Prekookeanske zemlje - SAD

CIKAGO - NAJVECI SRPSKI GRAD

Amerikanci, koji ne vole nacionalno da se prebrojavaju, tek su popisom 1980. godine pokazali puni etnicki sastav SAD. Tada je utvrdjeno da su americki Srbi najvise skoncentrisani - oko sto pedeset hiljada. Kako je u medjuvremenu jos desetine hiljada Srba i Crnogoraca izbeglo u glavni grad drzave Ilinois, to je Cikago sa oko 200.000 nasih ljudi sigurno danas najveci srpski grad u inostranstvu.

Predeo na severu Amerike, oko jezera Micigen, na kome se nalazi ovaj metropolis, pre oko dve stotine godina, indijansko pleme Algonkini zvalo je Polje luka (Cikago). To ime je prvo dobila reka, a potom i grad, koji je nikao 1833. godine. U njemu je bilo cetrdesetak kuca i dve stotine zitelja. Prvi su u njega poceli da se doseljavaju francuski Kanadjani i urbani Indijanci, a potom mi dosljaci iz Evrope i sa istoka Amerike. Kako se naselje industrijski razvijalo, tako se povecavao i broj njegovih stanovnika. Danas Cikago ima sedam miliona zitelja, koji vode poreklo iz cak osamdeset nacija sa svih krajeva sveta. Srbi su zato u ovom gradu mala etnicka zajednica.

U istorijskim dokumentima ovog, drugog po velicini grada u Americi, nema mnogo pisanih tragova o doseljavanju Srba. Prvo srpsko ime u tim arhivama pominje se tek 1872. godine. Bio je to Ivan Vucetic koji je doplovio iz Boke Kotorske. Tek 1910. u opstinskim aktima registrovano je zvanicno postojanje stanovnika Cikaga srpskog porekla. Vecina njih je pristigla iz siromasnih krajeva Like, Korduna, Dalmacije, Boke, Hercegovine, Krajine, pa su bili uvedeni u knjige doseljenika kao Ugari, Bugari, Crnogorci , Bokelji ili cesto kao "ostali", jer nisu znali na engleskom da kazu odakle su. Bili su to, uglavnom, muskarci, koji su usli u Ameriku sa zeljom da zaradi koji dolar i vrati se kuci. Kako zarada u celicanama i rudnicima nikada nije bila dovoljna za povratak i zenidbu, to su mnogi zauvek ostali u "Ameriki". Za njima su, verujuci u pricu o americkom snu, medjutim, ubrzo poceli da pristizu i drugi, treci, cetvrti, peti i sesti Srbi.

Prva generacija srpskih doseljenika stvorila je svoju malu koloniju u Klejbornu, severnom delu Polja luka tj. Cikaga. Tu je pre devedeset godina, pred dve stotine ljudi, odrzana i prva sluzba u srpskoj crkvi "Hristovo vaskrsenje" na Silerovoj ulici. Druga kolonija nikla je na jugu, u 109. ulici i Komersal aveniji, gde je podignuta nova crkva. Na ovom prostoru prvi veliki srpski sabor, i crkveni, i narodni, odrzan je 1913. godine. A deset godina kasnije, takodje, u Cikagu srpska crkva u SAD se odvoji od ruske i pripojila Patrijarsiji u Srbiji. Bila je to zasluga dvojice vladika Mandarija i Nikolaja.

Kako su pristizale nove generacije Srba, koje su osvajale ovaj grad, tako je srpska kolonija rasla i selila se. Danas su Srbi skoncentrisani najvise oko jezera Micigen i na zapadnom delu grada. Pre dvadesetak godina preselili su najstariju srpsku crkvu na Redvud drajv ili Zapadni Srpski Put, kako Srbi zovu to pravoslavno imanje. Njime je dugo rukovodio gospodin Dragoljub Pavicevic. U ovom gradu i okolini danas postoji sedam srpskih crkava i dva manastira, Sveti Sava i Nova Gracanica, koji su i sediste najvecih pravoslavnih eparhija u rasejanju. Prvi je poceo da gradi vladika Mandarije, a drugi vladika Irinej. Zato se i moze reci da je Cikago pre svega duhovni centar Srba u rasejanju.

