Prekookeanske zemlje - SAD

SRBI U VASINGTONU

Glavni grad Sjedinjenih Americkih Drzava osnovan je pre dve stotine godina, a vec 1800. postao je prestonica Amerike. Ujedno grad koji je dobio ime po Dzordzu Vasingtonu je i centar saveznog okruga (D.C.) Kolumbia i kopca dve americke drzave Vridzinija i Melilend. Sa oko milion stanovnika, od kojih su vecina crne puti, Vasington je danas administrativni i politicki centar SAD i sveta. Zbog toga su se u njega preselile mnoge americke ugledne institucije, od naucnih instituta do medijskih kuca, a i petnaestak centrala za lobiranje razlicitih zemalja i naroda, pa i srpska. Prema slobonoj proceni u Vasingtonu danas zivi i radi oko hiljadu Srba. Okupljaju se najvise oko dva pravoslavna hrama, koji nose isto ime Sveti Luka. Prvi i mladji, na Sesnaestoj ulici vodi prota Miroslav Lazarevic, a drugi stariji vodi prota Dragan Milosevic. U upravama ovih srpskih crkava sede ugledni Srbi, koji predstavljaju elitu u vasingtonskoj koloniji. Dr Zoran Hodjera je, na primer, predsednik uprave u hramu Sveti Luka na Sesnaestoj ulici. Beogradjanin po rodjenju, Svajcarac po obrazovanju, doktor ekonomije, diplomirao politicke i medjunarodne nauke u Zenevi, postiplomac na Oksfordu, profesor na Jelu, prvo visi savetnik u MMF-u za ekonomska, a danas za politicka pitanja.

U Vasington su Srbi poceli da pristizu pre pedesetak godina i kasnije, uglavnom, po sluzbenom zadatku. Zaposleni u drzavnim ustanovama dobijali su premestaj u prestonicu. Profesor politickih nauka Aleks N. Dragnic, rodjen u drzavi Vasington, na zapadu SAD, za vreme i krajem rata sluzbovao je u glavnom gradu Vasingtonu, prvo u Ministarstvu pravde i Birou za strateske studije, a potom u Ministarstvu odbrane sve do 1952. godine. Kragujevcanin, politicki emigrant dr Milos Kostic, pukovnik americke vojske i strucnjak za finansije iz Cikaga, kao profesionalni vojnik vratio se iz Vijetnama i po zadatku postao instruktor antiteroristickih jedinica i predavac na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Vasingtonu. I Mile Vojvodic, general - major, bivsi pilot je po potrebi vojske dosao sedamdesetih godina u americku prestonicu.

Takva sudbina je 1989. zadesila i tada najmladjeg americkog generala cetrdesetsestogodisnjeg Srbina Radeta Ostovica, koji je inace rodjen u Milvokiju. I Dusana Vujovica, koji je direktor Svetske banke u Vasingtonu. Politicke potrebe u Vasington su dovodile Beogradjanina Dragana Zivanovica, poznatijeg Amerikancima po svom drugom imenu - dr Danijel Bojer, pa Licanku, kongresmenku Helen Delic-Bentli, Ralfa Vinovica, sefa Odelenja za ekonomske odnose u Kongresu.

Dr Dragan Zivanovic ima sezdeset i pet godina i iskustvo svetskog putnika. Kao Danijel Bojer bio je licni prijatelj i saradnik Elinor Ruzvelt, Adlaja Stivensona i Dzona Kenedija. Sa ovim americkim predsednikom upoznao se Demokratske stranke, ciji je Zivanovic bio predstavnik u Evropi, pa u drzavi Ilinois, a potom i u Vasingtonu. Kada je otpoceo novi rat na Balkanu agilni Bojer postao je prijatelj Sajrusa Vensa i kardinala Kaserolija. A bio je i cest gost kod pape u Vatikanu i domacin lordu Ovenu u Zenevi. Uspesan je biznismen, kazu "tezak" koliko i budzet neke nove balkanske drzavice. To je Bojeru obezbedilo ulogu tihog posrednika na zenevskim pregovorima o BiH pre tri godine, ili - pre cetvrt veka - uspostavljanje veza sa Severnim Vijetnamom u jeku americkog vojnog angazmana u Jugoistocnoj Aziji.

