1. Osnovni pojmovi

a. Srpska dijaspora je neotudjivi i organski deo Srbije i srpskog naroda.

b. Sa svojim mnogostrukim kapacitetima, dijaspora moze i treba da bude ta vazna i mozda presudna energija
koja bi ubrzala reforme i napredak u otadzbini i osigurala joj bolju buducnost.

c. Vlada mora sto pre da razvije ispravnu i sveobuhvatnu politiku prema dijaspori zasnovanu na postovanju licnosti i prava
svih Srba u rasejanju. Ta politika treba da odbaci sve vrste ksenofobije i ideoloskog
neprijateljstva koje su prethodni vlastodrsci gajili i sprovodili prema srpskoj dijaspori.
Ova politika takodje mora da bude vanstranacka i da se shvati kao proces sa dugorocnom orijentacijom.

2. Mostovi

Treba hitno izgraditi nekoliko mostova izmedju matice i dijaspore. Medju njima su najvazniji u oblasti privrede, kulture i drzavotvornosti. Ovaj predlog ovde ce se koncentrisati samo na privredu. Medjutim, vazno je istaci da bi istovremena i pozitivna delatnost jugoslovenske/srpske Vlade prema dijaspori u poljima kulture i drzavotvornosti znacajno pomogla izgradnji tog "privrednog mosta".

3. Privredni most

Srpska drzava je opljackana i narod osiromasen. Domaca sredstava za razvitak privede skoro ne postoje. Prirodno je da vlada pokusava da dobije finansijsku i drugu pomoc iz inostranstva i preko raznih donacija; medjutim, samo Srbi mogu da pomognu sebi na duze staze. Na primer, dugorocni kapital bez koga nema stalnog i solidnog oporavka mora da se stvori i akumulira unutar srpske privrede i drustva.

Srbi imaju znacajan kapital. U Nemackoj je, povodom izmene marke u evro iduce godine, procenjeno da u slamaricama u Srbiji ima bar 3 milijarde DM. Srpska dijaspora ima daleko, daleko vise. Medjutim, vlasnici ovog kapitala su bili prevareni u proslosti vise puta i danas sa pravom ne veruju drzavi, bankama i preduzimacima. Kljuc je: kako povratiti poverenje i aktivirati kapital za obnovu Srbije, ali takodje i za profit ulagaca. Jedno bez drugog ne ide.

4. Povratiti poverenje

Kao svaku vrlinu, poverenje je lako izgubiti, ali tesko povratiti. Vlada i druge ustanove i institucije matice treba da preduzmu odmah niz pozitivnih koraka u pravcu izgradnje poverenja. Neki od prvih konkretnih koraka ce biti naznaceno u daljem tekstu. Ovde je vazno istaci dva makro uslova. To su:

a. da sve osobe srpskog porekla van zemlje imaju pravo na srpsko drzavljanstvo i na sve prinadleznosti koje se pod tim podrazumevaju i

b. da se u Beogradu hitno stvori nezavisna drzavna ustanova za odnose sa dijasporom koja ce biti u rangu ministarstva,
a u sklopu Predsednistva i pod upravom licnosti iz dijaspore sa autoritetom i sredstvima da vodi ovaj resor.

5. Istorijska odgovornost dijaspore

Kao sto je srpska dijaspora pomogla ustanke protiv Turaka i izgradnju Srbije u XIX veku, tako danas
dijaspora ima moralnu odgovornost da pomogne matici. Postoje mnogi primeri u nedavnoj proslosti gde su razne dijaspore odigrale (i nastavljaju da imaju) kljucne uloge u obnavljanju svojih matica. Nije javno poznato ali je tacno da je Nemacka dijaspora bila glavni cinilac obnove Nemacke po Drugom svetskom ratu. Iskustva Izraela, Grcke, Italije i nedavno Poljske i Madjarske daju nam odlicne primere koje treba prouciti i primeniti na nas.

