Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Духовност и државност Светог Саве и Светог Симеона

Ивана Млађеновић - О.Ш. "Добрисав Рајић", Бистрица

На југу Србије, у сусрет белих облака и раних пролећних маслачака, негде око 1175. године запупео је млад изданак по имену Растко. Када изданак израсте у цвет са седамнаест латица остави двор својих родитеља, великог жупана српске земље Стефана Немање и француске принцезе Ане и оде на Свету Гору где се замонаши и доби име Свети Сава.

Господ га је послао да проповеда народу и шири духовност. Врхунац његовог рада је највећа духовна и уметничка ризница устројена као истинска тврђава српске духовности и државотворности. Његов Лувр и Ермитаж је манастир Хиландар, блистави градитељски споменик и културно средиште које је Свети Сава саградио на Светој Гори заједно са својим оцем и са својим братом Стефаном Првовенчаним.

"Круну није хтео, није хтео славу,
али круна сама дође му на главу.
Он је хтео сићи свом народу ближе.
Он се хтео спустит - а тиме се диже"

Његова личност и његов рад били су вековима извир српске културе. Свети Сава својим личним опредељењем за царство небеско усмерио је историју српског народа милошћу Божиом. Од тада се све у нашој историји догађа у знаку крста и слободе: "у знаку крста означавамо зависност од Бога, у знаку слободе означавамо независност од људи" - каже Владика Николај. Тим благословеним путем полази и Стефан Немања који крвави мач владара замењује монашком ризом.

Стефан Немања, велики ратник, државник, крстоносац, маченосац, знао је да се не може одржати земаљска Србија ако се подвижничким животом не задобије Небеска Србија, па је државотворна стратегија нераскидиво повезана за Хиландар. Велика династија Немањића, чији је припадник био Свети Сава, прва се огосподарила међу Србима. "Отац сину и син сину краљевство предаје" па је 13. век био запамћен као "златни век" и век када је започела "српска ренесанса". Године 1197. Монах Симеон придружио се на Светој Гори свом сину Сави. Српска православна црква је монаха Симеона прогласила светитељем.

Мнoгобројни записи, слике, речи о Светом Сави и Светом Симеону непрекидно су утицале једне на друге, међусобно се прожимале и допуњале, па је историја потекла у легенду. Када су Турци помислили да су завршили свој посао на Врачару, где су спалили мошти Светог Саве, почео је да се разгорева жар, вековима затрпаван и скриван.

Опстали смо на оном што је Свети Сава, "путујуће божанство" створио путујући Србијом и остављајући траг. Он је знао да је много шта у пролазном животу од данас до сутра, а да је оно што су он и Свети Симеон створили једино непролазно у животу, као да су засадили вечно дрво живота коме никаква овоземаљска сила није могла наудити и које се стално обнавља, ма колико га уништавали и корн му разали.

Свет Сава је тај који је показао пут. Наш први учитељ, ујединитељ српских земаља, који је поставио снажне темеље српске средновековне цркве, државе и школе. Он је апостол и све оно што одликује свеца, исписаног златним словима на страницама историје. Он живи и после живота. Живи јер је у свакоме од нас узидао себе.

У знак захвалности нашем просветитељу Светом Сави и Светом Симеону српски народ их слави као школску славу Савиндан - 27. јануара.