Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Лични и друштвени живот у светосавској перспективи

Иванa Милојевић - Гимназија, Нови Пазар, III/3

Живот је човека трептај у вечности. У овом времену човек је човеку све више вук, а све мање човек. А живот постаје црн одраз белог у огледалу.

И док траје овоземаљски живот искушења је превише. Вртлог недаћа често очајно вуче на дно. Толико таме, хладноће... Како одолети? Где пронаћи светлост? Магла као каша свуда. Пролази кроз тело, пробија... Леди се крв, срце стеже, а разум? Шта је с њим? Бреме повија кичму. Усне ледено модре шапућу : '' Боже помози!''. На ивици безнађа, корак до потонућа, топао додир нечије руке на рамену. То је ЧОВЕК. Умором усахле очи лагано у снази сјаја другог ока црпе наду. Љубав лагано претвара сужња у дива. Нека лавина љубави ланчано захвати људе.

Кида се понекад прелепа нит што обавија породицу, и гле... Најближи по рођењу гледају се са мржњом. Да ли је то зли удес овог народа? И да, и не. Кроз векове таме пробија се светлост светосавља. Огромна је снага у братском загрљају, нежном додиру сестрине руке и тихој родитељској бризи.

И није човек сам, и није породица сама, окружује је рат, беда, глад, немаштина, болест... Свуда само грубе речи и отимање. Мирис смрти надјача често мирис живота. Докле??? Доста. Будимо људи. Нека се име човек пише великим словом, јер Бог је човека створио према свом лику. Волимо и праштајмо јер то је људски. Помозимо грешнима, пронађимо речи наде и охрабрења за болесне. Покушајмо да бар лепом речју старима улепшамо старост. Дарујмо осмех чак и непознатом пролазнику, можда ће му он ублажити нешто. А нешто некад није ни тако мало, а ни безначајно. Поделимо рађање дана са драгом особом, а смирај нека донесе блаженство. Блаженство, јер смо део себе у том дану дали неком. Неком томе вредном и неком коме је то било потребно. Утонимо у сан са задовољним осмехом и нека у новом рађању дана буде и давања и примања.

Трајање православља и светосавља побеђује време : '' Не треба враћати зло за зло, него ломити хлеб свој онима који гладују, и уводити у дом свој оне без крова.''