Prekookeanske zemlje - SAD

SRBI U DETROITU

Kada putnik namernik iz Srbije dodje u Detroit, veliki industrijski grad poznat po automobilskoj industriji, ne malo se iznenadi kada sazna da u njemu zivi i radi oko dvanaesetak hiljada Srba. U gradu od pet miliona stanovnika Srbi bi bili izgubljeni kao kap vode u moru, da nije njihove stare zelje da se okupljaju i stite od prebrze amerikanizacije. Sve do pocetka ovog veka u Detroitu uopste nije bilo Srba. A onda su dosli direktno iz furgona. Godine 1902. kada je kompaniji "American Car" ponestalo radne snage, iz Sarona u Pensilvaniji dovezeno je u glavni grad drzave Micigen, u vagonima cetrdeset i osam Srba. Smestila ih je u jednu trosnu kucu, dala im posao u livnici sa nadnicom od petnaestak centi na sat. Danas Srbi u Detroitu najmanje rade u fabrikama gvozdja i automobila "Klajser" i "Ford". Vecina njih se opredelila za finije poslove, ugostiteljstvo, hotelijerstvo i motelstvo, mesarstvo, i laku industriju.

Srbi u Detroitu zive u naseljima Ikors, Dirborn, River rou. Najvise ih je iz Vojvodine, Like, Korduna, ali i iz Makedonije. Niko ne znam kako se dogodilo da u Detroit pocetkom veka pocnu najvise da dolaze Srbi iz Vojvodine. Izvesni Mita Petljanski, koji je jos 1905. imao svoju kafanu, dovodio je svoje zemljake i zaposljavao ih po Detroitu. Imao je jake veze sa poslodavcima u fabrikama, tako da je Petljanski nasim ljudima brzo nalazio posao. U sobama iznad njegove kafane uvek je bilo po cetrdesetak Vojvodjana, pridoslica kojima je Petljanski sredjivao posao i papire za ostanak u Americi. Ta kafana je dugo godina bila centar srpskog okupljanja u Detroitu, a njen vlasnik Mita Petljanski prvi srpski vodja u drzavi Micigen.

Marta 1907. godine Mita Petljanski, Plavsa Leskovac, Stevo Matin, Novo Herceg, Dusan Kojic, Veljko Popov, Toso Mutibaric i Miloje Sokic formirali su i "Srpsko pravoslavno bratstvo". A kada su stvorena i drustva "Sveti Stevan", "Zora" i "Sloboda", ujedinila su se 1919. u srpsko udruzenje "Beograd" koje je imalo cetiri stotine clanova. Sredinom tridesetih ovo udruzenje je uslo u Srpski narodni savez u Americi, u kome se pored "Beograda" danas nalaze i drustva "Bratska prosveta", "Bratska sloga" i "Kosovo". Svi zajedno imali su pet stotina clanova.

Kada je posle rata pristigao treci talas srpskih emigranata u Micigen, sa njima je 1956. godine dosao i Vita Loncarski iz Melenaca. On je bio mesar u Zrenjaninu, a njegova zena Jelena je bila domacica. Njeni roditelji su ziveli u Americi, pa su tako i Vita i Jelena odlucili da se usele u SAD. Spretan i vredan Vita Loncarski je vrlo brzo otvorio svoju klanicu "Yutika" u Detroitu i u njoj zaposljavao, uglavnom, Srbe. Radilo se puno, po dvanaest sati. Za to vreme zaklali bi poo 750 svinja, a kada se klanica modernizovala klalo se i po 8.500 svinja za dan. Godisnji bruto promet njegove klanice bio je osam milijardi dolara. Zarada je radnicima bila po 1.600 dolara mesecno. Kod Vite Loncarskog u klanici, kada je umro pre desetak godina, radilo je pet stotina Vojvodjana. Svima njima je Vita znao krsnu slavu i rodjendane, cascavao ih, okupljao oko sebe i savetovao da cuvaju porodicu u ovoj ogromnoj zemlji.

