Савет Дијаспоре
Никола Рајковић - Канадски члан Савета Дијаспоре
Годишњи извештај 2002

1. Увод

Извештај који предстоји састоји се из два дела. Први део је моје изношење запажања о квалитету Савета Дијаспоре као институције са сугестијама за квалитетнији рад. Други представља целокупни извештај о мојим активностима и раду за Савет Дијаспоре у Канади.

***

Део I - Будућност Савета Дијаспоре

2. Овај концепт Савета Дијаспоре је створен да би компромитовао идеју учешћа Дијаспоре у стратешким државотворним питањима

Најпре бих желео да се захвалим и честитам Председништву Савета Дијаспоре: др Несторовићу, др Јасмини Вујић и Његовом Првосвештенству Владици Лаврентију на веома квалитетном, пожртвованом и упорном раду који су уложили у цели пројекат Савета Дијаспоре за прошлу годину дана. Они су свесно и несебично жртвовали своје драгоцено време и енергију око лобирања Савезне Владе и њених челника у име српске дијаспоре.

Истовремено, желим да напоменем да су сви резултати Председништва дошли упркос чињеници да смо сви ми, чланови Савета Дијаспоре, били заведени при веровању у ову институцију, која је, анализирајуци чињенично стање, такорећи непостојећа тј. без јасно дефинисаних начела и основа.

Као основно, Савет Дијаспоре је замишљен као орган који треба да поседује улогу саветничког већа при Савезној Влади. До сада нисам видео да је било који истакнутији представник Савезне Владе изразио жељу или намеру да добије савет или консултује са са Саветом око питања због којих смо формирани и због којих волонтерски и искрено улажемо своје слободно време и труд. Мислим да нисам једини члан Савета коме још увек није јасно коме Савет треба да стоји на услузи и које су конкрено функције или дела која се од нас очекују.

Такође, буџетски фондови који су дати Савету су били толико мали да Савет није ни могао урадити неки озбиљан или ефективнији посао. Као пример, и као што сам већ предходно нагласио, ја сам постављен да представљам Србе из Канаде, заједницу од око 250,000 цланова. Као сто је свима познато, Канада се просеже на територији која је по пространству слицна Западној Европи. Знаци, без предходно дефинисаних и одобрених средстава, моје конкретно организационо политичко деловање се ограничило само на делове земље који не захтевају дужа путовања. Једноставно говорећи, као добровољном саветнику у Савету Дијаспоре, од мене се очекивало да радим посао које би иначе радили 10 плаћених службеника, а што чини ствари гором, за исто нисам добио никаква материјална средства да бих тај посао урадио ваљано и у складу са својим професионалним способностима.

Узевши у обзир горе поменуто као и остала искуства са којима смо се суочавали у задњих годину дана, морам себи да дам за право да упозорим остале чланове Савета Дијаспоре да је последњи моменат да јасно дефинишемо наше циљеве и обавезе који се очекују од нас. У супротном, доводимо се у позицију да постанемо марионете у политичким играма у којима је основна намера да се компромитује искрена и патриотска жеља чланова српске Дијаспоре да помогну Отаџбини.

3. Да ли Савет Дијаспоре има будућност? - Моји предлози за будуће деловање

Ја предлажем да Савет Дијаспоре на свом састанку јасно дефинише листу захтева Савезној Влади а у циљу обезбеђења постојања Савета Дијаспоре. У случају да Савезна Влада не одговори или покаже негативан став по нашим захтевима, Савет Дијаспоре је морално дужан да поднесе колективну оставку. Наравно, захтеви треба да имају јасно дефинисано време у коме се очекује да Савезна Влада одговори Савету Дијаспоре.

Желим да предложим следеће битне елементе:

(1) Савет Дијаспоре мора да до 31. децембра 2002. године дефинише свој Статут, циљеве и конкретене пројекте које ће предузети у календарској 2003. години са јасно дефинисаним временским роковима, као и особама које це бити задужене за исте. Такође, морају се предходно дефинисати и услови који важе за слушаје непридржавања горе наведених дефиниција.

