Кад те мисао далека
у прошлост шаље.
и задивљено поглед
у бескрајне даљине пружаш,
осетиш снагу велику,
топле очи и додир нежан,
духовног оца српског,
Светог Саве.

Духовном стазом корача,
срцем грли световно царство.
Нестадоше у животу његовом
слава, злато и круна.
Узлете високо, до самога неба.

Саткан од вере и љубави
да се делу његовом
с поносом, сваки Србин диви.

Славише те громко, од века до века
вечна наша славо, српки учитељу,
Свети Саво!

Данас, кад ти српска
младост цела,
приступа с пуно побожности свете, да ти
најмириснији и најлепши
венац цвећа исплете,
и док славска свећа трепери, у тами
поклици се дижу у небо плаво :
«Оче, српске школе и цркве нам свете,
слава теби светитељу Саво.»