Литерарни конкурс Свети Сава 2003 - награђени радови

Кроз векове светли сјај снажног духа Светог Саве

Данка Црепуљаревић- Гимназија, Врњачка Бања

Кад кажем Србија, мислим на црне и тешке сељачке руке што са страхом Божијим у Свету Недељу запале свећу за здравље, на манастир што се изнад Дежева и Раса, пркосећи срушеним ступовима, уздиже на небеса, на молитву што са дрхтавих усана у тами и тишини једне келијеодлази Господу, на мирис тамјана и светог мира што са чудом потече из моштију светитеља, на свако брдо, реку, поточић, забран, шуму и све што носи његово свето име јер кад кажем Србија, кажем Светосавље.

Данас је ипак остало мало познатог о народу који је пристигао од Карпата вођен богом Перуном, народу без облика и граница, културе и језика, а још је мање познато како је један монах од таквог народа створио јаку деспотовину довршивши посао свог оца. А завет Великог Жупана о моћној, теодулској држави могао је да испуни једино он " тих у нарави, богат у знању и врео у духу", испосник, градитељ, помиритељ- монах Сава . Он је знао да завет није реч коју односи прва хука ветрова и таласи узбурканог мора, већ реч која помера планине, лечи, уздиже, ствара, будући да је једну велику реч положио Богу, десет година раније . А знао је и Жупан да таква реч неће само проћи поред људске свести и Божије руке, јер су и његов живот обележила два велика обећања : Светом Ђорђу за свој живот и Божијој Мајци за победу у рату. Али овај завет је био другачији од свих, не за себе, ни за војску, већ за један народ. А створити државу за тај народ између Рима и Цариграда, истока и запада био би одвећ велики подухват за слабију личност, али за монаха са јаком вером био је то још један изазов. За ову велику грађевину неимару је претходило још десет година молитве и тишине Кареје који би прекидали само звуци звона и немирно море .

А онда повратак Србији и завађеној браћи као апостол љубави међу незнабошце . И свака његова мала победа извојевана у тој теодулској борби била би овенчана новим и увек лепшим манастиром, све док се из средишне Србије није уздигла велелепна, седмовратна Жича из које су изашли са благословом Господњим и први српски архиепископ и први српски краљ. А монах је, после година проведених у народу, пожелео да се врати свету тишине, јер је у њему даље постојао непресушни извор молитве љубави према Богу.И дуго после њега народ би најлепши поток називао Савинац, најлепши забран Савово, најживописније брдо Савино брдо и цела Србија је убрзо постала раскошна Савина авлија .

Кажу оног дана ватра се могла видети далеко преко Дунава, кажу –његова реч се чула од Раса и Дукље до Требиња, Травника, Хума, и од Захумља до Приморја, Атоса, Грчке, и од Грчке до Свете Земље и целог света . И још кажу: његов ће народ постојати док памти Савин Завет .