Prekookeanske zemlje - SAD

SRBI U BOSTONU

Jugoslovenska javnost za Boston zna ponajvise po cuvenom maratonu i Harvardskom univerzitetu. Boston je centar americke industrije vune, ali i jedan od najjacih univerzitetskih centara u SAD, pa i svetu, zbog cega je poslednjih godina postao privlacan za jugoslovenske studente i intelektualce. Prvi dolaze da ucvrste svoje akademsko znanje i steknu visoko zvanje, a drugi da pokazu koliko vladaju vestinama predavaca, profesora i naucnika. Boston je i glavni grad i najveca luka americke drzave Masacusets. Ima oko tri miliona stanovnika, kao nas Beograd, ali i dva univerziteta sa tridesetak fakulteta. Harvardski univerzitet je star trista trideset godina. A sve vecu slavu sticu Institut moderne umetnosti, Bostonski konzervatorijum. Tu se kao diplomac moze sresti Kragujevcanin Aleksandar Kojic, a kao profesori, na primer, mogu sresti Beogradjani Srdjan Karanovic, koji Amerikance, majstore za komercijalne filmove uci filmskoj umetnosti i Vuk Kulenovic, predavac kompozicije na Konzervatorijumu Nova Engleska.

Pridoslice iz otadzbine nece biti usamljene u Bostonu, jer su u njega veca davno pristigli neki drugi Srbi i Jugosloveni. Prema nalazima Adama Eterovica, Srbi u Americi se prvi put pominju u listu "Podunavka" 5. marta 1848. godine, u clanku S. Popovica, pod naslovom "Srbi u Americi". Procene Popovica, sacinjene nakon puta po Americi, pokazuju da je iz Dalmacije i Boke Kotorske doslo u Masacusets, odnosno Boston 100 srpskih doseljenika. U Masacusetsu i Novoj Engleskoj danas postoji Udruzenje bostonskih Srba. U samom gradu ima vec hiljadu Srba, od kojih sevecina bavi akademskim i umetnickim poslovima. Nikola Babic je, na primer, poznati violinista, Vladan Milenkovic je pijanista, Milan Rasic je perkusionista. A Gojko Damjanic je kompozitor, dirigent gudackog orkestra Berkli koledza i asistent sefa Bruklejn simfonijskog orkestra. Napustio je Beograd pre dve godine, kada je posle studija matematike odlucio da usavrsava svoj muzicki talenat. Uspeo je u zestokoj konkurenciji talenata iz citavog sveta da upise i zavrsi dirigovanje i kompoziciju kod profesora Kalahana na Berkli koledzu. Danas je Gojko Damjanic poznat kao vrsni izvodjac ozbiljne muzike. Upravo je objavio kompakt disk sa kompozicijom "Predeli nestajanja" svog zemljaka i profesora Vuka Kulenovica, ne bi li na taj nacin usao u americki svet profesionalne ozbiljne muzike.

Kada se, medjutim, kod nasih ljudi u Bostonu raspitujete ko najvise zna o zivotu srpske kolonije u Masacusetsu, svi vas upucuju na doktorku Gordanu, zvanicno i sluzbeno prvog Srbina. Dr Gordana Todorov je Novosadjanka koja vec 25 godina zivi u Bostonu. To je vitka, nasmejana zena, uvek spremna da pravi sale na svoj racun kada mesa lalinski srpski i bostonski engleski jezik. Njen suprug je Kijosi Iguse, profesor matematike, ali na Brendajz univerzitetu, dok je Gordana profesor matematike na Nortistern univerzitetu. Naime, ona je predsednica Srpsko-americkog saveza za Novu Englesku. Po americkom obicaju ova humanitarna organizacija vec je dobila i svoje skraceno ime SANE. Clanovi organizacije uz pomoc prote oca Aleksandra Vlajkovica iz pravoslavne misije "Sveti Sava" prikupljaju i danas garderobu, lekove, deciju hranu po Bostonu i salju u centralni magacin, koji vodi dr Paja Topalovic u Nju Dzersiju. Odatle pomoc brodom odlazi do Grcke, pa dalje kopnom i kamionima od Soluna do beogradske Patrijarsije. Deset kontejnera je vec otislo iz Bostona za Srbiju. Njihova vrednost je milion dolara. Najvredniju pomoc poslao je jedan srpski lekar, donator tri respiratora, cija je vrednost pola miliona dolara.

