Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Зашто славимо Светог Саву?

Соња Степић - ОШ "Јован Дучић", Београд, VIII-4

Не постоји одговор
Али постоји прича
Прича предаје тајну
И тајна се чува.
Можда дође тренутак,
Можда.
За сада је само "можда",
Јер се "можда" врло лако преобрати у "никад"
Дакле, мождадође тренутак за предавање тајне
Свему и свима
Тако да је све и сви осете.
Можда.

Добро вече даме и господо, заиста жалим све оне који не присуствују овом дуго очекиваном спектаклу, али за њих вечерас немамо времена. Овде сам да бих свима пожелео добродошлицу. Хвала, хвала... овај аплауз схватићу као израз нестрпљења, па зато још само добродошли на представу "... ..."

Мали човек је отишао са бине, сјајно је обавио свој посао. Убедио је публику да су паметно потрошили паре за случај да не буду задовољни угођајем.

Мрак и тишина. Али нема ишчекивања, заустављеног даха, сјајних очију... постоји нешто налик томе,врло добра глума, скоро савршена лаж. И поред свега то су само даске и руља, док на сцену не изађе ни девојчица ни девојка, само петнаестогодишња душа. Тада се деси обрт, веома тихо, тако да то лажљива руља не примети. Одједном они постану гледани. Она их гледа и види све, и ложе и галерију и партер. У партеру види лаж и крађу. Види све те људе (част их је тако назвати) како лажу и краду у самом тренутку. На дан 27.01. они су упорни, не мењају се. Краду јој поглед и лажу јој срце. Свет је могао постати рај, али они то спречавају, чак не дозвољавају пакао. Дозвољавају само превару. Превару шире као кугу, убијају истину и постају слепи. У ложама види кукавице. У сенци су, али се назиру, скривају поглед, јер знају истину о себи, али ни они је не мењају. Кукавице се плаше самог тог дана, јер је то дан моћног човека. Свој излазак на светлост одлажу до даљњег, до смрти. Подиже поглед, галерија је попут вашара. Има ту оних који нису нашли место у партеру или ложама. Ипак највише има најгорих – убица. Самоизабрани богови на земљи који животе узимају попут кусура. Кусура који само прође кроз руке. Забораве кога су осудили и зашто.

И тада види помоћно седиште и види очи, очи спаса, Савине очи. Напушта позорницу. И опет остају даске и руља која тапше. Петнаестогодишња душа им се није придружила. Свети Сава ју је избавио. Можда је сада тренутак када се осећа тајна. Да ли зато славимо Светог Саву, да бисмо се спасли? Да ле је то дан судбине свих нас? Ко ће остати у руљи, а ко ће поћи за очима?

Можда сви,
А можда нико,
Можда још није тренутак.
Нема одговора
Прича је испричана тајна је предата,
Али и даље остаје само
Можда