Slavko Stokovic je zaduzbinar manastira Presvete Bogorodice na Trecem jezeru kod Cikaga. I dugogodisnji clan uprave crkveno-skolske opstine i clan Sabora novogracanicke eparhije. Ima osamdeset i osam godina, vitalan je, okretan i duhovit. Dosao je u Sjedinjene Americke Drzave 1947. godine iz nemackog ratnog zarobljenistva u Minhenu. Put kroz tudjinu doveo je Slavka Stokovica do Pensilvanije i do vladike Dionisija. Tu se u manastiru Stokovic, bivsi vojni pravnik zaposlio kao administrator sa mesecnom platom od samo 125 dolara. Njegovi prijatelji, koji su radili za hiljadu ili dve hiljade dolara, govorili su mu da je lud. Dragica i Slavko Stokovic uzeli su se 1949. godine, a vec naredne tri dobili su sinove Milana, Jovana i Nikolu. Kum im je bio vladika Nikolaj Velimirovic, koji nije dozvolio da kumcici ne nose njegovo ime. Kada je Slavko od vladike Dionisija zatrazio vecu platu, ovaj mu je ponudio da otkupi pola doma za zbrinjavanje lica, i da posle dele prihod. Stokovici su pristali, jer je Dragica kao skolovana medicinska sestra imala licencu za rad. Jednog dana, sredinom pedesetih, gledajuci oglase, Slavko je nasao kucu sa dvanaest ekara zemlje, do auto-puta u Libertivilu, za 25.000 dolara. I kupio je. Danas se na tom mestu nalazi dom "Libertivil manor ", na stotinak ekara, i sa pet pararelnih krila. Njegov vlasnik Slavko Stokovic na vratima drzi tablu sa skromnim napisom - administrator.

Koliko je brinuo o svojoj porodici i svom poslu, Slavko Stokovic je brinuo i o srpskoj crkvi. Davao je uvek koliko je mogao, a kao pravnik pisao je i potpisivao razna dokumenta, od razvoda srpskih brakova do sklapanja velikih poslova za gradnju manastira Presvete Bogorodice na Trecem jezeru. Njega je crkveni raskol 1963. godine i deoba Srba na raskoljnike i federalce mnogo pogodio. Kada je vladika Dionisije osetio sta se dogadja, rekao je Nikolaju da nadje neko lepo imanje, gde bi raskoljnici podigli manastir. Moj sin Nikola je kod svog gazde nasao 63 ekara , doduse pod vodom, za 350.000 dolara. To je srpski narod kupio i poceo da zidamo manastir Nova Gracanica. Narod je dao pet miliona dolara, svoje ruke i hranu. Danas ovo imanje vredi najmanje deset miliona dolara. A manastir Presvete Bogorodice je zasticen kao kulturno dobro SAD.

Gospodin Slavko Stokovic, njegova supruga i sinovi osamdesetih godina prilozili za manastir 185.000 dolara. Dragica Stokovic, koja je bila predsednica Kola srpskih sestara postala je kuma crkvenog doma, a Slavko Stokovic kum ikonostasa. Kada je doslo do nacionalnog i crkvenog pomirenja Slavko Stokovic je licno organizovao i sproveo prenos mostiju svog kuma i vladike Nikolaja Velimirovica u Srbiju, u selo Lelice. Pre toga vladikama Atanasiju i Amfilohiju predao je tri kofera sa spisima i licnim dokumentima vladike Nikolaja, a Srpskoj akademiji nauka predao je tri sanduka sa arhivom profesora Milana Zecevica, nekadasnjeg nacelnika Narodne biblioteke Srbije. Tada je sa vladikom Atanasijem bio i u poseti Kosmetu.

