Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Лични и друштвени живот у светосавској перспективи

Лаловић Ђурђа - ОШ "Милан Ракић", Мионица

Стојим ту, испред школског зида и широм отвореног срца нетремице гледам у издужено лице са високим челом и топлим очима, човека Свеца.    

Збркане и недовршене мисли роје се у глави. Навиру питања без одговора. Јесам ли сувише млада за светска питања,политику, религију, филозофију, историју, комунизам, национализам, границе... Ипак не могу да побегнем од стварности. Ма колико ја не разумела и не схватала, она је ипак ту. Неизбежно постајем део ње.    

Али и Ти си ту! Гледаш ме са зида школске учионице. Човек и Светац из далеке прошлости. Преживео векове, страдања, заборав. Ма колико те потискивали Ти си увек ту. Опомињеш и подсећаш. Упућујеш на прави пут. Чуваш нас и окупљаш.  

Још не схватам твоју вечност и савременост, али осећам да без тебе не би било ни нас.  

 Да, сада схватам! Осећам! То је ствар душе и срца, а не разума. Разум нам треба да те више никад не затворимо у тамнице заборава. То Теби не може наудити, а само нама може донети несрећу.    

Хвала ти, Растко Немањићу, што си њртвујући себе нама поклонио Светосавље - вечно духовно царство. Видећеш, твоја жртва није била узалудна.    

Радуј се, слико, са зида.    

И док хрлим у будућност, гајећи садашњост, чини ми се спорим, корацима од седам миља, осећам у свом срцу неугасиву искру нарастајућег светосавског пламена.