodroma Brindizi i rukovodilac Obavestajne sluzbe SAD u Bariju. Major avijacije, menaDzer "Pan-Ama" i vlasnik firme "Aero speis". Utemeljivac crkve "Sveti Sava" na Menhetnu i predsednik crkveno-skolske opstine u NJujorku 1952/53. Osnivac Americko-srpskog komiteta i organizator demonstracija protiv Tita 1961. godine. Clan SKK "Sveti Sava" i Sabora srpskog ujedinjenja. Zivi u Njujorku.

VUKAS dr MIHAJLO, lekar. Rodjen u Bosni. Predsednik Jugoslovenskog saveza, osnivac Srpskog lekarskog drustva i odbora Sabora srpskog ujedinjenja 1993. godine u Svedskoj. Donator i humanista. Zivi u Stokholmu.

VUKOBRATOVIC VUKOBRAT BORIS, biznismen. Rodjen 1940. u Zagrebu. Zavrsio ekonomiju u Beogradu. Otisao za Pariz 1965. Studirao istoriju i jezike. Vlasnik kompanije "Kopesim". Nosilac ordena Legije casti. Zagovornik ideje o cetvrtoj Jugoslaviji. Zivi u Parizu.

VUKOTIC DUSAN, karikaturista i reziser. Rodjen 7. februara 1927. Studirao na Tehnickom fakultetu u Zagrebu. Direktor "Duga filma". Autor prvog jugoslovenskog crtanog filma "Kako se rodio kino". Redovni clan Americke akademije filmske umetnosti i nauke AMPAS, Medjunarodnog udruzenja ASIFA, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Njegov film "Surogat" dobio je Oskara 1962. godine, a dve godine filma "Igra" je nominovan za Oskara. Za film "Sedmi kontinent" dobijao nagrade u Trstu, Teheranu, Majnhamu, San Antoniu. Realizovao je nekoliko igranih i blizu cetrdeset animiranih filmova. Osnivac je cuvene Zagrebacke skole animiranog filma.

VUKOVIC-PJANOVIC DR OLGA, lingvista. Rodjena 1920. u Dragacevu. Zavrsila Gimnaziju u Cacku, Filozofski fakultet u Zagrebu, doktorirala na Sorboni sa temom "Pravda kod Eshila i Sofokla". Govori deset svetskih jezika. Autor knjige "Srbi narod najstariji" izdate 1987. u Njujorku. Zivi u Penzionerskom domu u Beogradu.

ZDRAVKOVIC BORA, biznismen. Rodjen u Leskovcu. Vlasnik firme "Serigrafija" u Becu. Ulozio milion maraka u Zajam za razvoj Srbije i probio ekonomsku blokadu SRJ 1992. godine. Zivi u Becu.

ZIMONJIC OLIVERA STOK, srpski patriota iz Perta. Poratni emigrant u Zapadnoj Australiji, clan rukovodstva Jugoslovenskog kraljevskog udruzenja u Pertu, zatim rukovodilav Folklorne grupe u Madingtonu, glavni urednik Srpskog radio programa, predsednik Srpskog nacionalnog centra u Daineli, clan uprave Srpskog nacionalnog saveza Z.A. Organizator mnogih humanitarnih akcija i dobrtvornih priredbi. Zivi u Pertu.

ZAKULA VLADO, inzenjer. Rodjen 1926. u Korenici. Sezdesetih godina uselio se u Etiopiju kao ekspert UNICEF-a. Tragac za vodom u Etiopiji. Nosilac visokih odlikovanja i priznanja egipatske vlade.

ZIVALJEVIC RADISAV, mehanicar. Rodjen 1937. u Decanima. Uselio se u Austriju 1964. Osnivac i predsednik Saveza klubova jugoslovenskih radnika i humanitarnih drustava u Stajerskoj. Sportski radnik. Zivi u Becu.

Copyright © 1998 by Marko Lopusina
Copyright © 1998 by IP PRINCIP