Najveci broj Srba doselio se u cikaski basen, koji zahvata prostor drzave Ilinois, Indijana, Micigen i Viskonsin, iza I i iza II svetskog rata. Ta poratna emigracija udahnula je zivost i nacionalni duh starom projugoslovenskom iseljenistvu. Mnoge srpske organizacije su se omasovile i ojacale, pa je Cikago izastao i u politicki centar Srba u dijaspori. U ovom gradu je, na primer, odrzan 1941. godine Kongres Srpske Narodne Odbrane, na kome su pored Konstantina Fotica, Jovana Ducica i episkopa Dragoljuba Milivojevica-Dionisija, aktivni bili i V. Vukotic, M. Bojcetic, V. Pantic, B. Panovic . Za predsednika Centralnog odbora SNO za SAD i Kanadu tada je izabran Mihailo Ducic. Svoje politicko opredeljenje SNO je javno izlagalo preko svog glasila "Sloboda", lista koji je pokrenut 1953. u Cikagu i koji se i danas stampa kao nedeljnik na srpskom i engleskom jeziku. Najveci ugled SNO je imala dolaskom dr Urosa Seferovica za predsednika od 1960. do 1984. godine. Ovog lekara i predratnog iseljenika iz Kotora nasledio je potpredsednik Vukota Vukotic, samo godinu dana. A potom je od 1985. predsednik SNO je bio dr Rajko Tomovic koji je stradao 1992. u svom cikaskom stanu u pozaru pod sumnjivim okolnostima.

Danas ovu, nekada najmasovniju, emigrantsku politicku organizaciju u SAD vodi predsednik Slavko Panovic. Generalni sekretar SNO je Bora Rajic. Procenjuje se da je SNO krajem osamdesetih godina u svojih sest odbora u svetu imala 1.500 redovnih clanova. U Mesnom odboru SNO za Juzni Cikago, na primer, prvi ljudi su Gradimir Djokic, predsednik, Radomir Stefanovic, sekretar i Miroslav Sretenovic.

Od ostalih srpskih organizacija Kongres srpskog ujedinjenja u Cikagu zastupaju dr Petar Mlenkovic, Gradimir Markovic, Viktor Klebedinski, Nadezda Rakic, dok je predstavnik Srpske mreze gospodin Dzordz Bogdanic, Beogradjanin ciji je deda bio vlasnik zgrade hotela "Palas". Udruzenje srpskih boraca Kraljevske jugoslovenske vojske vode Milos Katic, predsednik, Mirko Krasic, sekretar i Nikola Djuric, blagajnik. Cetnicke organizacije zastupaju Milan Dragovic, Dusko D. Curcic, Stojan Radic, Ilija Djurisic i Djura Pesut, a Fond cetnickih invalida Dejan Lojancic. Prvi covek Srpske bratske pomoci je Bata Dobricanin, a cikaskog odbora Voja Vla i Stevan Petrovic. Svesrpski kongres vodi gospodin Djordje Nikolic.

Srpski kulturni klub Sveti Sava vodio je Budimir Sreckovic, pa Dragojlo Milovanovic. Sadasnji predsednik Centralne uprave SKK Sveti Sava je Bratimir Ilic, a urednik lista "Srpska borba" je Mileta Solujic. Predsednik Srpskog narodnog univerziteta je Brana Stanisic, a SIKD "Njegos" vodi Ilija Djurisic. Centralni komitet organizacije Srbi za Srbe vodi predsednik Dusan Simic. A predsednik Srpske vlade u egzilu je dr Jovan Deretic.

U Savezu pravoslavnih eparhije u SAD srpsku stranu zastupaju Majlo Popovic i otac Mirko Dobrijevic. Savez kola srpskih sestara u SAD i Kanadi predvodi Bratislava Beba Bjelopetrovic, koja vodi predivni letnji Kamp za srpsku decu i svake godine organizuje Srpsku paradu na ulicama Cikaga. Prvi odbor Kola srpskih sestara u SAD formirali su Darinka i Milan Mrvicin jos 1909. godine u Sinsinatiju. Pre cetrdeset i sedam godina, medjutim, odobori Kola srpskih sestara u Americi su se ujedinili i za predsednicu izabrali gospodju Dragicu Stokovic. Bratislava Buba Bjelopetrovic je vec devet godina prva Srpkinja u Americi, jer je tako zelelo clanstvo cetrdeset i sest odbora Kola srpskih sestara. Savez ove humanitarne organizacije koja se nalazi i okrilju Srpske crkve u Americi ima vise od 10.000 clanova. Kako u SAD postoje cetiri srpske eparhije, tako postoje i cetiri centralna odbora Kola srpskih sestara. U Kanadi radi sedam odbora sa dve hiljade clanova. Ljubica Djordjevic vodi Kolo srpskih sestara crkve "Vaskresenje Hristovo", ciji je predsednik Branko Puhar, a svestenik Djuro Krosnjar iz Cikaga.

