Pastirski centar >

Znacenje psihoterapije

Dr Stiven Mjuz
Direktor Pastirsko-savetodavnog instituta u Kolumbusu, Dzordzija

(Objavljeno ljubaznoscu Pravoslavnog Pastirsko-savetodavnog centra u Beogradu)

Na ikoni koja nosi grcki naziv Philoxenia ili "Gostoljubivost prema neznancima", Sveta Trojica - Otac, Sin i Sveti duh su predstavljeni kao tri neznana glasnika kojima Avram i Sara ukazuju gostoprimstvo za svojom trpezom. Ispostavilo se da su to tri andjela koje je poslao Bog da objave da ce ce ispuniti bozije obecanje da ce Avram i Sara dobiti sina.

Gostoprimstvo se obicno povezuje sa lepim manirima i vaspitanjem koje se stice u drustvu. Medjutim, u davnoj proslosti od gostoprimstva su cesto zavisili i zivot i smrt. Pustinja je opasna. Kada sam nedavno putovao po Arizoni, i posetio manastir u pustinji Sonora, isprva nisam bio siguran zasto ne zelim da nestanem u planinama kao sto to obicno pozelim kada kada se nadjem u velikim pronstranstvima koja nisam imao prilike da istrazim. U svim pravcima, kilometrima, su se nalazili dzinovski Sagraro kaktusi, kovitlaci prasine dizali su se na pescanoj povrsini a u daljini su se videli masivni stenoviti vrhovi. A onda mi je sinulo: ovo mesto je istovremeno privlacno i opasno! Pustinja je sprzena!

U Avramovo vreme, ako domacin ne bi ponudio gostoprimstvo neznancima i pruzio im hladovinu, vodu i hranu oni su mogli da umru. Nije bilo benzinskih pumpi ni soba za odmor. Od jednog do drugog satora je trebalo putovati nekoliko dana, kao i do oaza koje su pruzale predah od sunca koje przi.

U nasoj kulturi od gostoprimstva, jos uvek, zavise i zivot i smrt, ali iz drugih razloga. Deca naseg, modernog doba ne trpe zbog nedostatka vode ili hrane. Ljudi su zedni ljubaznosti, zeljni iskrene, predusretljive dobrodoslice; gladni su razumevanja i saosecanja koja proizilazi iz mira i prisustva vise sile koji nam omogucavaju da bez zurbe budemo sa drugom osobom. To je razlog sto toliko ljudi zastaje pred nasim satorom trazeci dobrodoslicu psihoterapije.

Gostoljubivost prema neznancima je uzajaman odnos. Ljudi, kojima kao psihoterapeuti posvecujemo paznju, nas pozivaju u sveto sastajaliste, a to je njihov zivot i dusa u kojima se nalazi najdragocenije blago. U zavisnosti od naseg ponasanja, kvaliteta paznje, interesa i postovanja koje im poklanjamo, oni nas mogu pozvati da udjemo dublje u njihov unutrasnji svet u kome cemo vremenom otkriti obnavljanje, izlecenje i potvrdu vrednosti njihovog integriteta.

Kada po prvi put zapocinjemo psihoterapeutsku obuku, uznemireni smo i obuzeti osecanjem da moramo da izlecimo ljude, da ucinimo da njihov bol nestane. Dobri lekari su oduvek znali da istinsko lecenje duse podrazumeva mnogo vise od toga. D. V. Vinikot je jednom prilikom primetio: "Kada terapeut reaguje, onda nema mesta za klijentove misli".

U pocetku, ulazimo u kucu ljudskih dusa pre kao revnosni majstori koji osecaju da donose pozitivan ishod, nego kao privilegovani gosti svesni prisustva Nevidljivog Gosta medju nama. Nasi mozgovi su previse zaokupljeni teorijama, dijagnozama i zebnjom koja nas tera da sumnjamo u sopstvene sposobnosti da bismo zaista razumeli osobu sa kojom uspostavljamo kontakt.

Kako sazrevamo, postajemo smireniji i pocinjemo stvarno da primecujemo ljude, cak i da primecujemo da ih primecujemo. Shvatamo da je zivot dobrim delom povezan sa patnjom koju mi ni na koji nacin ne mozemo da ublazimo. Pre bi se moglo reci da upravo ljudska patnja, ako se dobro upotrebi, dovodi do sazrevanja i jacanja karaktera.

Smisao psihoterapije ili lecenja duse se sastoji u tome da se bude dobar gost pun razumevanja. Vrlo cesto mi ne "opravljamo" ljude. Mi pokusavamo da sa njima idemo putem koji vodi do Emausa. Nasa srca kucaju zajedno, mi smo saputnici-hodocasnici na zajednickom ljudskom putovanju.

Onoliko koliko mi sami budemo istinski otvoreno pristupili susretu, toliko ce nas taj susret promeniti. Otkrivamo da smo istovremeno i u ulozi domacina i u ulozi gosta.

Gostoprimstvo koje nam se ukazuje je najdragocenije vrste - ulazimo u dvoriste ljudske duse u prisustvu Boga. Ono sto mozemo da ponudimo zauzvrat su verodostojna zapazanja i reakcije na ono sto saznajemo. Dobra psihoterapija je delatnost koja nas uci skromnosti. Ona se zasniva na nasoj covecnosti. Dobri duhovnici-psihoterapeuti postaju oni koji postanu skromni i srdacni ljudi, bezazleni poput golubova, ali i pronicljivi poput zmija.

K. G. Jung je na kraju zivota rekao: "Sa svakim novim pacijentom pocinjem iz pocetka, kao da NISTA NE ZNAM". Ako se ovo ima u vidu, onda je svaki psihoterapeut stalno u prilici da uci i da se pridrzava mudrog saveta svetiteljski poboznog kardinala Njumena: "Rast je jedini znak zivota".

Isto vazi i za privilegiju da prisustvujemo radjanju talentovanih, saosecajnih ljudi koji su savladali vestinu i nauku savetovanja. To je takodje uzajaman odnos. Kada kazem da nam je bila cast da se druzimo sa vama i da nas je to druzenje promenilo, znam da govorim u ime celog kolektiva fakulteta. Ponekad smo obucavali andjele, a da toga nismo bili svesni.

Neka Bog cuva one koje je On poslao da ukazu dobrodoslicu deci Njegovoj.