Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Интелектуална и културна садашњост у светлу светосавља

Ана Барлов - О.Ш. "Бранко Радичевић", Вранеши, VIII/1

Растко Немањић, у народу познатији као свети Сава, рођен је као треће дете Стефана Немање, у тадашњој престоници Расу. Прво образовање и писменост стицао је по манастирима, учећи од калуђера. Иако је од оца наследио посед, да њиме влада, није то учинио, већ се замонашио и бавио просветитељским послом.  

Растко Немањић, монах Сава, у Србији је обнављао старе и запуштене цркве и манастире, радио на описмењавању, преводио црквене књиге, писма, поезију и друго. Просветитељ Сава је нама, Србима, оставио у аманет велика интелектуална и културна блага. Пошто је Србија у то време била дубоко традиционална земља и зато што се веровало калуђерима, радо су прихватили Саву за свог вођу и учитеља. Сава се одрекао овоземаљског блага, замонашио се и отишао у велике мученике, те је и то код народа допринело да ће он бити и остати вечан кроз историју. Он је у тадашњој Србији делио савете, лечио људе и давао им подршку како да иду кроз живот. Од такве верске и традиционалне Србије до дана данашњег пуно се променило. Традиција и обичаји су још увек задржани у Србији, а највише у планинским и удаљеним крајевима, где урбанизам још није стигао. И данас се у Србији задржао светосавски дух, помирена је традиција са новим модерним токовима. Тако се у Србији славе крсне славе, читају се молитве, причести и опела, онако како је то рађено и у време светог Саве. Срби су по природи мирни, правични, честити, они су мирољубив и гостољубив народ, а посебно наша вера и Светосавље пропагирају да се воле, праштамо и живимо у миру и слози. Следбеници светог Саве, сада у Србији, теже да народ уведу у веру, морал и на правичан пут. Пошто смо и ми земља која је скоро изашла из наметнутих ратова, остали су нам дубоки трагови, страдања и жртава. Морамо се окренути једни другима, праштају, јер ми смо народ, које није осветољубив, већ правичан, частан и васпитан у духу православља и световно-духовних обичаја. Наш народ је увек био частан, није ишао у ратне походе, већ је само бранио своју територију. Сада смо ушли у месец поста, молитви и одрицања поводом рођења Исуса Христа. Свети Сава је ишао два пута на гроб Исуса Христа, а приликом друге посете његовом гробу је и умро у Бугарској.  

Срби су много пута били у рату, али се никада нису одрицали Светосавља и Божјих закона. Иако су Срби мали народ, они су ипак велики и верују да су традиција и обичаји јачи од свакодневног живота и пролазности многих владара и тирана. Што нас више газе, ми се дижемо, ширећи руке нашем светом Сави, а он нам узвраћа својим благословом.