Danas, inace, u srpskoj dijaspori postoji stotinak odbora Kola srpskih sestara, od Makedonije do Australije. Predsednica Saveza Kola srpskih sestara u Americi potice iz beogradske porodice Perisic. Njen otac je bio ratni zarobljenik u Nemackoj, odakle je iseljen u Englesku i SAD, a majka joj potice sa Kosova. Udata je za Vladu Bjelopetrovica, stampara i izdavaca iz Cikaga, sa kojim ima kcerku Nataliju i sina Daneta. Za svoje srpske aktivnosti Bratislava Beba Bjelopetrovic dobila je mnoga priznanja, a izmedju ostalih i titulu Viteza srpstva.

Srpske eparhije vodili su dugo godina mitropoliti Kristofer i Irinej, koji su kao civili imali isto prezime Kovacevic. Prvi je Kovacevic Velimir, mitropolit. Rodjen 1928. u Gal Vestonu, Teksas. Zavrsio Bogosloviju u Libertivilu i Cikagu, a studije istorije na Univerzitetu u Pitsburgu. Sluzbovao je u Kleartonu, Dzanstaunu, Pitsburgu i Cikagu. Ustolicen za mitropolita srednje-zapadno americkog 1991. godine u hramu Vaskresenje Hristovo, Cikago. Zenjen je i ima sina. Zivi u Lejk Zenevi, a sluzbuje u manastiru Sveti Sava u Libertivilu. siri pravoslavnu veru i srpstvo. Pomaze Srb Net i humanitarne organizacije americkih Srba.

A drugi je Kovacevic Milan. Mitropolit je rodjen 1914. u Vreocima, selu izmedju Gornjeg Milanovca i Kraljeva. Tu je i radio kao ucitelj, ali se pred rat kao rezervni potporucnik aktivirao i presao u vojsku Kraljevine Jugoslavije. Medjutim, kao i mnogi kraljevi podoficiri i oficiri i Milan Kovacevic je zapao u nemacko zarobljenistvo. Bio je vrlo aktivan u logoru, kao ucitelj ucestvovao je u formiranju srpskog pozorista " Rodna gruda". U nekim predstavama je cak igrao i likove zena sa velikim uspehom. Po raspustanju logora, medjutim, on se odlucio da sa jos sedmoricom ljudi, ode u Englesku, na kaludjerski seminar. Pohadjao je i Poslovnu skolu u Oksfordu. Taj pravoslavni seminar, kako sam saznao, od osmorice Srba zavrsio je samo Milan Kovacevic, i tada je dobio kaludjersko ime Irinej.

Kada je Irinej kao mlad svestenik dosao u Ameriku, vladika Dionisije ga je namestio za upravnika crkvenog imanja u Serlandu, Kalifornija. Tu je pokazao svoje velike organizatorske sposobnosti, uzdigao je imanje, a crkvi povratio narod i ugled. Mitropolit Irinej od svih svestenika iskazao u SAD najvecu stvaralacku energiju kao graditelj srpske crkve. Podigao je 1983. godine manastir Presvete Bogorodice, popularno nazvan Nova Gracanica u Sejdlandu tj. na Trecem jezeru i Dom za ostarela lica. Mitropolit novogracanicke eparhije Irinej je i inicijator crkvenog pomirenja koje je obavljeno sa patrijarhjom srpskim gospodinom Pavlom u Sabornoj crkvi u Beogradu u prolece 1992. godine.

Tokom 1992/95. vladika Irinej poslao je prvi u dijaspori organizovao humanitarnu pomoc za otadzbinu. Kada je u Americi 1987. osnovan prvi fond milosrdja "Gracanica", mitropolit Irinej je dao u fond za Kosovo hiljadu dolara. Sedeli su tu Todor Stanjevic, Milutin Bajcetic, dr Rajko Tomovic, Dragoslav Djordjevic, Dusan Mirkovic. Od osnivanja fonda "Gracanica" do 1991. sakupljeno je 300.000 dolara za Srbe na Kosmetu. Posle propasti Jugoslavije i novog genocida nad Srbima u Krajini i Bosni vladika je ukljucio vernike u fond za izbeglice "Covekoljublje" koji je osnovao patrijarh Pavle. Srbi su poslali vise miliona dolara na ime pomoci, u novcu, bolnicama, lekovima, hrani, odeci i obuci. Izvestaj blagajnika eparhije kaze da je rec o sest miliona dolara ukupne vrednosti.