Branka Terzica, strucnjaka za energiju iz Milvokija, pak licno je bivsi predsednik Dzordz Bus doveo u Vasington i postavio za rukovodioca Federalno odelenja za energetiku SAD. Branko Terzic je rodjen u nemackom izbeglickom logoru. Zajedno sa roditeljima, ocem Dusanom i majkom Oliverom usao je u SAD kada je imao samo tri godine. Zahvaljujuci svom znanju i bavljenu politikom u centru Republikanske stranke za drzavu Viskonsin dogurao je do visoke funkcije u Busovoj administraciji. Tek poslednjih godina u Vasington nasi ljudi dolaze zbog licnih poslova u politici, nauci i informisanju. Tako, na primer, inzinjer David Vujic dosao u americku prestonicu kao predstavnik "PAN AM - Marsel Daso" za odnose sa federalnom administracijom. I tu otvorio vlastitu korporaciju "AII" vrednu danas oko pola milijarde dolara. Vujic je rodjen u SAD, a roditelji su mu poreklom iz Okucana i Gline. Diplomirao je i magistrirao u Kalifoniji na avionskoj industriji, konstruisao je odbrambeni sistem "Nebeski stit", pa je zato i dobio zadatak da ubedi vladu da ovaj projekat finansira iz budzeta. Kada mu je to uspelo ostao je u Vasingtonu. I Predrag Pajic, poreklom iz Banjaluke radi vec decenijama u Kongresnoj biblioteci kao sef referata za Jugoslaviju. U cuvenoj radio stanici za medjunarodnu promociju SAD a "Glasu Amerike" su zaposleni slavista Branko Mikasinovic, prevodilac dela srpskih pisaca, autor knjige "Jugoslavija-kriza i raspad", Ana Pavicevic, aktivista Srb Neta, Dragana Li i jos jedan Beogradjanin, magistar novinarstva Aleksandar Zigic. Svetlana Soc, lepa Zemunka je 1996. bila najbolji nas student u Vasingtonu.

Medju advokatima najpoznatiji je Dusan Zdravkovic, rodjen na beoradskoj Cuburi, koji ima dve kancelarije - u Melborou i Kastritu, srcu Vasingtona. Prava je diplomirao u Beogradu, ali je 1962. godine otisao za Svajcarsku, a potom za SAD. U vreme zacetka jugoslovenske krize kao srpski patriota Zdravkovic je zastupao americke Srbe i samu Jugoslaviju kao advokat po ceni od jednog dolara.

U svetu nauke Amerikancima, a i Srbima u Vasingtonu najpoznatiji je dr Branislav - Brana Vidic, profesor na Dzordztaun univerzitetu, akademik, svetski strucnjak za mikrobiologiju. Rodjen je 1934. u Sremskoj Mitrovici, a gimnaziju i studije stomatologije zavrsio je u Beogradu. Svoj prvi posao dobio je sezdesetih godina na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, odakle je otisao na jednogodisnje studije u Lozanu. Na Atomskom institutu u Svajcarskoj ostao je pune tri godine da bi izucavao neurobiologiju. Vec tada kao istrazivac citiran je u Poznatoj Grejevoj anatomiji, sto mu je donelo ugled i slavu medju svetskim naucnicima. Kako je vrlo brzo shvatio da je kao strucnjak cenjeniji u inostranstvu, nego li kod kuce dr Brana Vidic je sredinom sezdesetih prihvatio poziv Univerziteta Sent Luis da bude vanredni profesor. Posle toga je u Americi sve bilo lakse. Nekoliko godina kasnije Vidic prelazi u glavni grad SAD, da bi drzao katedru na Dzordataun univerzitetu. Saradjivao je sa americkom vojnom industrijom i kompanijom "IBM". Boravak u SAD mu je omogucio da specijalizuje morfologiju i elektronsku mikroskopiju, pa da, kako sam kaze, udje u tajne celijske biologije. Te svoje naucne tajne dr Brana Vidic danas prenosi ne samo americkim vec i mnogim akademcima u Svajcarskoj kojima predaje kao putujuci profesor. Doktor Brana Vidic predaje i srpskim studentima u Beogradu i Novom Sadu, a kao humanitarac i predsednik organizacije "Mi brinemo" daje svoj doprinos i zbrinjavanju srpskih izbeglica.

