Prekookeanske zemlje - SAD

MILVOKI - SRPSKA VOJVODINA

U najvecem gradu americke drzave Viskonsin danas zivi oko dvanaestak hiljada srpskih doseljenika.Vecina njih pristigla je poratnih godina, a mnogo je onih koji su napustili Jugoslaviju, prvo sezdesetih sa ekonomskom krizom, a potom devedesetih, kada je izbio novi gradjanski rat na Balkanu. Ova srpska kolonija, mozda i

malobrojna u odnosu na neke druge u SAD, ali je dobro organizovana. Srbi u Milvokiju naseljavaju predgradja Franklin, Kadahi, Rasin i Oklahomu. Vecina je radila u fabrikama, koje su u Americi podizali nemacki doseljenici.U fabrici "Harni sveger" proizvodili su dizalice, u "Alis calmis" turbine i traktore, u "Kreni treker" glodalice i strugove. Livnica "Bizaris Iri" proizvodila je celik, kompanija "Alen i Bradli" elektromotore, a pivara "Miler" cuveno nemacko pivo.

Posle tridesetak godina rada u fabrikama jedan broj srpskih doseljenika je stekao zavidan kapital, koji im je pomogao da krenu u sopstveni biznis, Kostici su otisli u advokaturu, Radjenovici i Krstici u ugostiteljstvo, Milosavljevici i Skorojevici u motelijerstvo. A Rasici u sport, Kresovici u zdravstvo.

Glava ove porodice Milan Kresovic, rodjeni Kistanjanin, kao oficir Kraljevine Jugoslavije zapao je u nemacko ropstvo 1942. godine,odakle je, nekoliko godina kasnije useljen u Ameriku. Njegova supruga Ljubica, sa decom Borom i Draganom, koji su rodjeni u Sarajevu, doselila se tokom rata u Beograd, gde je radila kao nastavnica. Tu je docekala kraj rata sa nadom da ce se uskoro sresti sa svojim muzem. Medjutim, iako je Ljubica Kresovic imala brata, koji je radio u MUP-u Srbije, nije uspevala u vise navrata da dobije pasos. Jedna doktorka je pomogla da dobije pasos.

Preko Italije i Francuske u leto 1953.godine Ljubica Kresovic je sa sinovima, posle jedanaest godina pala u zagrljaj svom suprugu Milanu Kresovicu.U to vreme on je radio u milvoskoj celicani. Dragan se zamomcio i krenuo na studije, a Bora se posle skole zaposlio kao policajac. Kada su sakupili prve pare, podigli su kredit i kupili, desetak godina kasnije, staracki dom sa dvadeset i dva kreveta.U samom centru Franklina 1971. godine Kresovici su podigli novi dom, sa 112 kreveta. Kada je Milan Kresovic umro 1978. i sahranjen na srpskom groblju u Libertvilu, vodjenje doma preuzeli su njegovi sinovi. Dragan i Bora Kresovic su dobitnici mnogih privrednih priznanja SAD i drzave Viskonsin. Najdraze im je, svakako, uvrscivanje na listu najboljih vlasnika "Nursin homova", kako to pise u posebnom izdanju knjige "Ko je ko u Americi" za 1992. godinu.

U srpskoj koloniji u Milvokiju porodica Kresovic je bila aktivno prisutna. Svojim donacijama je pomagala rad crkve Sveti Sava, a kada je 1963. godine doslo do verskog raskola, Kresovici su pomogli podizanje novog pravoslavnog hrama Sveti Nikola. Citava njihova porodica je medju prvima u Milvokiju dala i svoj prilog za podizanje hrama Svetu Sava na Vracaru, za sta je Ljubica Kresovic sa sinovima dobila i zvanje ktitora. Na predlog protinice Ratke Todorovic srpski iseljenici su 1989. u Milvokiju tj. Franklinu podigli Srpski dom. Njegovo visoko-preosvestenstvo mitropolit Irinej je blagosiljao ovaj poduhvat i Srpski dom je otvoren 1990. godine kao crkvena srpska svojina.