Sa odobrenjem mitropolita Irineja, porodica Slavka Stokovica je pri novogracanickoj eparhiji osnovala fond milosrdja "Sveti Djordje", krsne slave Stokovica. Ovaj fond je zvanicno osnovan prvog januara 1994. godine i u njemu je do sredine oktobra bilo primljeno 38.438 dolara, poslato u otadzbinu 14.110, a cekalo na slanje jos 24.328 dolara. Novac je slat po spiskovima koje su Stokovici dobijali od valadike Artemija iz Prizrena i slikarke Mire Knezevic iz Beograda. A onda je na sestom Saboru novogracanicke eparhije Slavko Stokovic prilozio cek svojih sinova na 500.000 i svog unuka Nikole na 100.000 dolara. Uz obecanje da ce naredne godine ta cifra sigurno dostici milion dolara.

Mitropolit Irinej je dugo ziveo u manastiru Nova Gracanica na Trecem jezeru kod Cikaga. Oboleo je i nalazi se u bolnici kod prijatelja gospodina Slavka Stokovica.

Od 1996. godine ovu eparhiju vodio je vladika Sava iz Melburna, ali je patrijarh Pavle 1997. godine za administratora imenovao vladiku Longina iz manastira Krka. Vladika Longin Krco rodjen je u Knezini kod Sokoca. Jedan brat mu zivi sa majkom i porodicom u Diseldorfu. Drugi brat je u Engleskoj. Na Bogosloviju u manastiru Krka vladika Longin bio je najbolji. Zavrsio je Moskovsku duhovnu akademiju. Posle toga tri godine je bio na postidiplomskim studijama u Engleskoj. Nakon toga vraca se na Bogosloviju u manastir Krka, gde radi kao profesor predavac. Neko vreme je sluzbovao u Melburnu kao vladika. A potom opet u manastiru Krka i u Patrijarsiji SPC u Beogradu. Odatle ga patrijarh Pavle salje u SAD. Ovaj mladi episkop danas u Cikagu radi aktivno na ostvarenju verskog pomirenja medju Srbima.

Mira i Slobodan Pavlovic su u Cikagu nacinili prvi korak ka verskom pomirenju jos pocetkom devedesetih godina. O tome je snimljen i televizijski film, koji je radio Milan Knezevic iz Beograda. Pavlovici su pravi ambasadori srpstva u SAD. U njihovu kancelariju na Klark stritu svakodnevno dolaze mnogi srpski doseljenici da traze smestaj i posao, bilo kakvu pomoc, jer znaju da ce je i dobiti. Nedaleko od svoje firme Mira i Slobodan su pre nekoliko godina kupili veliku kucu, od 400 kvadrata i plac, tik uz jezero, blizu Holivud avenije. Na zgradi visi srpska zastava, a u dvoristu i cvece je posadjeno kao srpska trobojka. U basti rastu paprika, krastavci i paradajz sa srpskim semenom, a u kuci na zidovima su slike srpskih junaka i sire familije. Pavlovici su u Cikagu stampali knjigu o srpskim vladarima, na engleskom i srpskom jeziku, i uputili je americkim kongresmenima, senatorima i poslanicima, kao i ljudima iz administracije u Beloj kuci, sa namerom da ih upoznaju sa istorijom srpskog naroda i srpskih zemalja. U srpskoj kolonij Pavlovici su poznati i kao donatori srpske crkve, ali i kao ljudi koji svesrdno rade na srpskoj slozi i jedinjenju. Mira i Slobodan Pavlovic su podigli Pavlovica most na Drini i spojili dve obale srpske zemlje. U selu Popovi kod Bijeljine podigli su spomenik Knezu Ivi od Semberije i crkvu "Vaskresenje Hristovo". Srpska crkva im je zato dodelila Orden Svetog Save.

