Uvod

SVE SRPSKE SEOBE

Seobe su uvek bile neraskidivi deo srpske istorije. Narod cije je se ime prvi put na tlu danasnje Srbije pominje jos 822. a u Grckoj jos 610. godine doselio se na Balkan sa starim Slovenima. Sjurili su se iz severnih stepa na topli jug i probili sve do granica Azije. I danas u Judejskoj pustinji postoji manastir Svetog Save Osvecenog jerusalimskog, koji vodi monah Grigorije. Porazeni u sedmom veku Srbi su ostali da zive u okolini Soluna. Kako je zabelezio car Konstantin Porfirogenit po jednom narodu, verovatno najvecem i najacem, iz tog slovenskog bratstva, Srbima, oblast oko Soluna je i dobila ime Servija.

Bio je to, moze se danas reci, prvi veliki talas iseljavanja Srba sa severa Evrope na Balkan. Vladarski sin koji je doveo Srbe na prostor izmedju Dunava i planine Balkan, zapisano je u istoriji, umro je pre 680. godine. Tom rodu pripadali su se prvi srpski knezovi Viseslav, Radoslav, Prisogoj i Vlastimir, koji su se pokoravali carevima Vizantije.

Kada su Srbi u devetom veku primili hriscanstvo zacela je njihova vera i kada je knez Vlastimir porazio bugarskog kana Presija, oglasio je ujedinjenje srpskih plemena, stvaranje prve srpske vojske i drzave na teritoriji Raske.

Prodor Turaka na Balkan i porazi Srba u bitkama sa njima pred kraj XIV veka, pokrenuli su drugi veliki talas iseljavanja srpskog naroda na sever, u Srem i Arad. U istoriji je, medjutim, ostala najvise upamcena seoba 60.000 Srba u Ugarsku, koju je vodio Patrijarh Arsenije III Carnojevic u leto 1690. godine. Seoba je trajala cetrdesetak dana, a Srbi su naselili Budim i Sentandreju.

Rastrkan na prostoru od Ugarske do Grcke srpski narod, promoran da traga za golom egzistencijom, krajem XIX i pocetkom XX veka je opet krenuo u veliku seobu. Pored evropskih zemalja treci talas seoba zahvatio je sva tri americka kontinenta. Tada su se u SAD preko Kalifornije, na primer, useljavali ponajvise Srbi iz zapadnih krajeva, pre svega, Boke, Hercegovine, Like, Korduna, Dalmacije, Bosne i Vojvodine. Prema nekim procenama, pre balkanskih ratova samo u SAD je zivelo oko 20.000 Crnogoraca. Ova migracija Srba trajala je najduze, cak do pocetka Drugog svetskog rata.

Za vreme Drugog svetskog rata sa srpskih teritorija proterano je 260.000 lica, a posle rata po Evropi je rasuto 390.000 ljudi. Mnogi su se vratili kucama, mnogi su odlucili da ostanu u tini. Vecina ovih drugih imala je status politickih izgnanika. Bio je to cetvti talas iseljavanja Srba i Jugoslovena. Njihova glavna odredista za emigraciju tada su bile prekookeanske zemlje Argentina, Australija, SAD, Kanada i Velika Britanija. Ovog puta Srbi su u Ameriku ulazili preko istocne kapije u Njujorku.

Sredinom sezdesetih odlaskom srpskih radnika na privremeni rad u evropske metropole zapocinje peti talas i najmasovnijia seoba Srba. Za samo desetak godina broj jugoslovenskih tj. srpskih gastarbajtera u Zapadnoj Evropi popeo se na skoro pola miliona. Tako su Srbi nasli svoja nova utocista u Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Svedskoj, Austriji, Svajcarskoj.

Osamdesete godine su potakle visoke strucnjake, njih desetak hiljada, poslovne ljude, umetnike, vrhunske sportiste i mlade talente da u vecem broju napustaju otadzbinu u nameri da svoje sposobnosti ili usavrse ili dobro napalete na svim kontinentima sveta. Takvi Srbi, ucesnici sestog talasa seoba, nasli su svoje nove domovine u Americi, Kanadi, Juznoj Africi, Spaniji, Francuskoj, Nemackoj, Australiji, Grckoj, Kipru, cak i SSSR-u.

Pocetak devedesetih, ali i pocetak novog rata na Balkanu, izazvao raspad druge Jugoslavije u kojoj je zivelo 9,5 miliona Srba i Crnogoraca. Kriza je izazvala i masovni egzodus jugoslovenskih i srpskog naroda. Sedmi talas iseljavanja zahvatio je 4,1 milion Jugoslovena i time i Srbe iz svih republika nekadasnje SFRJ, koji da bi izbegli stradanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini odlaze u dva pravca - ka otadzbini i ka tudjini.

Pored Srbije, Crne Gore tj. trece Jugoslavije i Republike Srpske iseljeni Srbi nalaze svoje utociste u Australiji, Novom Zelandu, SAD, Kanadi, Juznoj Africi, Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Norveskoj, Svedskoj, Danskoj, Italiji. Sankcije i ekonomska kriza potakli su tada i migraciju nezaposlenih i mladih ljudi koji su svoju bolju buducnost trazili, takodje, na Zapadu planete.

GDE ZIVE SRBI

Srbi danas zive u oko 90 zemalja na svih pet kontinenata. To je siroko prostranstvo cija udaljenost, od Novog Zelanda do Amerike, iznosi cetrdeset hiljada kilometara. Danas u citavom svetu ima ukupno 11,5 miliona Srba.

Najvise ih je u otadzbinskim zemljama: Srbiji - 7.0 miliona, Crnoj Gori - 600.000 i Republici Srpskoj - 1,5 miliona.