(2) Савезна Влада Југославије (Србије и Црне Горе) ће:

1. до 31. јануара 2003. године, пред комисијом за израду новог Савезног Устава, позвати, довести и на отвореној за јавност презентацији саслушати делегацију Савета Дијаспоре по питањима која су релевантна по Српску Дијаспору, а у функцији су писања и дефинисања новог Устава;


2. до 28. фебруара 2003. године објавити да ће Српска Дијаспора бити укључена у нови Савазни Устав као: (i) део политичког, културног, верског и економског тела Србија и Црне горе (ii) тело са пуним грађанским павима државе(а) Србије и Црне Горе која укључују право да бирају, учествују или буду део изабраних структура будуће државне заједнице Србије и Црне Горе;


3. до 31. марта 2003. године усвојити законски акт којим ће се свим грађанима Србије и Црне Горе дати могућност да гласају на будућим изборима уколико се налазе изван граница Србије и Црне Горе;


4. до 30. априла 2003. године оформити посебно радно тело које ће бити задужено да дефинише и уведе у праксу процедуру "пореза за дијаспору". Ови фондови који би долазили од стране чланова српске Дијаспоре и која би се сакупљали у ДК представништвима као и улазним пунктовима у земљи. Ови фондови би имали вишеструку намену, финансирања лоби програма у Вашингтону, као и за здравствене инфраструктуре и школске програме у Србији и Црној Гори. (Ја верујем да ни један Србин из Дијаспоре не би био противан да плати $10 US по особи или за $30 US по породици, ако би се јасно дефинисало да овако сакупљена средства потпомажу српске интересе у Вашингтону и инфраструктурне програме у Србији и Црној Гори;


5. до 31. јанура 2003. године јасно дефинисати начин на који ће се финансирати даљи рад Савета Дијаспоре чиме би се обезбедио рад једног проширеног секретаријата Савета дијаспоре као и периодичне консулатације са одговарајућим ресорним министарствима, регуларним министарским консултацијама и повећаног буџетског извора.

***

Део II - Савет Дијаспоре, годишњи извештај о учињеном раду

4. Коментари на односе између СМИП и Југословенске Амбасаде у Отави

Савет Дијаспоре је замисљен као пројекат под окриљем СМИП. Амбасада у Отави је канцеларија, представниство СРЈ дефинисано од стране СМИП. Истовремено, у октобру 2002. године, г. Миодраг Перишић, Амбасадор СРЈ, рекао ми је да није више позитивно наклоњен према пројекту Савета Дијаспоре. Ја бих хтео да будем јасан по овој изјави г. Перишића, овај коментар није био упућен против мене лично нити било ког члана из Савета Дијаспоре. Он се више односио на Савет као институцују. Мишљења сам да је овај став изазван недостатком координације измедју СМИП-а и ДК одељења СРЈ, тако да су амбасаде недовољно обавештене и професионално неприпремљене да помогну у раду члановима Савета Дијаспоре. Због тога бих желео да предложим да СМИП уз сарадњу са ДК представништвима до 28. фебруара 2003. године одреди ко ће бити наши контакти у ДК представништвима који ће бити задужени за наш правовремени контакт са СМИП-ом и да обеyбеди подробно обавештавање и консултовање представника (Амбасадора) Србије и Црне Горе у државама у којима живимо. Овако дефинисан процес це у многоме помоци бољој ефикасности Савета.

5. Радне активности "Скупштина Дијаспоре" у Канади

У фебруару 2002. године, од нас се захтевало да формирамо скупштине српске дијаспоре у земљама из којих долазимо. Од самог почетка, ја сам изјавио моју резервисаност по питању овог пројекта, касније о томе дати образложење. У сваком случају, ја сам се заложио за ту иницијативу са добрим намерама. Следи известај шта се постигло са тим пројектом у Канади.