Danas Srbi u Milvokiju imaju cetiri srpska hrama Sveti Sava, Sveti Nikola i dva Sveti Djordje. Njihovi parosi su Dragan Veleusic, Marko Todorovic, Milan Markovina i Milan Jagarski. Kod saborne crkve nalazi se i Srpsko-americki hol, velika sala u kojoj se okupljaju milvoski Srbi kada se zene i udaju ili bore za srpsku stvar. Srbi se okupljaju i oko nacionalnih organizacija Srpska narodna odbrana, Srpska bratska pomoc, Udruzenje boraca Kraljevske jugoslovenske vojske, oko cetnickih klubova i oko Kongresa srpskog ujedinjenja. Njih predvode Branislav Pacirski, Nedejko Grubor, Djoko Maric, izdavac lista "Cetnicke novine", Jovo Miljus, Ostoja Grabovac, Bata Radjenovic, Anka Erni, Majkl Snaki i Nikola Kostic. Ovaj poslednji je poznat kao advokat Srba u Hagu i Republike Srpske na arbitrazi za Brcko.

Americki Srbin, advokat Nikola Kostic je rodjen 1943. godine u Splitu, u vreme dok je njegov otac Mladen kao cetnik iz Banjaluke robijao u italijanskom zatvoru. Deda mu je bio prota Nikola Kostic, koji je 1918. pomagao srpsku vojsku. Kad je njegov otac Mladen prebegao Italijanima iz Splita u Egipat, pa u Ameriku mladi Nikola je sa majkom Olgom Kostic otisao preko Banjaluke u Novi Sad. Ziveli su dvadesetak godina u Podbari kod Temerinske ulice. Tu je zavrsio osnovnu i srednju skolu. Pocetkom sezdesetih preselili su se u SAD, gde je Nikola Kostic okoncao Gimnaziju, studije prava. Medjunarodno pravo je studirao i magistrirao u Holandiji. Nekoliko godina je u Milvokiju radio kao drzavni tuzilac i potom sudija, da bi 1977. krenuo u privatnu advokatsku praksu, jer jednostavno donosi vise para od drzavne plate. Danas Nikola Kostic u svojoj kancelariji ima osam advokata specijalizovanih za teska krivicna dela od ubistava do krijumcarenja droge i finansijskih prevara. Branio je oko hiljadu americkih kriminalaca u svim drzavama SAD. U Americi Nikola Kostic je poznat kao branilac na procesu Srbima, clanovima organizacije "SOPO", ali i kao osnivac crkve "Sveti Nikola" u Milvokiju i njen dozivotni predsednik. Clan je Srpske advokatske komore iz Cikaga, aktivan je u Kongresu srpskog ujedinjenja i Srb Netu, a neko vreme je vodio srpski radio cas na drzavnom programu u Milvokiju.

Dugo godina vec i Dragan Kresovic je urednik i voditelj sa Misom Djukicem i Ivom Obradovicem programa Srpskog radio casa, koji emituje crkva Sveti Nikola svake nedelje. Bio je i clan uprave ovog srpskog hrama i clan odbora za docek Njegove svetosti patrijarha Pavla, kada je 1992. godine dolazio u Milvoki. Srbi pri crkvi Sveti Sava imaju svoj radio cas. Najpopularniji srpski program vodio je major Nikola Kosic, koji se sredinom devedesetih vratio u Beograd i citav arhiv poklonio SANU. U to vreme jedan Beogradjanin, mladi Vidan Brajkovic u Milvokiju je vodio i prvi TV program americkih Srba, koji je zbog nedostatka sredstava nedavno ugasen.

Milvoki je i centar srpskih masona u SAD. –ordje Vignjevic je bivsi majstor Zapadne loze Alis br. 291, clan uprave Zapadne loze Alis br. 84 i clan loze Royal iz Milvokija. Rodjen je pre vise od pedeset godina u Milvokiju. Otac mu je poreklom iz Bihaca, a majka iz Like. Radi u kompjuterskoj kompaniji "Marsal & Ejsli", savetnik je u korporaciji "Tajm" i firmi "ATM", clan je Viskonsin kluba, menadzer Americko-srpskog memorijala, clan crkve "Sveti Sava", dok je njegova supruga Sesilija clanica Kola srpskih sestara u Viskonsinu. Djordje je ugledan biznismen, imucan covek, koji vozi i jedan "bjuik" iz 1938. godine i daje velike donacije za srpsku crkvu i gradsku bolnicu.