Profesoru Aleksu Dragnicu, strucnjaku za srpski parlamentarizam i uredniku "Srpske revije", Draganu Zivanovicu, Davidu Vujicu, Dusanu Zdravkovicu, Savi Sremcu, dr Branislavu Vidicu, Branku Mikasinovicu, protama Lazarevicu i Milosevicu, dr Zoranu Halodjeri kao i ostalim malobrojnim Srbima u Vasingtonu, zajednicko je to sto su i pocetkom osamdesetih, i pocetkom devedesetih, kada je njihovom narodu u otadzbinskim zemljama bilo tesko, zalegli da pomognu koliko mogu. Prvo su formirali srpski lobi u Vasingtonu, udarili temelje Srpskom nacionalnom programu, zagovarajuci ideju o Svesrpskom saboru. Branko Mikasinovic je napisao knjigu o korenima i posledicama jugoslovenske krize, koju je namenio americkoj citalackoj publici i svojim kolegama slavistima i novinarima. Ovi vasingtonski Srbi su se svim silama angazovali da dobiju medijski rat usred SAD i na humanitarnim poslovima.

Pune tri godine na tim poslovima se aktivno angazovao i dr Zoran B. Djordjevic u svojstvu direktora Kancelarije Republike Srpske Krajine, koja je 1994. godine ugasena. Doktor Djordjevic je Pirocanac, diplomac Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu i studiozni istrazivac Masacuses instituta za tehnologiju, gde ja magistrirao na nuklearnom inzonjerstvu, a doktorirao na fizici. Radio je dugo godina u Nuklearnom institutu u Vinci, da bi se pocetkom 1991. sa porodicom odselio u Vasington. Zaposlio se kao naucni saradnik u Drzavnoj labioratoriji za staklo, gde je radio na procesima zastite od atomskog zracenja, ali se i odmah agazovao na srpskim poslovima. Najvise uspeha na medijskom planu u borbi za srpsku stvar u Vasingtonu, u samoj Americi, a i u otadzbini, imala je od svih njih, medjutim, jedna lepa Srpkinja, takodje, rodjena Beogradjanka.

Danijela Sremac je dugo bila najpoznatija Srpkinja u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Zvanicno ona je bila predstavnik Republike Srpske u Vasingtonu. Dala dvadeset velikih intervjua SNN, BBC, Kanadskom radiju, Asosijeted presu, Televiziji Rojter, CBC-u, Figarom, Bostonskom radiju, Poljskoj nacionalnoj televiziji i Vatikanskom radiju. I zbog toga je imala odredjenih neprijatnosti, ali i uspeha u Vasingtonu. Nocu je pozivaju hrvatski i muslimanski nacionalisti i prete joj.

Posle njenog pojavljivanja u americkim medijima 1994. javio joj se kongresmen Hol, demokrata iz drzave Ohajo i pozvao na sastanak. Upoznala ga je sa situacijom u Bosni, posebno sa pozicijom srpske strane i stradanjima srpskog naroda. Kongresmen Hol i troje njegovih savetnika su prihvatili poziv da posete Beograd i Pale, da posete srpske izbeglice koje se jos nalaze u Bosni. Cim se u americkoj vladi proculo za ovaj susret pojedini "jastrebovi" su pokusali da nagovore kongresmena da ne ide u Bosnu i Srbiju. Koliko je gospodin Hol bio zadovoljan saradnjom govori cinjenica da je po povratku u Vasington Danijeli Sremac ponudio posao u svom kabinetu.

Rodjena je u Beogradu, u porodici Save Sremca, pionira kompjuterskog inzinjeringa u Srbiji i tvorca Srpskog nacionalnog programa u Americi. Njena majka Desanka, rodjena Djordjevic, je bila skolski psiholog na Novom Beogradu, takodje je aktivno, preko Americko-srpske decije organizacije, ciji je predsednik ukljucena u humanitarni rad srpske kolonije u Vasingtonu i okolini. A brat Milan je bio strucnjak za komjutere i njihovu primenu u americkoj medicini. Sa osam godina, posto je otac Sava Sremac dobio poziv iz SAD da specijalizuje rad na komjuterima, citava familija se preselila 1976. godine u Klivlend, Ohajo. Posle srednje skole Danijela Sremac je zavrsila dva fakulteta, diplomatiju i filozofiju, na Dzon Kerol univerzitetu u Klivlendu. Na Institutu za muziku ucila je kompoziciju cetiri godine. Talentovan je pisac na rodjaka Stevana Sremca i dobar slikar. Kada su se njeni pocetkom devedesetih odselili u Vasington upisala je magistraturu iz medjunarodnog prava. Govori srpski odlicno, engleski bez naglaska, francuski i ruski. Da bi se skolovala Danijela Sremac se zaposlila, prvo kao savetnik Kompjuterskom centru Ohajo, a potom 1991. godine kao analiticar ekonomskih odnosa u Istocnoj Evropi u Ministarstvu za spoljnu trgovinu SAD.