30. марта и 28. априла 2002. године обавестио сам и одржао консултативни сусрет са члановима канадско-српске заједнице из Торонта и околине. Услед недостатка буџета, моји разговори и консултације били су у рејону Торонта и околине. Истоврермено, на неким од консултација били се присутне особе из Монтреала и Отаве.

На састанцима 30. марта и 28. априла 2002. године, презентовао сам групи од 40 људи идеју о креирању једне српске кровне организације у Канади. С тим у вези, изнео сам претпоставку да ће Савезна Влада Југославије радити са таквом организацијом. До извесног степена људи су били одушевљени пројектом. Очито, опште мишљење свих на састанку је било да би, ако би се створила једна таква структура, она била федерација постојећих српских организација у Канади.

8. маја 2002. године, изабрано је деветочлано тело одговорно за формирање "Федерације канадских Срба". Сврха мандата ове радне групе била је да сазове конгрес Срба из целе Канаде до фебруара 2003. године, да би се формирало тело названо "Конгрес канадских Срба".

На жалост, овај почетни замах није озбиљно подржан од стране Савезне Владе или битнијих појединаца где би јасно и гласно изнели своје погледе и жеље везано за ове видове организованости српске Дијаспоре. Самим тим, бојим се да је још један напор и ентузијазам чланова наше заједнице неповратно изгубљен. Опет, желим да укажем да нам у раду између Дијаспоре и Отаџбине недостаје координација и ефикасна комуникација па самим тим губимо како свој кредибилитет тако и добре идеје.

6. Моји коментари у вези пројекта "Скупштина Дијаспоре"

Тренутни концепт "Скупштине Дијаспоре" је креиран на погрешним идејама и начину који је супротан канадској реалности. Једно директно ефективно демократско ушешће у раду Отаџбине канадски Срби могу добити кроз гласање из Канаде на изборима у Југославији. Све друге опције, укључујући формирања "Скупштина", па њихових представника итд., само су ускраћивање демократских права на које српска Дијаспора полаже право.

Увек сам апеловао у Савету Дијаспоре и Савезној Влади да се тренутна недовољно развијена релација канадско-српске заједнице и Владе Југославије може побољшати прво кроз рад са индивидуалним стручњацима канадско-српске емиграције. На пример, ако би Влади био потребан било какав савет у погледу лобија у Отави, онда би требала да се обрати одговарајућим особама из тог поља.

Дакле, ако Влада хоће легитимне демократске односе са Дијаспором, онда треба да дозволи сваком канадском Србину да има право гласа на изборима у Југославији.

Канадско-српска заједница тренутно није у стању да формира јединствено колективно репрезентативно тело које може да послужи за основне интересе како Канадској Влади тако и Југословенској Влади.

7. Тренутни пројекат: Стварање политичке лоби-организације Срба у Канади

Битно је прво истаћи да садашњи председник Канадске Владе, Жан Кретјен (Jean Chretien) следеће године препушта своју позицију Премијера будућем лидеру Либералне странке Канаде.

Либерална странка Канаде бираће новог лидера и следећег председника Канаде на конгресу у Торонту 13., 14. и 15. новембра 2003. године. При томе се сматра да највеце шансе има бивши министар финансија, Пол Мартин (Paul Martin).

Свесни те чињенице тренутно смо у фази анимације наше заједнице а у циљу формирања изборног штаба "канадски Срби за Пола Мартина", што би нас довело у прилику да имамо око 20 наших заступника у изборним јединицама које су од примарне важности за овог кандидата. Тим самим очекујемо да ћемо оваквим приступом стећи одређене поене који ће бити од корити нашој заједници нарочито уколико господин Мартин постане нови Премијер Канаде.

С друге стране, овакав приступ це скренути пажњу другим политичким организацијама Канаде на постојање канадско-српског политичког лобија који је до сада био својствен само веома организованим националним заједницама и тим самим, довести нас у бољу преговарачку позицију по политичким питањима која су од битног значаја како за нашу овдашњу заједницу тако и за народ у целини.