Od svih srpskih doseljenika u Cikagu, u ozbiljnom biznisu se nalazi jedva pet odsto nasih ljudi. Pre dvadesetak godina najveci broj Srba radio je u ugostiteljstvu. Tada je u Cikagu bilo oko tridesetak srpskih kafana i restorana, a danas ih ima svega osam. U ugostiteljstvu su nekada bili slavni Miomir Radovanovic i "Miomirs Serbian club", kao i Zlata Maksimovic i "Zlatas Beograd", kod kojih su Amerikanci cekali da sednu za stolove. A danas su poznati ugostitelji Miki Knezevic i Zvonko Klacnik, vlasnici restorana "Orijent ekspres" i "Skadarlija". U gradjevinarstvu su danas najpoznatiji Branko Tupanjac i Vuk Zecevic. Prvi gradi hotele i zgrade, a drugi puteve. Nekretninama se na veliko bavi Slobodan Pavlovic. Nikola Salatic-Salata bio godinama predsednik Zilet kompanije. Medju trgovcima Dragan Kecman je poznat po marketu "Beograd", a Sima Vujic vodi prodavnicu "DSD" i Slavoljub Damjanovic "Sandys bakery".

Od lekara poznat je dr Vuko Zecevic, dr Zarija Djurovic, dr Ilija Sreckovic-Bibe, dr Radomir Jovanovic, dr Branka i Drasko Konstantinovic, dr Petar Milenkovic, dr Jovan Cupic, dr Milan Lekovic. U istoriji Cikaga upisano je ime lekara Konstantina Dimitrijevica, poznatijeg pod imenom Dimitri, kao americkog humaniste. Dr Ljubomir Djordjevic je, naprimer, ekspert svetskog glasa. A Luis Milicic je advokat svetskog glasa. Zoran Knezev je poznat kao upravnik americke carine na aerodromu O'Hara.

Borivoje Ristic, Vukasin Pavlovic, Dragoljub-Danijel Giljen i Toni Miladinovic su uspesni dileri nekretnina. Slobodan Pavlovic je samo jedan, poslednji od trojice uglednih srpskih dobrotvora i poslovnih ljudi, i najimucnijih Srba koji i danas aktivno pomazu Srbe u rasejanju i u otadzbini. Takav ugled ima i Branko Tupanjac, sa suprugom Radmilom i sinom Radivojem, kao i braca Ranko i Vlado Bjelopetrovic. Po produkciji svetovnih dela, ali i po izdanju jos stotinak velikih srpskih dela Vlada Bjelopetrovic je zajedno sa bratom Rankom, danas najveci srpski izdavac, ne samo u Cikagu vec i na citavom americkom kontinentu. To su sve ujedno i ljudi koji su pomogli mladom advokatu, kasnije drzavnom tuziocu Miloradu Rodu Blagojevicu, da u Cikagu pobedi na izborima za kongresmena SAD. Tako je danas Rod Blagojevic najugledniji Srbin u Cikagu, ali i u Americi.

Vodeci svoju politicku kampanju za ulazak prvo u Senat americke drzave Ilinois, advokat Rod Blagojevic je propagirao programe ekonomskog razvoja, socijalne i zdravstvene zastite Demokratske stranke u svom Petom distriktu. To je region koji pripada gradu Cikagu, i zahvata severne opstine Norfidz, Harvud Hajs, Franklin Park, Melrouz park i Nortlejk uz jezero Micigen. Dok je njegov republikanski protiv kandidat imao veceg uticaja na periferne opstine i predgradje Cikaga. Kako je Cikago sa 150.000 Srba najveci srpski grad u dijaspori, to se Milorad Blagojevic u svojoj politickoj kampanji i 1992. i posebno 1996. godine obracao za dvostruku pomoc i srpskim iseljenicima. Trazio je od njih prvo dotacije, od pet dolara do hiljadu, koliko ko moze da finanisjki da pomogne njegovu kampanju, a potom i njihove glasove, iako je poznato da su Srbi uglavnom republikanci. Da bi se priblizio srpskim iseljenicima Rod Blagojevic je poslednjih godina poceo da se pojavljuje na vaznijim skupovima u srpskoj koloniji. Veliki broj, narocito imucnijih Srba iz Cikaga pomogli su kampanju Milorada Blagojevica, jer su zeleli da imaju "svog" coveka u Kongresu drzave Ilinois i Kongresu SAD. Pre Blagojevica jedini Srbin koji je bio u organima vlasti americke drzave Ilinois bio je Sem Panajotovic, clan cikaskog Senata. Milorad Blagojevic je ozenjen Amerikankom, ima dvoje dece i zivi u Cikagu, a radi u Vasingtonu. Tokom 1997. i 1998. godine dva puta u restoranu "Skadarlija" kongresmen Milorad Rod Blagojevic pravio je prijem za svoje srpske prijatelje.

