Prekookeanske zemlje - SAD

NJUJORK-CENTAR SRPSKE INTELIGENCIJE

Novi Amsterdam, kao se nekada zvao najevropskiji grad SAD, Njujork je vrelih julskih dana 1996. bio najsrpskiji grad u Americi. I to zahvaljujuci imenu i delu dvojice visokih intelektualaca. Prvi je Nikola Tesla, velikan svetskog pronalazastva, srpski genije, ciju je 140 godisnjicu rodjenja njurjoski gradonacelnik Dzon Patak obelezio proglasivsi deseti jul za Dan Nikole Tesle u najvecem americkom gradu Njujorku. Punih sest decenija zivota proveo je krsni Licanin u ovom metropolisu, najevropskijem gradu Amerike i centru zapadne civilizacije. Nikola Tesla je u Ameriku dosao sa dvadeset i osam godina i 1884. godine dobio drzavljanstvo SAD. Umro je u Njujorku 1943. godine. Grad mu se oduzio izgradnjom Teslinog coseta na Menhetnu.

Tri nedelje pre proslave Teslinog rodjendana sve njurjoske, a potom i americke novine zabelezile su tuznu vest - smrt oskarovca Stevana Stiva Tesica, velikana srpske i americke knjizevnosti i drame. Rodjen 1942. u Uzicu, u Ameriku, gde je usao kao dvanaestogodisnjak, se probio kao najbolji student ruske knjizevnosti, prvo 1965. na Indijana univerzitetu, a potom na slavnom Kolumbia univerzitetu, gde je trebalo da doktorira. Prvi literarni uspeh Stevan Tesic je postigao sa komadom "Stolari" koji je 1970. izveden na Brodveju. Odmah je uporedjen sa Beketom i imenovan za njegovog naslednika. Stiv Tesic se izdizao, a da nije zaboravljao da je Srbin i kao dramski pisac, scenarista i romanospisac delima "Jezero drveca", "Baba Goja" o svojoj majci Gospavi i uzickim danima detinjstva, "Gorki", "Prolazna igra", "Dodirivanje dna", "Ulica Divizon", "Cetiri prijatelja" o zenidbi iseljenika Danila Prozora u Njujorku, "Ocevidac", "Eleni" i "Brzina mraka". Oskara je dobio za film "Osamostaljivanje" 1979. godine. Taj scenario su i njurojski kriticari proglasili najboljim u SAD. Upravo je pripremao premijeru drame " Na otvorenom putu " i putovanje u rodno Uzice, kada ga je srce izdalo.

Novi Amsterdam izrastao je u metopolis poslednjih decenija zahvaljujuci ponajvise dosljacima sa Starog kontinenta. Ostrva Elis i Long Ajland bila su prve stanice na putu siromasnih Evropljana prema bogatoj Americi. Kako su u njega ponajvise pristizali Englezi, dali su mu i ime koje ih je podsecalo na otadzbinu - Novi Jork. Danas je to grad od deset miliona stanovnika, koji pripadaju americkim drzavama Njujork i Nju Dzersi. Srbi u Americi se prvi put pominju u listu "Podunavka" 5. marta 1848. godine, u clanku S. Popovica, bas pod naslovom "Srbi u Americi". Procene Popovica, sacinjene tada nakon puta po Americi, pokazale su da je u to vreme u Njujork pristiglo - 200 Srba. Sto pedeset godina kasnije, od oko 400.000 Srba i Jugoslovena popisanih 1980. godine u SAD, blizu pet odsto nalazilo se u Njujorku, severozapadnom delu Nju Dzersija. A prema popisu stanovnistva SAD u 1990. godini, kao Srbi i kao Jugosloveni izjasnilo se u Nju Dzersiju - 1.718 i 12.682 i Njujorku - 3.534 i 30.455 osoba. Srbi tvrde da danas u Njujorku i okolini ima vise od cetrdeset hiljada srpskih doseljenika.