Na desetine ljudi i hiljadu kutija sa garderobom i lekovima proslo je kroz njihovu kucu : Stiv Djordan, Bojan Pomorisac, Bojan Mitrovic, David Mladinov, Srdjan Ninkovic, Radica Sipcic, Rada Smit, Marko Kocic, Danijela Korom.Branko Petrovic, Olga Mucic, Miljan Stankovic, Aleksandar Gregori i clanovi porodica Vlajkovic, Stamenovic, Velickovic, Djordjevic i Grkovic. Kako Srbi nisu uopste znali koliko ih ima u Bostonu i okolini, koja spaja Novu Englesku i Masacusets, dali su oglas u novinama i pozvali americke Srbe na veceru u hotel. I doslo je sto pedeset ljudi, sve sami intelektualci, biznismeni. Bilo je to 1992. godine. Skup je pozdravio ugledni poslovni covek Branko Bane Andjelic iz Bostona. On je imao vec i nacrt programa rada preve srpske organizacije u Bostonu, kojoj su dali ime Srpsko-americka mreza, odnosno savez za Novu Englesku. Pre toga su imali svoju Srpsku informativnu elektronsku mrezu na Internetu. Osnivanjem SANE i njenim zvanicnim registrovanjem kod americkih vlasti dobili su i svoju nacionalnu organizaciju, ali i priliku da deluju kao srpska kolonija. Ovde je, naime postojala samo pravoslavna misija Sveti Sava. Zatim su Srbi pokrenuli svoj list "Vesti SANE" u kome obajvljuju na srpskom i engleskom informacije iz otadzbinskih zemalja, nase srpske vesti iz Amerike, misljenja i reagovanja clanova i prijatelja, kao i rezultate rada naseg udruzenja.

Kada je ova srpska organizacija osnivana 1992. njen prvi predsednik je bio Bane Andjic, koji je i definisao njene osnovne zadatke, a potpredsednik Ruzica Kurtidzijan. A to su informativno delovanje medju Srbima, uspostavljanje Pravoslavne crkve u Bostonu, razvijanje kulturnih i humanitarnih aktivnosti Srba u Novoj Engleskoj i Masacusetsu za Republiku Srpsku i SR Jugoslaviju, i obavestavanje americke javnosti o istini o Srbima i suprotstavljanje negativnom imidzu o Srbima i Srbiji u domacim medijima. Sto je odmah i ucinjeno prilikom susreta sa senatorima Kenedijem i Kelijem iz drzave Masacusets. A potom i na americke listove i elektronske medije. U "Boston gloubu", "Tajmu", "Njusviku", "Vasington postu" i "Njujork tajmsu", u pismima citalaca, na primer, oglasavali su se najvise dr Majkl Pravica, dr Kijosi Igusa, mr Stevan Radojev, dr Gordana Todorov i posebno dr Igor Najfeld. Beogradjanin Igor Najfeld, doktor matematickih nauka, koji dve decenije zivi sa suprugom Dzeni, sinom Fredijem i kcerkom Didi.

Dogadjalo se da je cak i uticajni komenatator Ejb Rozental, preuzimao delove njihovih pisama kada je analizirao sto se desavalo u Bosni i Hrvatskoj. Najveci uspeh su zabelezili kada su naterali "Njujork tajms" da na svojoj naslovnoj stranici, oktobra 1993. izvine Srbima zbog dezinforamcija o "srpskim silovanjima" u Bosni. U razgovorima sa predstavnicima Stejt departmenta, na javnim protestnim mitinzima, tribinama ucestvovali su najcesce Branko Bane Andjelic, Rouz Kurtidzijan, Majk Pravica, Branka Milosevic, Beti Denic, Danijela Djokic, Steva Radojev, Igor Najfeld, Mira Kondic, Zeljko Suster, Gordana Todorov i njen muz doktor Kijosi, Dzina i Li Grigoris, Barbara Gruber.

Udruzenje danas ima stotinak clanova. Kada su Srbi 1993. godine saznali za postojanje Medjunarodne organizacije za migraciju u Zenevi koja je davala milion dolara za srpske zrtve rata konkurisali su za koriscenje tih sredstava. Do danas su lecili sedamdesetak tesko nastradalih Srba iz Republike Srpske i bivse Republike Srpske Krajine u raznim bolnicama po Americi. Nijednom se nije dogodilo da ih Amerikanci odbiju. Najzasluznijih osoba za realizaciju ovog programa bila je nasa Rouz Ruzica Kurtidzijan.

Prekookeanske zemlje - SAD

Biblioteka | Sadrzaj