Cikaski Srbi su jos pre devedeset godina poceli da se profesionalno i sindikalno udruzju. Tada su i nikla srpska potporna drustva "Obilic", "Balkan" i "Kralj Petar I Karadjordjevic". Poslednjih desetak godina, medjutim, nove generacije intelektualaca i biznismena u Cikagu su osnovale, prvo Americko-srpsko lekarsko drustvo, zatim Srpsku-americku advokatsku komoru i Americko-srpsko udruzenje policajaca. Njihovi celnici su dr Milan Dragasic, koji predvodi tri stotine udruzenih srpskih lekara, dr Nik Djuric je bio lider osamdesetak srpskih pravnika. Sada tu komoru vode Vida Dimitrijevic, predsednik i Nikola Katic, sekretar. Narednik Milan Vujic sa kolegama Miloradom Sofrenovicem, Dusanom Puharom i Robertom Mihajlovim vodi udruzenje od cetrdeset policajaca srpskog porekla koji rade sirom Amerike. Vujic sa kolegama vec godinama "cuva ledja" patrijarhu Pavlu, princu Aleksandru Karadjordjevicu, Helen Delic-Bentli, liderima i gostima Kongresa srpskog ujedinjenja kada dolaze u Cikago, srpskim mitropolitima od najavljenih ustaskih napada u SAD.

Vujic nastavlja tradiciju jednog Djordja Mandica, koji je bio siva eminencija FBI u Cikagu. Mlada Toni Rous, unuka Milice i Laze Kekusa iz Krajine je serif u Micigenu.

Da bi okupio inteligenciju oko sebe Vlada Bjelopetrovic je prvo razmisljao da stampa Imenik cikaskih Srba. Po azbucnom redu, ali i po profesionalnom opredeljenju. A zatim se odlucio da osnuje Srpsku privrednu komoru i dijaspori.

Kulturnu elitu u najvecem srpskom gradu u inostranstvu predstavlja nekolicina umetnika cija su dela podjedanko popularna i u otadzbini. Profesor cikaskog univerziteta i nekadasnji ucitelj srpskog jezika princu Aleksandru Karadjordjevicu doktor Nikola Moravcevic bas u tom milju metropolisa napisao je istorijski roman "Albion, Albion". Profesor je i autor eseja, kao i urednik casopisa "Srpske studije". Dr Miodrag Radulovacki, profesor farmakologije Univerziteta Ilinois, inace Zemunac, vec godina vodi Jugoslovenski komitet za posdiplomske studije, kroz koji su prosli mnogi srpski, a posebno beogradski studenti pridoslice u SAD.

Svojim delima "Tri srpske glave" i "Srbija medju vukovima" istakli su se u Cikagu i pisci Vojin Markovic, odnosno Milan Popovic-Veljkov. Borko Jovanovic je pesnik, autor zbirke "Zazen", Tamara Vesna reziser predstave "Skver jedan" Stevana-Stiva Tesica. Muzicar Jovan Maksimovic se predstavio i kao pisac i reditelj drame "Magnifiko". Jovan Deretic je autor knjiga "Istorija Srba", "Zapadan Srbija" i "Serbi-narod i rasa", a Milan Markovic je pripremio "Genocid nad Srbima".