U prvom talasu seobe Srba, u Ameriku pocetkom ovog veka stigao je i Mihailo Pupin Idvorski, koji je radeci na Kolumbija univerzitetu stekao svetsku slavu kao profesor, naucnik i pronalazac. Pupin je stigao u SAD 1874. godine, kada je u ovoj zemlji broj iseljenika srpskog porekla bio relativno mali. Nas narod je neizmerno zaduzio svojim humanizmom i rodoljubljem, zaslugama koje je stekao od 1911. kao pocasni generalni konzul Srbije u Njujorku. Sa lekarom i rodjakom Svetozarom Grginom prvo je 1907. formirao udruzenje Srba "Srbobran". Godinu dana kasnije imenovan je na predlog Pavla Hadzi Pavlovica za prvog coveka Slovenskog useljenickog drustva u Njujorku, koje je imalo svoju kancelariju za prijem doseljenika na 23. ulici. A kada se ono ugasilo Pupin je postao predsednik "Sloge" tj. Saveza sjedinjenih Srba Amerike sa 11.000 clanova, a potom i Srpskog narodnog saveza u SAD. Kao lider Srpske narodne odbrane bio je organizator u prikupljanju materijalnih sredstava, opreme i medicinske pomoci, kao i dobrovoljaca iz SAD za Prvi svetski rat, kao i na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Mihailo Pupin je zasluzan za afirmisanje jugoslovenskog i srpskog pitanja pred americkom javnoscu i politicarima, posebno mnogobrojnim kontaktima koje je imao s uglednim licnostima americkog zivota.

Njujork je je grad u kome je veliku srpsku aktivnost iskazivao i dr Slobodan Draskovic, predsednik Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava. On je od 1946. izdaje list "Srpska borba", glasilo SKKSS, cija je i redakcija sa direkcijom SKKSS premestena 1982. u Njujork. U ovom metropolisu izlazile su i knjige dr Slobodana Draskovica, koji je bio izraziti desnicar, pa je cak i u Njujorku, proglasen za desnicara godine u SAD. Ovaj ugledni srpski klub u Njujorku dugo godina je potom vodio Aleksandar D. Obradovic, beogradski oficir, i americki knjigovodja, humanista i pravoslavac. U tome su mu pomagali cerka Ljiljana i zet Djordje Knezevic, takodje, Beogradjanin. Njujork je od vajkada bio pun Beogradjana. Medju aktivnim clanovima SNO bili su i pokojni Milos Mijatovic i Milorad Petkovic.

Odmah iza rata, poznati pisac i politicar Slobodan Jovanovic je u SAD osnovao Jugoslovenski narodni odbor - JNO sa ciljem da objedini jugoslovensku emigraciju i iseljenistvo, ali mu to nije poslo za rukom jer su ga Hrvati bojkotovali. Konstantin Fotic je kao odgovor na neuspeh JNO u Njujorku 1947. formirao Srpski nacionalni odbor, zeleci da on ujedini srpsku politicku emigraciju, u cemu, takodje, nije uspeo. Novi Srpski nacionalni odbor, sledeci ovu ideju, formiran je 1961. godine. Za predsednika je izabran dr Milan Gavrilovic.

Tih uzbudljivih godina, prve polovine i ulaska u drugu polovinu dvadesetog veka, u srpskoj koloniji Njujorka pojavljuje se i jedan mladi pisac i izdavac Vladimir - Vilijam Jovanovic sa knjigom "Novi Varvari" i skrece paznju citave americke javnosti. Tu paznju ovaj srpski intelektualac drzao je kod Amerikanaca i narednih decenija, ne samo svojim novim knjigama "Ludak", "Svet poslednje noci", "Put novca" i "Usporeno samoubistvo" vec i prevodima i stampanjem tada disidentskih dela Milovana Djilasa i Dobrice Cosica. Vilijam Jovanovic je rodjeni Amerikanac, otac Ilija je dosao iz Crne Gore da radi u pitsburskim celicanama, gde se ozenio 1913. mladom Poljakinjom. Posle dve cerke Mari i Mila, sin Vladimir je rodjen 1920. godine u Koloradu i krsten u srpskoj crkvi. U Denveru je zavrsio osnovnu i srednju skolu, a potom i Univerzitet Kolorado, da bi 1941. godine magistrirao englesku knjizevnost na Harvardu. Americku vojsku je odsluzio 1942. godine, bas se pripremao da doktorira na Kolumbia univerzitetu u Njujorku, kada mu se ukazala prilika da se zaposli u izdavackoju kuci " Harkort, Brejs i kompanija". Vec krajem sezdesetih u taj naziv upisano je i prezime Jovanovic, jer je Vladimir uspeo da postane suvlasnik firme u kojoj je radio kao urednik evorpskih izdanja. Mnogi neupuceni Srbi zbog njegovog prezimena i prezimena jednog od ortaka "Brace", ovu izdavacku kucu su jednostavno prekrstili u "braca Jovanovic." A brace nije bilo, ozenjen sa Martom Dejvis nas Vladimir je dobio sinove Stefana i Petra i cerku Martu mladju, koji imaju sestoro dece.

