Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Духовност и државност Светог Саве и Светог Симеона

Ивана Кнежевић - О.Ш. "Добрисав Рајић", Бистрица

"Народна се лађа колебала тешко
Немоћна изнутра, споља разбијена,
Требала је глава и срце витешко
да учврсти лађу ода свију страна.
И роди се срце, и јави се глава:
И витез и мудрац и светитељ Сава"                              

Монах Тадија

И подарише Ана и Немања српској лађи достојног кормилара...Роди им се трећи син, по имену Растко.

Од Немање Растко би предодређен за наследника престола. Тако би и васпитан и учен. На двору Немање долазили су најбољи учитељи из Солуна, Дубровника, Цариграда и Венеције. Растко лако научи да чита и пише, а живот на двору окали га стрпљењем. Са седамнаест година Растко је већ био понос својих родитеља  и растао је под окриљем њихове па‘ње и љубави. Благ и кротак према свима упознаје монахе са Свете Горе који су били на двору Немањином. Својевоњно се са њима упутио ка Светој Гори без родитељског благослова. Вест о бекству на двору је примњена болно. Немања шање потеру за Растком који већ стиже у манастир Пантелејмон. Тада, у ноћи, уплашен да га силом не врате, Растко зажеле да сместа прими монашку ризу. Тако би и учњено...

Сутрадан је Растко већ био монах Сава. У манастиру се ревносно предаје Богу. Лицем окренутим небу, он се моли за спас душа овоземаљских. Неуморно бди у келији, придобијајући милост Божију. Даноноћно учи језике, проучава старе рукописе и прилагођава се манастирском животу. Његов поступак је код Немање најпре изазвао бес, али временом Сава задобија душу свога оца. На Савин позив Немања керће синовљевим путем.

Сада већ замонашени Симеон и Сава подижу Хиландар на Светој Гори, будуће седиште српске духовности, културе и писмености. Отац и син крећу у мисију за српски народ: граде цркве, оснивају болнице, продубљују хришћански дух и тако просвећују народ. Саво је, осетивши могућност да се српска црква осамостали, основао прву српску архиепископију и тиме ударио камен темељац за даљи развој Немањине државе. Сава и Симеон су у свему осећали Божију присутност и милост, што их је храбрило на путу којим су кренули. Помагали су сиритињу и оправдавали криво оптужене. Својим животом дали су пример како треба живети у складу са Богом и овоземаљским светом. Као сведочанство ова два утемељивача српске државе и цркве остаје нам Житије Св. Симеона које је срочио Свети Сава.

У животима Светог Саве и Светог Симеона и данас осећамо нити побожне, лепе, божанске али и људске хармоније. У њима налазимо Христово завештање и испуњење његових речи. Тако очеличени кроз време њихове личности и дело постали су симбол народних очекивања кроз дуге и тамне векове робовања. Они опстају као знамење народног поноса у борбама за национално буђење.

Основавши државу, осамосталивши цркву, подаривши манастире и цркве и просветивши народ српски, они мирно почивају у свести Срба. Лик Растков и Немањин и живот Савин и Симеонов предводе нас у овим тешким временима. Рука Св.Симеона и мисао Св. Саве бде над нама. зато сви једногласно ускликнимо с љубављу Светоме Сави и примимо његов наук.