Na vrhu srpskog, ali i americkog umetnickog neba nalaze se jos jedan Srbin iz Cikaga, koji je dobio Pulicerovu nagradu. I to za novinarstvo. To je Volter Bogdanic, koji je rodjen u Geri, a radi kao novinar "Vol Strit zurnala". Dobitnik je Pulicera za 1988. godinu. Savo Rakocevic je slikar iz americkih enciklopedija. A Nikola Brcin je poznat kao veliki americki vajar. U americkom profesionalnom fudbalu, ragbiju, pominju se brojna srpska imena : Dzim Mandic, Norm Bulajic i Pit Stojanovic, zatim Ed Obradovic , igrac "Birsa" iz Cikaga, Dzim Obradovic, Pit Lasetic, Sem Jankovic i drugi. U bejzbolu, vredna su paznje srpska imena, kao sto su Pit Vuckovic, Eli Grba, Nik Strincevic, Volt Dropo, Dzon Vukovic i Pol Popovic. I, konacno, kao reli vozac poznat je Bil Vukovic. Po svemu tome, reklo bi se, da je Cikago prava srpska kulturna prestonica.

U Cikagu se stampaju novine na cirilici "Srpska borba", "Sloboda", ali i rade prve srpske radio stanice. "Romski dukat" je radio srbijanskih Cigana, u kome je glavni voditelj bio Zoran Ostojic, nekadasnji novinar Studija B iz Beograda. A sada je Alija Dalipovic sa suprugom. Pre sesnaest godina, kada su Amerikanci imali prvi popis stanovnistva, u kome se trazio i odgovor na pitanje o etnickom poreklu, vecina ovih ljudi napisali su da su "srpski Cigani". Porodica Kostandinov je pre pet godina u Cikagu osnovala crkveno-skolsku opstinu, sa predsednika izabrala srpskog biznismena Slobodana Pavlovica, graditelja mosta na Drini, inace, poreklom iz Popova kod Bijeljine, a od jednog bioskopa napravila je svoju pravoslavnu crkvu. U njoj su se vencavali i decu im krstio srpski svestenik, otac Djuro Krosnjar. Tu u toj crkvi "srpski Cigani" su za svog kralja izabrali najuspesnijeg i najuglednijeg medju sobom, Djuru Kostandinova.

Radio program vikendom "Tamo daleko" vodi Petar Jovanovic, vlasnik agencije "Nikola Tesla". On emituje vesti iz srpskih zemalja, intervjue i dokumentarne emisije, kao i narodnu i novokomponovanu jugoslovensku muziku u ogromnim kolicinama. Sve su to programi na komercijalnoj osnovi, sto u mnogome doprinosi i stvaranju prvog srpskog etnickog trzista u dijaspori. Preko ovih stanica nasi poslovni ljudi iz Cikaga reklamiraju svoje lekarske ordinacije, putnicke agencije za prodaju karata za Srbiju i Beograd, svoje trgovacke radnje. I Dalipovic i Jovanovic su ljudi koji organizuju srpske zabave na kojima pevaju umetnici iz otadzbine. Katarina Stojnic, unuka cuvenog halfa Bobe Mihajlovica danas je glavna plesacka zvezda u najvecim latino-americkim klubovima "Infinity" i "Tropicana". A od pocetka 1998. godine radi u restoranu "Iluzija" ciji je vlasnik poznati kosarkas Denis Rodman.

Srpska muzika se svira i cuje u kafanama "Skadarlija", kod Zvonka i Nine Klacnik, gde peva Zorica Tanasijevic. U diskoteci "Kalemegdan", u kojoj su gostovali Knez i Keba. U restoranu "Srpsko selo" koji vodi Rade-Dunja Markovic. Restoran "Kragujevac" vodi Desa Blagojevic.

Kada Srbin prvi put dodje u Cikago, jedna od ovih kafana bice mu, najverovatnije prva stanica. Posle toga sve ide mnogo lakse. U kafanama se pronalazi sve, i rec utehe, i novi prijatelj, i stari zemljak, ali i ono sto Srbin u Americi nije jos izgubio, sto ga i najvise veze za otadzbinu i pridoslice iz srpskih zemalja. A to je njegova srpska dusa. Kod Pavlovica i Tupanjca najcesce se nadje i krevet i sitan posao, dok se ne dodje do zaposlenja. To je put koji danas prolaze i pridoslice i izbeglice. Indijansko Polje luka na obali americkog jezera Micigen primilo je u ovo ratno vreme, najmanje deset hiljada novih Srba, kojima je Cikago postao uteha za Beograd, Kraljevo, Nis, Knin, Sarajevo, Banjaluku.

Copyright © 1998 by Marko Lopusina
Copyright © 1998 by IP PRINCIP