U knjizi "Ko je ko u Americi" za Jovanovica pise da je i gostujuci profesor na Berkliju, donator Kolorado koledza, pocasni gradjanin Malte i autor nove zbirke pripovedaka "Cud Zapada", u kojoj se nalazi i velika saga o Crnoj Gori. Kada se 1991. godine Vilijam Jovanovic penzionisao, bio je predsednik kompanije, predsedavajuci Upravnog odbora firme koja je imala godisnji promet od 1,7 milijardi dolara. Njegov stariji sin Stefan kao pravnik radi za ocevu firmu, mladji Petar je predsednik izdavacke kuce MekGrou, takodje u Njujorku, a cerka je dizajner u Londonu.

Njujork je i prebivaliste najlepse srpske princeze Jelisavete Karadjordjevic i njenog novog saputnika arhitekte Dragana Babica. Rodjena je kao jedino zensko oca Pavla Karadjordjevica, princa namesnika i majke Olge, kcerke princa od Grcke i Danske i Jelene Vladimirovne Romanove od Rusije. U mondenskom svetu poznata je po svom novom parfemu "E". Glavni modni diktator poslednjih godina u Njujorku je Zoran Ladicorbic, nesvrseni student arhitekture. Beogradjanin, koji je u ovaj grad stigao 1970. godine i nametnuo svoj stil haljina "Zorinke".

Kada je doslo do smene srpskih generacija na celo srpskih udruzenja i organizacija u Njujorku i okolnom Nju Dzersiju pocetkom sedamdesetih godina dolaze neki mladji ljudi - magistar Ilija Lubarda, publicista Miodrag Misa Beljakovic, svog oca pokojnog Tiku Topalovica nasledjuje u srpskim poslovima sin doktor Pavle Topalovic, profesor dr Sanja Popovic, advokat Dusica Protic. Oni su bili prvaci Srpske narodne odbrane, drustva "Njegos" i "Ravnogorac", Srpskog kongresa ujedinjenja i crkveno-skolskih opstina. Trstenicanin doktor Pavle Topalovic iz Nju Dzersija je sam za poslednjih pet godina sakupio humanitarnu pomoc vrednu pet miliona dolara i poslao je u otadzbinu, zbog cega ga je Sinod SPC odlikovao oredenom Svetog Save. Kada je SPO u Njujorku otvorio devedesetih svoj odbor za predsednika u celoj Americi je izabrao dr Dusana Kalicanina, profesora interne medicine u Univerzitetskoj bolnici. Dvojica Srba, nacionalisti Nikola Kavaja i Bosko Radonjic poznati su Amerikancima kao atentatori na Tita, a ovaj drugi i kao kum za Njujork italijanske porodice Goti.

U samom gradu, kog Amerikanci zovu "Velika jabuka", nalaze se dve srske crkve Sveti Stefan u Lakavani i Sveti Sava na 25. ulici, Menhetn. Ova druga je pre dve godine proslavila pedeset godina postojanja. Crkve vode prote Rastko Trbuhovic i Sinisa Jocic. U Nju Dzersiju postoje jos dva srpska hrama, jer u ovom gradu ima jos pet hiljada Srba. I restoran "Skadarlija", koji vode Dragan Sutovic, Miodrag Miljanic i Mijat Bozovic. Pocetkom devedesetih godina, kada su se i mladji Srbi uhvatili u kostac sa americkom propagandom i medijskim ratom, na scenu su stupili poznati novinar i biznismen Vuk Jovanovic, Dusan Zdrale, najbolji srpski student Lidija Lukic, Radmila Knezevic, Goran Debelnogic, Nikola Miljkovic i Stanko Petrovic. Njihova organizacija "Americki Srbi" odrzala je seriju velikih demonstracija u Njujorku, pred redakcijama velikih listova, tv stanice CNN i pred zgradom OUN.

Znacajno mesto u srpskim poslovima ima i Tanja Delic, vlasnica medjunarodnog lanca kompanija Unibros holdings", ali i predsednica Fondacije "Mir". Ova srpska kuca kulture smestena na Petoj aveniji broj 712 bavi se promocijama nasih pozorisnih predstava medju iseljenicima. Tako su posredstvom Fondacije "Mir" u SAD gostovali glumci Milan Gutovic, Ruzica Sokic, Rade Serbedzija i mnogi drugi umetnici iz otadzbine.

