Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Духовност и државотворност Светог Саве и Светог Симеона

Вучковић Бојана - Техничкa школa, Сјеница, IV-1

Највећи су они људи који свој живот проведу у раду и борби за добро сопственог народа и људи уопште. У ред тих људи спада и Свети Сава, најмлађи од три сина великог српског жупана Стефана Немање, у народу познат и као Растко Немањић, Сава Немањић, али понајвише као Свети Сава. Он је цео свој век провео радећи и борећи се за добро свога народа.

Многа добра видели су Срби од свога великог сина Саве Немањића и његовог оца. Учио је народ како се живи и ради. Просвећивао га и свестрано културно уздизао. Васпитавао га на снажним врелима православља, развијао у њему свест о крвној повезаности и родољубљу; водио врло умно и вешто унутрашњу и спољну политику; притицао у помоћ кад би се појавиле какве невоље, а српски народ – вечити путник, увек је имао раскола и невоља. Непоколебљиво и пожртвовано заступао је и бранио народне и државне интересе пред ондашњим светом и државама.

Био је највећи српски средњовековни дипломата. У договору са својим оцем Светим Симеоном, основао је самосталну српску цркву, учествовао у грађењу неколико славних српских манастира, од којих неки и данас светле светлошћу која се никада не гаси. Био је црквени законодавац и зачетник српске књижевности.

Сваки од тих послова био би довољан да испуни читав један век, Сава је све то урадио сам и то на најбољи и на најкориснији могући начин.

Све је то учинило да се његово име и име његовог оца уреже дубоко у свест народа и да ту једнако блиставо, остане и до дана данашњег. А то ће име – уколико човечанство само себе не уништи, светлети и даље у будућности. Потпуно је онда разумљиво што га је црква прогласила за свеца и што су он и његов живот прерасли у легенду. Разумљиво је онда и то што је на Савином животу, раду и учењу израстао читав један систем у српском народу – светославље.

Сва су Савина дела велика, али је највеће осамостаљење српске цркве и државе. Држава која није имала самосталну цркву – није била сасвим слободна. Свети Симеон је радио на државотворности, а Свети Сава још и на духовности у своме непросвећеном народу. Сава је сву своју снагу и вештину употребио да од цариградског цара и патријарха избори аутокефалност српске цркве. У томе је и успео 1219. године. Тиме је српска средњовековна држава и стала на своје ноге. После смрти Светог Симеона настале су несугласице и свађе међу браћом Вуканом и Стефаном као тешке последице по српски народ и државу, а својом умном снагом несугласице је отклонио Свети Сава успевши да помири браћу и среди прилике у српској држави. Обављао је и многе друге послове.

Особито се истакао у отклањању опасности које су српском народу и држави претили споља од Мађара и других. Мудрим вођењем политике успевао је да непријатеље преобрати у пријатеље и да тако обезбеди мир и миран развитак свога народа. Биографијом ,,Житије Св. Симеона“ Сава је постао први српски књижевник. Oн је ударио темеље српској књижевности, она од њега и почиње. Сава је своја дела писао побуђен уметничким, црквеним и државним потребама.

Свети Сава није престао да помаже свом народу ни после своје смрти. У тешким и мрачним данима петовековног ропства под Турцима у свести српског народа светлео је благотворни лик Савин. Спаљивање Савиних посмтрних остатака 1594. године на Врачару у Београду, да би се обезглавио српски народ, јасан је доказ колико је Свети Сава духом присутан у своме народу.

Кад се све то има на уму, онда бива разумљиво што је Свети Сава ушао у, тако рећи, сваку пору нашег интелектуалног бића, што су његов живот описали средњовековни писци Доментијан и Теодосије, што је опеван у великом броју народних епских и лирских песама и што је у њему написан велики број научних и уметничких дела, што његово име носе многа места, школе, воде, извори, брда, врхови. Приписана му је божанска моћ да исцељује болесне и оживљава мртве, што је уведен у школе и проглашен за школску славу с познатом химном.

И зато, сви у цивилизованом свету враћају се свом почетку, свом извору, свом корену, својој "алфи“, а на почетку свега доброг, хуманог и најплеменитијег у нашем народу су Свети Сава и његов отац Свети Симеон. Они никада неће клонути моралним и интелектуалним духом, јер ће увек стајати као најсјајније звезде које ће опомињати на светлост, пут и дух што нас учи да чувамо име, обичаје и част отаца наших.

Велики људи немају датум смрти, они имају само датум рођења.