Литерарни конкурс Свети Сава 2004 - награђени радови

Лични и друштвени живот у светосавској перспективи

Јелена Јоргачевић - Земунска гимназија, IV/3

Један велики писац је рекао да су наши животи епилог једног века разореног између хладноће челика и суровости науке. И док размишљам о томе, у глави су ми тако јасно мисли  Владике Николаја Велимировића ''... И тако живот постаје као битка сенки, када се сунце скрије за облак... Као када се пливачи удаље од обале, па се почну хватати један за другог. Сви они виде,да су у истој опасности, но ипак вичу један другог у помоћ. Јер у забуни и страху заборавили су,н а којој страни беше обала. У таквим временима баланс свету држе - и Суд одлажу - некаквих десетак Божјих људи''. Верујем, jeдино ми то преостаје, да нам ти људи, који су следећи свој глас у ствари следили Бога, показују чему треба да тежимо.

У временима у којима се материјално сматра јединим смислом а спољашња маска неприкосновеном истином можемо само устукнути пред човеком који се, без трунке двоумљења, одрекао власти и државне моћи задобивши милост много веће и моћније силе, силе царства небеског.

Од Адама, па све до данашњег дана, у човеку се води непрестана борба. Борба човекових ја. Добро и лоше се боре за своју превласт. Често ме је бринуло то да ли човек може да препозна разлику између та два. Колико у свом  слепилу, чије се скрама скида само потпуно чистим срцем и преданом вером, може добро да види. А онда ми је један монах рекао нешто што је он негде прочитао ''Ако не знаш да ли је нешто добро или лоше посаветуј се са својом смрћу''. Човек сваки дан треба да се труди да што више пружи,с ваки дан треба да проведе у љубави према Богу и људима око себе. Сећам се приче о једном племићу који је ако не би учинио нешто добро, сматрао тај дан пропалим и говорио би ''Овај дан - ништа''. Дан без учињеног дела из љубави је ништавило. Поништење божанског лика у човеку.

Свети Сава нам шаље управо такву поруку љубави. У биографији Светог Симеона, Свети Сава, подсећајући нас на Јеванђеље по Јовану, пише ''Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав''.

Сматрам да волети значи бити човек. Постојати, јер људско обличје не доказује да смо људи.

Сваки дан читамо у новинама чланке о особама који су убили неког због новца, неке користи. Одузети један живот због папира толико је страшно да човек мора да се уплаши за судбину света. Стављати кола, намештај, кућу на трон значи газити по поруци коју нам шаље православље. Кола вам могу украсти, кућа може изгорети у пожару и шта онда? Као што је написао Свети Сава ''Када и цео свет стечемо, у гроб ћемо се уселити, где су заједно цареви и убоги''. Иза човека остају само његова дела и она живе у памћењу и говору његових духовних потомака. Тако у верујућима живе дела Исуса Христа сачувана у речима јеванђелиста : Матеје, Марка, Луке и Јована.

Упркос свим лутањима Српства у прошлости оно је увек чувало спомен на Светога Саву. Кад год је бивало унижено, изневерено, мучено или заробљено народ је имао потребу да препричава и тако чува спомен на њега. Стварао је и нове песме или приче о њему, о своме доброчинитељу. Чак су и иноверци схватили ту моћ па су покушали да сломе народу дух претварајући мошти Светога Саве у прах. Прах се расуо по свима нама. Утиснуо се у наша срца.Ко успе да га открије и препозна томе ће и истина бити ближа. У свакоме од нас живи та клица љубави и ума.

Моћи сваког човека су мале, али значајне. Владика Николај Велимировић нас учи: ''Сматрај сваки дан као један цео отпочет и завршен живот. Одживи га као целину, а не као део. Нека се сваки твој дан одрони од тебе као цео један човек с којим ћеш зажелети да се опет састанеш као с пријатељем и да га без стида покажеш васиони.''