Detroti je grad srpskih motela i restorana. Zena Vite Loncarskog ima danas motel u Detroitu i hotel na Floridi. Miroslav Klemenc, zvani Beli i Pera Isakovic su vlasnici motela "Majlo". Vlada Djurikin, poreklom iz Srpskog Itebeja kod Zrenjanina, danas je vlasnik motela u Detroitu. Dusan Petrovic ima apartman "Kes", Radovan Markovic ima motel "Gres", a Boro Markovic ima hotel. Vecina njih su Vojvodjani, i to iz Perleza. Odatle je i Mile Kragujevac, za kog mnogi zbog prezimena misle da je Sumadinac. I on je bio mesar i radnik u klanici, i fudbaler. A danas ima "Rems bar" i predsednik je FK " Beograd", najboljeg srpskog kluba u drzavi Micigen. Sava Stajic u Detroitu drzi bar " Selbin", Vukasin Dimic drzi restoran "Dimic park", Mirko Lukic ima restoran " Lukic", a Milan Simic je vlasnik kafane "Simic garden".

Velimir Dimitrijevic drzi u Detroitu "nudsenovu dansku pekaru", dok Cedo Grujic ima kasapnicu "Balkan mit". Dva brata, dr Laza i dr Dragoslav Radulovic imaju poznatu apoteku "Parke-Davis-PD", a dr Jovanka Urosev drzi apoteku "Sunrise". Veljko i Marta Nikolic iz kompanije "Nik-Lik" bave se preciznom mehanikom

Ceda Obradovic radi za fabriku "Dzeneral motors". Mika Djuric ima svoju "Stil" kompaniju, a Mile Savic veliki servis za frizidere. Braca Djoka i Paja Kramar su detroitski zlatari. Sigurno najaci u biznisu u Detroitu bio je pokojni Vidak Celovic sa sinom Petrom Celovicem. Oni su Bokelji, imaju veliku kompaniju za izvoz-uvoz i za transport izvozne robe na veliko. Za Kinu izvoze citave fabrike, koje Amerika prodaje Kinezima. Celovici su ne samo veliki biznismeni vec i veliki Srbi. Inzinjer Aleksandar Drazic je vlasnik fabrike za remont vojnih postrojenja i tehnike.

Centar srpskog okupljanja u Detroitu je crkva Ravanica, koju vodi prota Zivan Urosev, svestenik iz Jerkovca kod Zrenjanina. Ovaj pravoslavni hram je podignut 1963. a osvecen 1967. godine. Crkva je osigurana kod Amerikanaca na dvadeset miliona dolara. U hramu se nalazi Srpsko pevacko drustvo, Srpski folklor, Srpska biblioteka sa dve hiljade knjiga, Radio cas, list "Glas Ravanice" i Odbor za humanitarnu pomoc Srbima u otadzbini. U vreme Uskrsa, Bozica i Srpske nove godine u crkvu dodje po dve hiljade vernika, mada zvanicno ima samo 1.2oo parohijana. A glavni organizator srpskog politickog zivota, u ovim teskim vremenima, u Detroitu bio je ogranak Kongresa srpskog ujedinjenja, koji su vodili dr Zoran Milenkovic, Nikola Ristivojevic, predsednik i Aleksandar Dzenetic, tek pristigao iz Beograda. U Detroitu su prvi ljudi SNO Ljubo Vuckovic i Dusan Petrovic, dok SDD "Beograd" vode predsednik Milomir Tomic i sekretar Branko Trbovic..

