Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Духовност и државотворност Светог Саве и Светог Симеона

Божана Ковачевић - ОШ "Жарко Зрењанин-Уча", Надаљ

Свети Сава је рођен 1175. године као најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана. На крштењу добио је име Растко. Отац га је од младости припремао за владарску улогу па му је док је стасао дао на управу Хум. Но, политичка улога младоме Растку није много лежала на души. Он је имао своје веће замисли и друкчије животне тежње. Као и сваки дух који превазилази тренутне улоге млади Растко је више размишљао о делима која превазилазе привременост, дела која су вечна, блиска Богу. У томе му је највише помогао промисао Божији, шаљући на двор његовог оца светогорске калуђере. Они су га упутили у све тајне Божје и омогућили му да се у потпуности преда Богу, коме је био веома близак. То је било и остварено Растковим бекством у манастир Ватопед у Светој Гори. Тамо је начио да стоји пред лицем Божјим у правој истини и да живот испитује у свој његовој озбиљности. Ту се припремао за духовно служење Богу, као и српском народу. Овде се Растко монаши и постаје Сава. Но, само по себи се разуме да му је та духовна вредност омогућила да помогне своме брату краљу Стефану у државотворном послу. Добивши самосталност Српске православне цркве 1219. године, он је одмах организовао црквени живот на корист Цркве и народа. Ударио је темеље просвете уопште, а црквене посебно, проповедајући веру и морал заснован на Библији. У несложну младу српску државу уносио је мир. Браћу Вуксана и Стефана лично је измирио. Ту исту младу српску државу успео је да одбрани од спољних непријатеља, али не снагом војске, него снагом своје вере и тактичне и озбиљне личности. Два пута је одлазио на гроб Господњи. Подизао је многе манастире, као и многе школе. Најзначајнији манастир му је онај који је подигао заједно са својим оцем Стефаном Немањом-Хиландар. Након што је Сава издејствовао независност Српске Цркве постао је и први српски архиепископ. Стварајући Српску цркву стварао је и српску државу и културу. Уносио је мир међу многе народе због чега су га сви волели и поштовали, а српском народу дао је неуништиви хришћански дух. Свети Сава је умро у Трнову у Бугарској на Богојављање 1236. године. Ту је служио Свету литургију а брзо после тога преминуо. Краљ Владислав пренео је његово тело у Србију, у манастир Милешево. После 359 година, тј. 1594. године Синан-паша је спалио мошти Светог Саве на Врачару, али је тада светосавски дух још јаче заживео у народу. Његово име је постало симбол нације и свега онога што она у себи носи као велике вредности. Због тога су и вера, култура и историја добијали изглед светосавља. У народу је остао запамћен као први српски патријарх, који је помогао да сви људи нађу мир, који им је он пружио. После смрти проглашен је за свеца. Стефан Немања рођен је у Рибници у Дукљи. Када је одрастао добио је на управу области у Источној Србији. У овој области подизао је многе цркве и манастире, због чега су му старија браћа завидила, а потом га затворила. Стефан Немања се чудом спасао. Стефан Немања имао је титулу великог жупана. Са власти је збацио свог најстаријег брата великог жупана Тихомира, који је био штићеник византијског царства. Друга два брата касније су пришла Немањи. Као велики жупан Немања је владао непуне три деценије, од 1166. до 1195. године. За време своје дуге владавине успео је да удари темеље самосталној српској држави. Борба за самосталност захтевала је мудрост државника и спретност војсковође. Стрпљиво је чекао прилику да би остварио своје циљеве. Немања је подизао нове и обнављао старе манастире. Најзначајнији манастити су Студеница и Хиландар који је подигао заједно са својим синиом Светим Савом у Грчкој. Уз подршку свештенства и монаштва, велики жупан јачао је свој положај и своју власт. Сарађујући са црквом истовремено јачао је и државу. Када је средио прилике у земљи, Немања се одрекао престола, а власт је преузео његов средњи син Стефан. Пошто се повукао из политичког живота отишао је у манастир Студеницу. Као монах ностио је име Симеон. Након тога отишао је у Свету Гору где је са својим најмлађим сином обновио манастир Хиландар. Тај манастир постао је жариште српске културе. Стефан Немања умро је у манстиру Хиландару 1199. године. Црква га је после тога, као и Светог Саву прогласила за светитеља. Данас се слави 27. јануара Свети Сава као школска слава. Све школе у Србији прослављају тај дан, као највећи школски празник, јер је он био оснивач многих школа.

Стефан Немања се показао као добар владар српске државе, за његово време држава је достигла велики врхунац. Остао је запамћен у народу као мудар и спретан владар.