U prestiznoj knjizi Amerike "Ko je ko" nalazi se ime dr Dusana Kosovica, psihoanaliticara i neuropsihijatra, vlasnika vec cuvenog "Centra za stres" iz Njujorka. I Kosovic je poreklom iz Crne Gore, vec dve decenije je u Njujorku. Medicinu je zavrsio u Jugoslaviji, neko vreme radio u Podgorici, a kada je shvatio da u rodjenoj zemlji ne moze da napreduje, uputio se 1965. u Ameriku. Objavio je veliki broj znacajnih knjiga, od kojih se izdvajaju "Stres", "Optimisticka psihoanaliza", "Depresija" i "Problemi adaptacije Jugoslovena na americku kulturu". Taj problem izgleda dr Kosovic nije imao, jer je danas clan CANU, ali i americkih akademija za psihoanalizu, za klinicku psihijatriju i Njujorske akademije nauka.

U toj akademiji od 1993. godine nalazi se kao redovan clan i dr Bosko Tomasevic, pisac srednje generacije, predavac u Francuskoj i clan Evropske akademije nauka i umetnosti. Tomasevic je ekspret za knjizevne teorije, a najpoznatiji radovi su mu "Ponavljanje i razlika", "Svetlost za iskop", "Ugarci", "Hladno pamcenje" i "Geopolitika". Jedan drugi Tomasevic, profesor antropologije Djordje Vid na Bafalo univerzitetu drzave Njujork, poznat je i kao veliki Srbin i veliki liricar. Profesor dr Zoran Gajic iz Nju Dzersija, inace, rodjeni Sapcanin, proslavio se u Njujorku kao ekspert u oblasti elektrotehnike i automatskog upravljanja sistemima.

Profesor Radmila-Rada Milentijevic je u Njujorku doktorirala istoriju na Kolumbija univerzitetu, a potom je predavala na Gardskom koledzu, gde je i penzionisana. Beogradjanin dr Marko V. Jaric je svoju karijeru svetskog fizicara izgradio u Gradskom koledzu Njujorka. Bio je profesor i na cuvenom Berkliju i drzavnim univezitetima Kalifornije, Severne Dakote, Teksasa i Montane. Umro je lane mlad u 45 godini zivota. I doktor Rajko Medenica, pionir u lecenju karcinoma, na zalost, svoju medicinsku i zivotnu karijeru zavrsio je 1997. godine u Njujorku.

Ako je suditi i po drugim srpskim imenima koja se nalaze u americkim enciklopedijama, Njujork je bio i ostao i danas centar svetske, a i srpske iseljene inteligencije. Srbi su afirmisani kao pesnici, pisci, slikari, filmski radnici, profesori, doktori, lekari, pa cak i kao studenti. Prvo srpsko ime Njujorka bio je svakako pesnik Carls Simic. Rodio se 1938. godine u Beogradu, a i danas vazi za jednog od najznacajnijih americkih liricara. Od 1969. Carls Simic je objavio veliki broj zbirki pesama i eseja. Godine 1990. je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju. Na univerzitetu Nju Hemsajer predavao je knjizevnost. Kao dete doziveo je bombardovanje Beograda, najpre od Nemaca, a zatim od saveznika. U haosu posleratnog perioda mladi Simic izostaje iz skole i tumara po ulicama: "Da nisam sa majkom emigrirao u SAD, vaspitni dom me ne bi zaobisao".

