Добили смо дар..Дивну земљу, храбре очеве, лепе мајке...Имамо блиставу историју, али садашњост...Садашњост тако мрачну да нико ко је сагледа не може да издржи а да се не ухцвати за груди! '' Шта смо ми Богу згрешили ?" питање које слушамо сваког дана годинама уназад. Дакле шта?

Да ли је могуће да нам Бог сада окреће ледја, тај исти Бог чије је име исписанона свакој маргини историје овог народа, у кога су се наши преци вековима клели...Не! Бог човеку никада неће окренути ледја, само човек може окренути ледја Богу. Бојим се....Да ако ови људи не превазидју гордост која их прождире и не превазидју сопствене грешке увидевши их као такве, мрачна садашњост неће бити једини проблем....Садашњост је као дете, врло мало дете, а када сазри...Стари кажу " мало дете је мала брига, а велико велика"....

Да ли би нам дух наших предака помогао у овим тешким временима? Да ли су нам они окренули ледја? Да ли би савестан отац одбацио своје дете? Савесна мајка своје чедо? Опет, проблем је у нама! Како, неко би упитао, ивер може далеко од кладе - како се ми деца Светога Саве и витезова са Косова можемо тако опходити прематој светињи која нам је остављена у наследје? " Када сунце сувише јарко сине, сенка ће му исто тако бити сувише мрачна". Имали смо сунце - Светог Саву Немањића! Растерао је мрак Мрачног века и оставио нам светлост, а ми се скрасисмо у хладовини, под јабуковим дрветом. Били смо, медјутим, земља од чијих се војски тресла Европа и Арабија, и што је још важније, култура на коју су исте Европа и Азија гледале са зависношћу. Али "нешто је труло"када син може убити свога оца за мало власти и моћи, тако Нејак чин, сраман...То је проклетство и наша "нечиста крв".

Али и оно мало разума и храбрости што је остало, остало је да труне на земљи смрзнутој и преораној гранатама и кишама стрела....Кажу Стари " Ми смо деца оних што нису отишли на Косово" . Исто то Косово, рак рана је ове земље данас. Боли ме када на табли на улзу у град сасвим малим ћириличним словима пише " Нови Град " наспрам латиничних са кукама...То је исти онај град чијих се пет хиљада витезова у дводневној бици изборило са десет пута бројнијом војском Златне Хорде код Ангоре. Исти оно витезови о којима је причао и којима се дивио сваки ритер на западу и кавалијер на истоку. За које су на Видовдан 1389. звонила звона широм Европе, до Париза...

А данас Данас то брдо служи политичарима за " препуцавање и стицање јефтиних питичких поена " . Шта смо ми Богу згрешили ?

Још смо оне исте будале из народне изреке које уче на сопственим грешкама ! Шта смо ми Богу згрешили ?

Браћо Срби ! Новог Саву нећемо дочекати ! Не чекајте чудо !То што живимо у Мрачном веку наша је кривица, ничија друга. Зато, у својим срцима пронадјите пламичак светлости Светога Саве, храброст очева и стрпљење мајки и додјите крај огњишта Српства да се макар мало угрејемо и прогледамо...