U Detroitu, po recima Zorana Milenkovica radi tridesetak lekara i desetak srpskih zubara. Medju njima istaknuti srpski aktivisti su doktori Nestorovic, Popovic, Urosev, Dragovic, a najpopularniji u srpskoj koloniji je bio pokojni dr Rajko Margules. Zoran Milenkovic je Beogradjanin. Davne 1968.godine dosao je u SAD na stipendiranje stomatologije i tu zauvek ostao. Dve godine ranije je i njegov brat Petar Milenkovic, takodje, doktor stomatologije postao Amerikanac, ali u Cikagu. Slucaj je hteo da Zoran strada u jednoj saobracajnoj nesreci, pa da vezan za krevet shvati snagu i znacaj fizioterapije za zdravlje ljudi. To ga je i prelomilo da, po ozdravljenju, krene da studira fizioterapiju. Danas je ovaj doktor vlasnik privatne klinike i cenjeni strucnjak u Detroitu. Njegova cerka Nikol Milenkovic primila je u Detroitu godisnju nagradu Univerziteta Micigen za visok doprinos u muzickoj umetnosti. Ona se od malena iskazala kao virtuoz u izvodjenju dela ozbiljne muzike na violini. A kao cerka doktora Zorana Milenkovica i njegove supruge Marse, poznatije kao Mira Milenkovic, ova mlada devojka je dobila poverenje i starih generacija srpskih iseljenika. O velicini umetnosti mlade Nikol Milenkovic govori sedam nagrada koje je dobila na americkim i svetskim muzickim takmicenjima i koncertima. Nikol Milenkovic je tom prilikom nastupala zajedno sa Jehudi Menjuhinom, Zukermanom Pinkasom i Nadjom Solenberg, koju smatraju muzickim vunderkindom.

I Srbi iz Makedonije u Micigenu imaju i svoje veliko i pravo srpsko selo. Rec je o koloniji Srba iz okoline Tetova i Kumanova, koji su u Detroitu podigli crkvu Sveta Petka vratnicka da bi sacuvali uspomenu na svoj rodni kraj i otadzbinu. Ima ih oko dve stotine porodica. Najvise ih je iz Vratnice, pa se i ova srpska kolonija u Detroitu zove americka Vratnica. Njen predsednik, odnosno najpoznatiji kmet bio je Cedo Ristic, poreklom iz sela Beloviste, koje je udaljeno od Tetova dvadesetak kilometara. Cedo Ristic je rodjen 1939. godine u porodici Blaze i Jagode Milosavljevic. I njegov deda, cuveni srpski bundzija iz tetovskog kraja, Samuel prezivao se Milosavljevic. Tako su i sva njihova deca u selu Beloviste bila zapisivana u osnovnoj skoli kod uciteljice. Sve do 1953. boravio je u selu, a onda je odlucio da ode u Beograd na limarski zanat. Boravio je u skolskom internatu, ucio, a krajem pedesetih Cedo Ristovski je poceo i da radi. Kako je u Francuskoj imao tetku, kod koje je 1963. godine otisao u turisticku posetu Ristic je tamo i ostao. I u Parizu je bio limar. A onda je odlucio da ide u Ameriku. Uselio se u SAD 1968. Te godine u Detroitu je bila i Kata Misajlovska iz Vratnice. Upoznali smo se u Detroitu, zavoleli i vencali. Na svadbi nam je bilo pet stotina zvanica. Vrlo brzo dobili smo sina Blazu i potom cerku Silviju, koji su studirali na cuvenom Harvard univerzitetu, a danas su poznati advokati.

I u Americi Cedo Ristic je bio i ostao limar. Ovog puta umesto oluka pravi velike aspiratore za restorane i kuhinje u hotelima. Ima svoje preduzece "Ristic metal" sa desetak radnika i pune ruke posla. Kako je sam konstruktori i inovator rashladnih sistema u javnim bojektima Cedo Ristic zaradjuje dobre pare i prodajom svojih patenata. I prvi Vratnicanin koji je dosao u Detroit bio je Ristic Djero. Pravo ime mu je bilo Milos Stojanovic Cukce. Danas su Ristici, sigurno, najimucniji Srbi u Detroitu i okolini, najvredniji i sa najvecim ugledom. Pored njih ugledni Srbi su i braca Srecko i Slavko Simic, Ane Mihajlovic, a posebno Sima Birac, jedini Srbin u SAD vlasnik sedam radio stanica. Sredinom sezdesetih i pocetkom sedamdesetih Srbi iz Makedonije su u Detroitu imali cak sedamdeset svojih pekara i stotinak restorana, pa i trgovacki centar. I danas je tako, iako su im se deca rasula po citavoj Americi.

Prekookeanske zemlje - SAD

Biblioteka | Sadrzaj