Maja Herman - Sekulic je najlepsa Srpkinja u Njujorku, ali i poznati pisac i zena koja je osvojila najslavnija pera svetske knjizevnosti. Njenoj literaturi i sarmu nisu odoleli ni Rene Velek, ni Marko Glaviano. Harold Blum je cekao celu noc da bi razgovarala sa njim, Ginzberga je intervjuisala u kupatilu, pesnik Mark Strend je hteo odjednom da joj pokloni sve svoje knjige, Karl Bernstajn se gubio u trivijalnostima. Razvojni put esejiste, pesnika i prevodioca Maje Herman Sekulic je poput romana. Maja je jos kao srednjoskolka imala gotovo sve predispozicije da postane prva Beogradjanka kojoj se obistinilo, za mnoge nikada dosanjani americki san. Dete je iz ugledne beogradske gradjanske porodice, magistrirala je svetsku knjizevnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Prinstonu, zivi u Njujorku, u stanu prepunom knjiga i umetnickih predmeta na prestiznom Flet Ajron distriktu, Peta Avenija - Menhetn. Objavljuje knjige na srpskom i engleskom jeziku. Proputovala je bezmalo citav svet, srecno je udata za Milosa Sekulica, arhitektu koji je dizajnirao najglamuroznije butike na Medison Aveniji u Njujorku, proslogodisnjeg dobitnika svetske nagrade za projekat robne kuce "Robinson - Sikon Skver" u Bangkoku. Iako se svojevremeno nasla i u knjizi cuvenog fotografa "Voga" Marka Glaviana, medju najlepsim zenama sveta, Maju su mnogo vise interesovali zivot i literatura. Nakon sto je magistrirala na Odseku za opstu knjizevnost beogradskog Filoloskog fakulteta, otisla je u Ameriku na doktorske studije.

Pripremajuci doktorat na Prinstonu, Maja je imala cak i tu privilegiju da stanuje u sobi u kojoj je svojevremeno svoje studentske dane provodio i Veliki Getsbi, Skot Ficdzerald, sto ce kasnije opisati u svom prvom romanu "S one strane raja". Pored ove, Maja Herman Sekulic objavila je i studiju o problemu parodije u modernizmu, pre svega u kapitalnim delima Tomasa Mana, Dzemsa Dzojsa i Andreja Belog (ujedno i doktorska teza) "Knjizevnost prestupa". Potom i dve knjige poezije: "Kamenorografija, ili njujorski sni(mci)", "Kartografija, Severno-juzni prolaz" i knjigu putopisa o Indokini "Prozor u zadu". Njene pesme uvrstene su u antologije na engleskom i nemackom jeziku. Uredila je i izbor savremene jugoslovenske poezije na engleskom jeziku "Micromegas", objavila prevode knjiga Nortropa Fraja, Rejmonda Karvera, Sol Beloua, Harolda Bluma, Patrika Vajta, i, nedavno, Volasa Stvensa, koji, uz Jejtsa i Eliota, predstavlja jedan od najznacajnijih glasova u modernoj poeziji dvadesetog veka.

Predavala je na Prinstonu i Ratgersu, bila gost predavac na Havardu, Kolumbiji, Ajovi. Uredjivala je knjizevni casopis "Najt". clan je srpskog i americkog PEN-a, Uruzenja knjizevnika Srbije i Pesnickog drustva Amerike. Za svoj rad dobila je nekoliko znacajnih stipendija, medju kojima i Fulbrajtovu. Skoro joj je izaslo iz stampe englesko izdanje "Prozora u zadu" i odabrane i nove pesme, "Iz muzeja lutanja", kod Matice srpske. Pored nje americku slavu kao pisac dotakla je i dr Zorka Milic, profesor svetske knjizevnosti na Njujorskom univerzitetu. Krajem 1996. poznati izdavac "Sajmen i Suster" objavio je roman "Tudja vecera", koji govori o zivotu zena u staroj Crnoj Gori.

Poznati ilustrator Mirko Ilic je pre desetak godina napustio SFRJ i uputio se u SAD. Danas zivi na Menhetnu. Ilic je dete oficira JNA, rodjen je u Bijeljini 1956. godine, a ziveo je u Mariboru, Kraljevu i Zagrebu. Tu sa devetnaest objavljuje prve crteze u omladinskom listu "Polet". Kao autor naslovnih strana i karikatura u jugoslovenskim magazinima "Danas", "Start","NIN", "Duga", Ilic je vec bio poznat americkim izdavacima, koji su mu odmah poverili korice "Njusvika", "Tajma", "U.S. Njus magazina", "Njujork tajmsa", koji je objavio dve stotine njegovih ilustracija, "Herald tribjuna". A veliki filmski proizvodjaci su mu ponudili da im radi postere i plakate. Robert Miler, izdavac "Tajma" je za Mirka Ilica 1989. godine i napisao da je najbolji ilustrator na svetu. Udurzenje ilustratora Amerike mu je iste godine dodelio zlatnu medalju za plakat, koji je inace bio namenjen jednoj izlozbi u Jugoslovenskom kulturnom centru u Njujorku.

