|
Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови Лични и друштвени живот у светосавској перспективи
Што се тиче живота царства, (што значи) и владара и народа, био је подељен према статусу. Као и сву децу, родитељи су образовали Растка доводећи најбоље учитеље. Иако је Растко био племић, један од наследника царства, будући владар, привлачиле су другачије, може се рећи чак супротне напрасне ствари. Десило се да су монаси из Свете Горе провели неко време на двору и да је највећи део тог времена Растко провео са најстаријим монахом. Слушајући монаха, схватио је да то другачије што га привлачи, баш та монашка мантија. Растко је са монасима побегао на Свету Гору и успео да се замонаши, пре него што је потера стигла са двора, тако да није успела да га врати. Ако се узме, у обзир да је лични живот у том периоду био доста занемариван, да су неки савези владара склапани из интереса за државу, подухват Растка је био заиста храбар. Дешавало се, и то не ретко, да се браћа посвађају, да брат брата убије због престола, али се није десио да наследник престола напусти двор и започне пустињачки живот монаха. Зна се да је Раско био смирен, ћутљив и попустљив, али што се тиче живота у манастиру, био је непоколебљив. Његовом заслугом Србија је добила самосталност цркве, а он је постао први архиепископ, под монаским именом Сава. Он није бринуо само за цркву, већ се трудио да непосредно помогне породици када се радило око власти. Његова браћа Стефан и Вукан су се завадили око престола и он се трудио на све начине да их помири. Мирио их је и изнад мртвог оца, који је такође умро као монах Симеон. Захваљујући својој посвећености свему што је радио, успевао је то да заврши баш као што је потребно. Сава је био другачији и био је велики. Важно је бити храбар и супротставити се, али не само по цену контрирања. За то је потребно бити много виши, и ″светлији″. |
Крајем XII века владарска породица Немањића добио је још једног члана, најмлађег сина Растка.