Aleksandr Radicevic, vlasnik restorana "Stari grad", Beogradjanin je mason 32. reda. Rodjen je 1919. u Beogradu, koji je napustio 27 godina kasnije i preko Engleske stigao u SAD. Tu je vec ziveo njegov otac Milun, komandant beogradskih cetnika, emigrant, vlasnik firme "Tri brata" u starom delu Milvokija i kao komita i solunac drzavni neprijatelj SFRJ. Ta firma tada i "Stari grad" danas su za doseljene Srbe pravi "balkanski konzulat", jer se u njima lako nalazio posao, ali i put do americkih papira za trajni boravak u SAD.

Svojim trgovackim i ugostiteljskim kvalitetima otac i sin, Radicevici su stekli veliko poverenje americke publike, ali i clanova tamosnjeg establismenta. Njihovi gosti su bili Ronald Regan, senator Vels, guverner Tomi Tomson, kongresmen Dzim Mudi, oskarovac Karl Malden, Vlade Divac, dr Radovan Karadzic i eks predsednik Dobrica Cosic. Na zidu, do ulaznih vrata u kafani danas vise priznanja Francuskog gurmanskog drustva, pet zvezdica Americkog udruzenja biznismena, povelja za izbor Restoran meseca i "Top 25" u drzavi Viskonsin. Aleksandar Radicevic je bio gost Radovana Kontica, premiejra SRJ, a u SAD se susreo sa drzavnim sekretarom Lorensom Iglbergerom i Lesom Aspinom.

Svojim profesionalnim radom, ali i srpstvom u Milvokiju su ugled stekli i dr Predrag Robert Gakovic, profesor slavistike na Univerzitetu Viskansin u Medisonu, zatim doktor Dragan Bogunovic, nekada sluzbeni lekar americke olimpijske bokserske reprezentacije, Dragan Brajkovic, domacin u "Root river lanes" ili Srpskog doma, advokat Djordje Brasic, poznat kao zastitnik Srba pred americkim sudovima, zubari Biljana i Rade Latinovic, Zika Babic, predsednik crkve Sveti Nikola, djakon dr Bozidar Grgur. Akademski slikar i magistar Arso Ivanovic se proslavio svojim "smrznutim" akvarelima i tehnikom kristalizacije boja na platnu. Uvrscen je 1996. godine u americko izdanje knjige "Ko je ko u umetnosti".

U poslovnom svetu poznati su Srbi advokati Linda Ivanovic, Milos Majkl Stupar, Mirjana i Danilo Rankovic, ugostiteljska porodica Rakovic iz restorana "Camelot", lekar dr Pero Komozec, zubari Dona Radjenovic i Donald V. Novakovic, brokeri Ratka Rut Todorovic, Mile Potkonjak-Jocovic i Milan Sucevic, trgovac Bo Drazovic, industrijalci Milanko Djurdjulov, Milan Malinovic i Stevan Lazic, pekar Srboljub Stojanovic, Nensi Vuckovic, vlasnik "Apolo travel".

U ravnom Viskonsinu kao Vojvodina Srbi imaju i dva fudbalska kluba "Ujedinjeni Srbi " i "Srpski sport klub",koji su vise puta bili sampioni i pobednici kupa drzave Viskonsin. U srpskoj koloniji Dragomir Kresovic je ostavio traga i kao fudbaler, a 1972. godine i kao predsednik "Srpskog sport kluba". Njihovi treneri danas su Nedjo Sucevic i Ljubisa Vasilic. U ekipi "Ujedinjeni Srbi", u plavim dresovima, nastupali su Matson, Lazic, Djukic, Atlija, Novakovic, Alamovic, Tirnanic, Kesic, Rokvic, Milosevic, Gulrjani, Stojsavljevic, Djurasevic, Skerovic, Micic i Torbica. "Srpski sport klub", u crvenim dresovima, predstavljali su Runjo, Karagi, Dimitrijevic, Blankenburg, Vilovic, Jeftinijevic, Dun, Mur, Romano, Tajsic, Espinoza, Litzer, Latinovic, Repnjak i Kigen.

Prekookeanske zemlje - SAD

Biblioteka | Sadrzaj