Posle Danijelinih nastupa na CNN-u tokom 1990. godine gospodin Miroslav Majkl Djordjevic, osnivac i predsednik Srpskog kongresa ujedinjenja u SAD predlozio joj je da vodi Srpsku kancelariju ove organizacije u Vasingtonu. Stampala je specijalni Srpski bilten, koji je dostavljala politickim zastupnicima u Beloj kuci, Senatu i Kongresu, kao i mnogim vasingtonskim redakcijama. Bilten je slala i nasim Srbima u SAD sa porukom : - Citaj, umnozi i salji svojim senatorima !

Danijela Sremac i Srpski kongres ujedinjenja uspeli su da angazuju i agenciju "Manatos & Manatos", koja je omogucila predstavnicima ove srpske asocijacije da posete americki Kongres, Belu kucu i Senat. Danijela Sremac je bila saradnica kongresmenke Helen Delic-Bentli, organizovala je govor Dobrice Cosica o kosovskom pitanju pred zastupnicima americkog Kongresa, a zatim i srpske demonstracije pred Belom kucom devetog septembra 1995. godine.

Zahvaljujuci tim javnim nastupima Danijela Sremac je bila cest gost americkih politicara Li Hamiltona, Dzona Vorena, Nensi Kesabal, Sema Gejdsona, Helen Delic-Bentli, ali i Boba Dola, Frenki Meklovskog, Denisa Dikonsinija, koji imaju dosta tvrde stavove prema Srbima. A dobijala je pozive i drzala predavanja o Srbima u mnogim vasingtonskim institucijama. Poslednji nastup imala je u cuvenom Kato institutu, gde je istakla da mir sklopljen u Dejtonu za Srbe nije kraj politickog i medijskog progona, jer se preko Tribunala u Hagu nastavljaju pritisci na srpski narod. Zato je Danijela Sremac osnovala Savetodavni odbor, u koji su usli mnogi znameniti Srbi iz Amerike, spremni da pomognu rad Srpske kancelarije u Vasingtonu. Cilj Danijele Sremac je da vremenom Srpska kancelarija preraste u Srpski institut.

Kancelariju Srpskog kongresa ujedinjenja u Vasingtonu preuzeo je gospodin Majkl Menard 1994. godine. Ovaj sedamdesetogodisnji Beogradjanin radni vek je proveo, prvo u americkoj vojsci, a potom u americkoj administraciji. Rodjen je u Makedoniji 1923. godine kao Marko Ugrinovic, a kako mu se otac drzavni cinovnik cesto selio, skole je zavrsavao u Sarajevu i Beogradu. U Ameriku je dospeo 1946. godine kao "raseljeno lice" sa dvadesetak i kusur godina zivota. Neko vreme je radio u celicanama po drzavi Viskonsin, a potom, kada je dobio stipendiju zavrsio je prava. Od 1948. do 1952. proveo je u americkoj vojsci. Kako se dugo bavio informisanjem u SAD, to je gospodin Menard preuzeo na sebe obavezu da se kao amricki penzioner uhvati u medijski kostac sa albanskim, hrvatskim i muslimanskim lobijem u Vasingtonu. U tome je imao polovicnog uspeha, pa je Srpski kongres ujedinjenja ugasio svoju kancelariju i odlucio da direktno kontaktira sa americkim politicarima. Delegati ove najvece srpske asocijacije u SAD su lane i ove godine bili u sluzbenoj poseti Beloj kuci, Kngresu, Senatu i razgovarali sa sedamdesetak politicara u Vasingtonu o srpskom pitanju.