Za razliku od Pisburga i Cikaga koji su osvajani rukama i fizickim radom, Njujork su Srbi ponajvise osvajali pamecu. Ponajbolji studenti na njurjoskim fakultetima bile su Beogradjanke - Lidija Lukic, Ines Draskovic i Jasna Ristic-Djurovic. Toj intelektualnoj eliti Njujorka danas pripadaju i slikari Ljiljana Markovic, Nadezda Prvulovic, Radovan Mica Trnavac i Vlasta Stefanovic, i vajar Slavoljub Vava Stankovic, i dzez pijanista Mikan Zlatkovic, i kompozitorka Milica Paranosic, i reziser Aleksandar Mandic, i Ivan Ilic, direktor filmskog studija "Monteceres", i mlada glumica Katarina Rebraca, poznatija kao Katarina Brak iz filma "Vasar tastine", i pisac, biolog, lekar dr Dragomir Stevanovic, i kolumnistkinja o seksu Anka Radakovic, i knizevnik Milan Oklopcic, i galerista Dusica Kirjakovic, i dizajner Kosta Kostic, i primarijus dr Danilo Vojvodic, i dr Vasa Purlija, i profesor politickih nauka dr Sanja Popovic, i dr Ljubo Vujovic. Ovaj poslednji je lekar, ali i fimska mecena, autor filmske studije o Nikoli Tesli i Mihailu Pupinu, cime je na svoj nacin Amerikancima rekao da je Srbin koji brine o svom srpstvu. Milos Sekulic se probio kao arhitekta i projektant, a Dejan Djordjevic kao autor dokumentarnih i propagandnih filmova za koje je dobio nagradu "Emi".

Iz Beograda su pre dvadesetak godina otisli i Prvoslav Davinic i Dusan Dragic kao predstavnici savezne vlade u OUN. Danas su obojica sluzbenici Ujedinjenih nacija, i bliski saradnici Butrosa Galija. Prvi Davinic kao direktor Centra OUN za razoruzanje, a drugi Dragic kao direktor Centra OUN za humanitarne poslove. Oni doduse nisu direktno ukljuceni u rad srpske kolonije u Njujorku, ali svojim angazmanom u OUN kada to mogu rade za svoju otadzbinu. Ima u Njujorku jos dosta profesora, nekadasnjih i sadasnjih poslovnih ljudi srpskog porekla koji su ili svojim ugledom ili svojim angazmanom pokazali da su dobri Srbi. Djordje Vojnovic, Amerikanac sa beogradskim pedigreom, oficir i biznismen, licno, a i kao clan Srpskog kongresa ujedinjenja godinama vec pomaze mlade naucne talente iz istrazivacke skole u Petnici kod Valjeva. Dr Radmila Miletnijevic je medju prvima u dijaspori dala svoj prilog u fond za razvoj Srbije krajem osamdesetih godina. I jedina je iz dijaspore birana za ministra u Srbiji. Vuk Jovanovic, vlasnik autorske agencije osnovao je "Antidefojmesen ligu" u nekoliko godina sam vodio medijski rat protiv americkih glasila.

Mojsije Popov, bivsi poreznik iz Plandista ponudio je konkretno svom rodnom kraju deset miliona dolara za podizanje olimpijskog bazena i sportskih terena. Dragan Marin, direktor banke "Smit Barni" iz Njujorka, sa fondom od sto miliona dolara, dovodio je dvadesetak Amerikanaca u Srbiju i Crnu Goru da ih uveri da u njegovu zemlju treba ulagati. Time je Dragan Marin, pre nego je preminuo 1996. godine, na svoj nacin pronasao put do rodne grude. Vojo Vujovic je poznat kao biznismen, ali i kao lider organizacije Crnogorski kulturni centar u Njujorku.

Malo toga srpskog ima javno, na ulicama Njujorka. Nekada su postojale nase kafane "Konak" i "Srbija", a danas ih vise nema. Nasi doseljenici okupljaju se oko zavicajnog kluba "Beograd" u Ridzvudu i oko FK "Srbija", koji je nekada vodio Vladimir Bogicevic, cuveni zvezvin Bogi. Na sportskom planu najvise se afirmisao Bogdan Jovicic, koji je na Marist koledzu napravio karijeru i kao vrstan kosarkaski ucitelj, ali i kao direktor.

Copyright © 1998 by Marko Lopusina
Copyright © 1998 by IP PRINCIP