|
Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови
Духовност и државотворност Светог Саве
Мирјана Жагар - Гимназијa "Стеван Пузић" Рума, IV
Изнад историје коју до мита стварају неустрашиве силе и војсковође, стоји историја људске борбе да се човек, људи и народи што више духовно издигну. То је историја људске цивилизације коју стварају умом и духом најмоћнији јунаци векова и народа. У укупној историји српског народа и историји његове културе издваја се личност Саве Немањића, првог српског архиепископа, утемељивача духовне историје Срба.
Млади Растко био је висок, витак и снажан младић, плавих очију, тихе, смирене и размишљању склоне природе. За њега је речено да се никада није смејао, али да је увек био насмејан и зрачио срећом. Пошто су га у младости највише занимале религија и историја, рано је почео да размишља о великим тајнама човековог живота и судбине. Његову пажњу привукле су приче о животу светих људи, пустињака и мученика, хришћана који су подносили многа страдања за своју веру и спас своје душе. Слушајући о лепотама светогорских манастира, одлази у Свету гору, без пристанка својих родитеља. Ту стиче велики углед својом мудрошћу, побожношћу и жељом за духовним усавршавањем. После неколико година придружује му се и његов отац Стефан Немања, као монах Симеон. Са њим ће за српски народ на темељима старог саградити нови манастир Хиландар. Овај манастир је симбол наше средњовековне културе и дуго времена је био средиште српског духовног и културног живота.
Свети Сава je веома добро организовао српску цркву. Убрзо јој је обезбедио и аутокефалност. Нешто после тога је подиже на ранг архиепископије, а сам је био први српски архиепископ. То му је омогућило да помогне јачање српске државе, обнавља старе и запуштене и подиже нове цркве и манастире. Дужности и обавезе свештеника, калуђера и монаха регулисао је низом правила који се називају типици. Пошто је било неопходно да се уз типик пише и биографија ктитора, хиландарском типику прилаже и "Житије светог Симеона".
За време Савиног живота у манастирима се неговала књижевност и уметност. У њима је Сава основао прва училишта за школовање свештенства и младежи. Захваљујући томе културни и просветни рад немањићке државе достиже врхунац. Књижевство и сликарство постају прави бисери нашег културног наслеђа.
Свети Сава је имао заслуга и за обичне људе, српски народ. Неуморно му је служио, учио га поштењу, правди и љубави. Кажњавао га за ружне обичаје, саветовао и преносио корисна знања. Учио је Србе да верују, моле се Богу, да се крштавају, посте и причешћују. Старао се о сиротињи, старима и болеснима. Отварао је прихватилишта. Од Студенице и великих манастира направио је велика училишта. Отворио је прву модерну болницу у Европи. Свети Сава је ишао по Србији и просвећивао народ. Учио је Србе о томе да сами морају стварати и чувати своју државу, да без страдања и смрти нема васкрсења и слободе. Тиме је у народу учврстио свест о држави која је духовно постојала и онда када је није било. Ова свест била је мотив за борбу против зла и несреће. Дух светосавља постао је идеја водиља. Није уништен чак и када је Синан-паша спалио свечеве мошти 1594. године на Врачару. Развејан пепео свечевог тела сјединио је светог Саву и народ. То је учврстило вољу за отпором и тежњу за слободом.
И данас када погледамо уназад, Савина величина остаје јасна. Предосетио је историју српског народа коју треба остварити и почео је први да је ствара. Србима је био први верски поглавар, први отац, државник, законописац. Био је први дипломата, просветитељ. Први лекар. Његово дело је дело по коме се српски народ препознаје у својој држави, вери, уверењу. У свом језику, законима и правди. Његово дело је крштеница и прави бисер овог народа. Тестамент којим се наслеђује отаџбина, вера у боље сутра.
Питам се, ко би био учитељ мог народа да није овог свеца? Да ли бисмо без њега стремили највишим вредностима? Да ли бисмо имали људски мир и спокојство? Ко би био родоначелник династије светих Срба? Ко би се у предањима и легендама залагао за ред и благостање, учио народ како се оре, копа, кува, меси, плете, сади лоза...?
Велелепни храм на Врачару својом златном куполом и звоницима надвисује и наткриљује време и потврђује трајање светосавског духа љубави, разумевања, племенитости, слободарства.
Јован Дучић је рекао : "Све што данас овде блиста на сунцу вечности, отегло се у плавим немањићким очима, очима тог нашег мудраца и писца, политичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним данашњим овако изразитим расним одликама. Ниједан народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца, и мистика, не налазим нигде другде." Не заборављајући светог Саву и његово дело, ми мислимо на будућност народа и наших покољења, јер :
"Лево од њега тече време
Десно од њега тече време
Он корача по сувом
У пратњи својих вукова."
Васко Попа
|