I zivotna i profesionalna biografija mr Obrada Kesica vezana je za srpske zemlje i Balkan. On vodi poreklo iz Bosne, a i danas se u Vasingtonu aktivno bavi analizama politickog stanja u bivsoj Jugoslaviji. Kesic je studije medjunarodne politike i prava zavrsio u americkoj drzavi Ilinois. Posao ga je, medjutim, odvukao u Vasington, gde je angazovan kao vladin ekspert za balkanske probleme. Danas je i jedan od rukovodilaca u Centru za istocno-evropske programe, a samim tim je dobar poznavalac americke spoljne politike i strategije novog svetskog poretka.

Magistar Obrad Kesic, Amerikanac, balkanolog, analiticar u IREX-u, Upravi za medjunarodna naucna istrazivanja i razmenu, sa sedistem u Vasingtonu, cest je gost ovih prostora koje krstimo sintagmom "bivsa Jugoslavija". Do novembra prosle godine radio je na naucno-istrazivackoj razmeni sa Balkanom, a od novembra je zaduzen za medjunarodni medijski program u svom institutu. U Kesicevim korenima su pomesani "prekodrinski" i "maticni" Srbi: njegov otac je rodom iz Bosanskog Grahova, a majka Smederevka.

Zavrsio je studije medjunarodne politike i prava u na Ilinois univerzitetu. Mr Obrad Kesic je jedan od autora knjige "Srbija mora umreti", monografije u kojoj je desetak zapadnih novinara, politicara i publicista objavilo svoja zapazanja i gorka iskustva o ekscesima zapadnjackog propagandnog rata protiv Srba. Sluzbeno i privatno vec je petnaestak puta dolazio iz Vasingtona u Beograd, Banjaluku i na Pale. Pise za pojedine beogradske, ali i vasingtonske listove i casopise. Upravo radi u ime americke vlade na formiranju srpskih nezavisnih medija u Bosni. Spada u red onih Srba u Americi koji su imali priliku da se susretnu sa lepsom polovinom porodice Klinton, sa gospodjom Hilari.

Sa Bilom Klintonom, predsednikom SAD u avionu "broj jedan" putuje i Srbin Milorad Rod Blagojevic, americkog clan Kongresa. To je Srbin danas na najvisem nivou u Americi. Zakletvu je polozio u Kongresu 7. januara 1997. godine, na nas Bozic. Bio je u kongresnom dvorani sa cerkicom. Blagojevic je clan dva kongresna komiteta : Komiteta za nacionalnu bezbednost, koji je odgovoran za oruzane snage SAD, za Pentagon, za vojne troskove, za sistem naoruzanja i za licna armijska pitanja i Komiteta za nadzor, koji kontrolise poslovanje vladinih institucija. U Komitetu za nacionalnu bezbednost aktivno ucestvovao je u raspravi o vojnom budzetu, koji cini 16 odsto budzeta SAD. U tom komitetu ovaj Srbin sedi zajedno sa Tedom Kenedijem, Dzonom Vorlijem, Cak Robom i drugim poznatim kongresmenima. Posebno je bio aktivan u Potkomitetu za suzbijanje narkomanije u Americi.

Drugi problem na kome se angazovao Milorad Blagojevic bilo je pitanje kontrole vatrenog oruzja u SAD.

Mladja generacija Srba iz Vasingtona, kojoj pripadaju i Vojislav Lalic - Petric i Nina Milosevic svoje znanje iz oblasti racunara, stavili su, takodje, u funkciju patriotizma. Ovo dvoje Beogradjana, bas u vreme embarga uspeli su da preko svog komjuterskog sistema udju u mrezu Internet i da otvore dosije o Jugoslaviji i Srbima. Ta komjuterska srpska arhiva sadrzi podatke o nacionalnom i kulturnom identitetu Srba i Jugoslovena, o muzici, pa cak i o srpskoj kuhinji. Poslednjih meseci u ovaj dokument uneseni su i poslovni podaci o jugoslovenskim i srpskim preduzecima i mogucim poslovima u SRJ. Samo prvog meseca pet hiljada korisnika iz Amerike i sveta citalo je njihove podatke o SRJ, da bi se kasnije koriscenje uvecalo za 414 puta. I na taj nacin malobrojni Srbi iz Vasingtona ostavljaju svoj trag u americkom javnom i politickom zivotu.

Copyright © 1998 by Marko Lopusina
Copyright © 1998 by IP PRINCIP