|
Литерарни конкурс Свети Сава 2003 - награђени радови Светосавље: Памтити, то значи постојати
Морамо се вратити назад, према Светосављу, завету сваког човека који поштује себе и друге. Без корака назад нема ни корака напред. Ако се ретко иде путем Светосавља, брзо ће коров ухватити пут, а после је све теже. На том путу постоји вековна светлост која се не гаси, а она је наша водиља. Благо оном ко има иоле трачак те светлости. Наш светитељ се одриче круне, због које су падале главе, а сама круна је често мењала главе. Народ је поштовао то, па му додели трајну круну која има већу вредност од ма било које. Светлост те круне и данас обасјава пут и вечно ће сјати. Владар над владарима има круну која ретко ко има, круну што искова доброта, поштовање, а заслуга је његова. Многима је отворио очи и душу, те прогледаше и осетише сву благодет живота. И после толико векова, светлост његова је све јача. Џиновско стабло је пустило велико корење из кога вековима помаљају изданци те снаже то стабло. Обичан човек је ходао овом земљом и на сваком свом кораку просвећивао народ не очекујући никакву награду. Био је награђен самим тим што је могао да помогне. А веће награде и нема. Испунио је душе племенитошћу, а то је суштина постојања. Тај свети пример Светосавља је основ свега што нас чини људима. Не смемо заборавити Светосавље јер то би било погубно за читав народ зато што нема будућности без прошлости. Морамо с поносом неговати Светосавље, јер он то заслужује. |
Онај ко се одриче прошлости или омаловажава тај темељ на коме лежи читаво друштво, сам је себи пресудио. Цивилизација једног друштва није створена од једног поколења, већ су корени много дубљи. Клица постојања мора се неговати да би се очувало друштво. Темељ читаве духовности лежи у њој, а он се не сме слабити јер он носи читав терет надоградње. Суштина наше бити управо је уграђена у темељ те прошлости чему треба потпора друштва. Ако ја не знам ко сам, одакле сам, чији сам ја, по чему онда постојање. Таквог ће ме ветрови брзо однети, јер немам за шта да се ухватим.