U srpskom rasejanju zivi oko 2,2 miliona Srba. Najvise ih je na na tlu Severne Amerike - oko 730.000. U SAD 600.000 i u Kanadi jos 130.000. I u drzavama Zapadne Evrope - 700.000. Ponajvise u SR Nemacka - 300.000, Austriji - 130.000, Francuskoj - 100.000, Svajcarskoj - 100.000, Velikoj Britaniji - 55.000, Skandinaviji - 70.000, najvise u Svedskoj - 35.000, zemljama Beneluksa - 20.000 i Italiji - 20.000.

Ruska Federacija ima oko - 15.000 Srba, u Grckoj ih je do - 8.000 i na Kipru oko 5.000.

U Hrvatskoj je, posle ankecije Republike Srpske Krajine i Sremsko-baranjske oblasti, ostalo oko 250.000 Srba. Od susednih zemalja Srba ima jos u Albaniji - 15.000, Makedonija - 70.000, Rumuniji - 50.000, Madjarskoj - 8.000 i Sloveniji - 60.000.

Daleke zemlje, takodje, naseljavaju Srbi, Australija ih ima oko - 150.000, Novi Zeland - 4.000, Juzna Afrika - 30.000, zemlje Treceg nesvrstanog sveta do - 30.000 i "Ostale" drzave blizu - 50.000 Srba.

KLUBOVI I ORGANIZACIJE

Srbi u rasejanju, zavisno od politike zemalja domacina, imaju trojaki status: nacionalne manjine, iseljenika i radnika na privremenom radu. Srpske manjine danas zive u susednim zemljama, iseljenici su, uglavnom u prekookeanskim drzavama dok se gastarbajteri nalaze, uglavnom, u zemljama Zapadne Evrope. U tim zemljama Srbima je zakonima dozvoljeno da se okupljaju i organizuju svoj rad na etnickom, patriotskom i humanitarnim principima. U dijaspori Srbi i pravoslavna crkva imaju oko dve stotine hramova. A prema podacima Saveznog ministarstva spoljnih poslova SRJ srpska dijaspora ima oko 700 svojih klubova, drustava i organizacija.

Argentina ih ima 14, a Australija 106. Najvise ih je u drzavi Novi Juzni Vels - 47 i u drzavi Viktorija - 26. Na petom kontinentu postoji desetak srpskih pravoslavnih crkava i dva manastira, Kalenic kod Kambere i Sveti Sava u Ilejnu kod Melburna.

U Austriji radi 65 "gastarbajterskih" organizacija. Najvise ih je u zoni Beca - 30, Salcburga - 18 i Volfsberga - 17. Belgija ima cetiri, a Luksemburg samo jedno udruzenje nasih radnika. U Danskoj ih je 7, a u Italiji samo 5. Od toga su dva crkvena, jedno u Rimu i drugo u Trstu, dok su institucije u Milanu pred pocetak gradjanskog rata ugasene. Norveska ima 3 udruzenja jugoslovensko-norveskog prijateljstva, a Holandija dvadesetak.

U Francuskoj radi 68 organizacija nasih radnika, od cega ih je najvise u zoni Pariza - 26 i Strazbura - 24. A u Svajcarskoj postiji 18 klubova. Najvise ih je oko Ciriha - 10 i Berna - 5. Nemacka kao zemlja sa najvecim brojem gastarbajtera ima 154 organizacije. U Stutgartu i okolini ih je najvise, cak 68, u Frankfurtu 29, Minhenu 28, Diseldorfu 24, Hamburgu 14, Bonu 7 i Berlinu 4. U Svedskoj, gde radi 95 nasih organizacija, najvise ih je u Stokholmu 18, Geteborgu 16 i Malmeu 8.

Sjedinjene Drzave Amerike imaju pedesetak nacionalnih iseljenickih organizacija srpskog karaktera. Najvise ih je u Klivlendu 15, Cikagu 12 i Njujorku 10. Tu je i devedesetak srpskih pravoslavnih hramova, od kojih su najpoznatiji manastiri Sveti Sava u Libertivilu i Gracanica u blizini Cikaga. Najstarija pravoslavna crkva u SAD podignuta je u Dzeksonu pre vise od sto godina.

U Kanadi postoji devedesetak srpskih organizacija i crkava. U nekim drzavama, kao sto su Novi Zeland, Juzna Afrika i Juzna Amerika po jedna ili dve. U Hrvatskoj postoje tri srpske organizacije i dve partije, u Sloveniji ij he osam, u Madjarskoj i Albaniji po jedna, i Rumuniji i Makedoniji po dve. Velika vecina njih odrzava redovne ili povremene kontakte sa otadzbinskim zemljama i pomaze svoj stari kraj.

Na zalost, ove srpske organizacije okupljaju oko sebe samo jednu petinu iseljenih Srba, tako da su cetiri petine Srba u dijaspori van srpskog nacionalnog bica prepusteni asimilaciji u tudjini. Namera ove knjige je, dakle, ne samo da registruje Srbe u dijaspori i njihove nacionalne i licne vrednosti vec i da potakne vecinu Srba u rasejanju da se vrate svojim nacionalnim korenima i matici zemlji. U novogodisnjoj besedi premijer dr Radoje Kontic je javno rekao da se srpska dijaspora u ovim teskim vremenima bolje i dostojanstvenije ponasala prema svom narodu nego li matica. Ta cinjenica pruza nadu da Srbi u rasejanju mogu pomoci svom narodu u otadzbini da prebrodi svoje teskoce i zajedno grade svoju buducnost.

Uvod

Biblioteka | Sadrzaj