Nema sumnje da srpska dijaspora nije zanemarila maticu. Niko ne zna koliko je milijardi dolara u vrednosti raznoraznih humanitarnih i drugih pomoci dato Srbiji u poslednjih 10 godina rata. Zna se da bar 1 milijarda dolara u novcu dolazi rodjacima , prijateljima i drugima iz dijaspore svake godine. Srpska dijaspora moze i mora da uradi mnogo, mnogo vise, Medjutim, kao sto je prethodno istaknuto, matica mora da stvori preduslove za jednu racionalnu, konstruktivnu i trajnu saradnju.

6. Stvaranje poverenja i partnerstva: konkretne inicijative do kraja 2001

Vreme je vec izgubljeno. Da bi se nadoknadilo, pored dva bitna makro uslova koja su istaknuta gore (tacka #4) predlaze se da Vlada hitnim merama i najodlucnije preduzme sledece konkretne akcije do kraja ove godine:

a. kriminal i korupcija: beskompromisno i bez odlaganja nastojati da se iskorene sve ilegalne strukture i korupcija u drustvu, privredi i
drzavnom aparatu. Atmosfera uredjene drzave i normalnog drustva mora sto pre da se stvara.

b. privatna svojina i zakoni o ugovoru: bilo srpski ili strani ulagaci bi morali imati poverenje da je njihova svojina zakonski i drugacije
zasticena. Posteno stecena privatna svojina mora da se ceni i podrzava. Sada su posebno znacajni i potrebni zakoni koji regulisu
ugovore. Ulagac mora da zna i ocekuje da ce se njegovi ugovori i obaveze koje su mu date postovati bez odlaganja i sumnje.
Ti zakoni moraju da budu jednostavni, jasni i direktni, tako da sudovi i policija nemaju dilemu sta se od njih ocekuje. Gde god je moguce,
zakon treba da ukljuci sto krace vremenske rokove po kojima sudovi i policija moraju da resavaju sporove.

c. kako privuci i podstaknuti ulagace iz dijaspore: kada dijaspora oseti i prihvati da su gore spomenuti uslovi uglavnom ispunjeni, njoj treba
dati jos nekoliko posebno povoljnih uslova.

1. porez - Jedan je svakako da se investicije koje Srbi iz dijaspore donose i ulazu u stranim valutama oslobode poreza za odredjeni period vremena, recimo sedam godina, ako taj kapital i sve prihode drzi u Srbiji.
2. dozvole za rad - neophodno je stvoriti pravu klimu za ulagace da brzo i jednostavno dobiju dozvole za osnivanje preduzeca, ulaganje, partnerstva i tome slicno. Sadasnje tendencije birokratije da odugovlaci (ili ponekad da ocekuje neku protiv-uslugu) moraju da se eliminisu. Takve dozvole i registracije trebalo bi u vecini slucajeva da se skoro automatski dobijaju, u roku od 7 radnih dana.
3. kontrola - jednom kad posao pocne, treba da bude minimum papira i stambilja, to jest birokratskih i nepotrebnih kontrola.
4. specijalan sud - zbog razumljivo teskog stanja u sudstvu, trebalo bi odmah stvoriti posebno ovlascen sud sa sposobnim kadrovima za ulagace iz dijaspore (i druge iz inostranstva) koji bi resavao pitanja oko imovine, ulaganja , ugovora i slicnih situacija koje se odnose na investicije i vrednosti donete iz dijaspore u zemlju. Glavni razlog i ideja vodilja ovih gore navedenih predloga je da se srpskoj dijaspori sto hitnije omoguci da na najpristojniji i najlaksi nacin ukljuci u sve tokove male i srednje privrede. Tu je buducnost srpskog oporavka i prosperiteta.

7. Sta da se radi ? Ko, kako, kada ?

Ako srpska (jugoslovenska) Vlada u nacelu prihvati ove ideje i resi da se one mogu sprovesti, onda logicno treba uraditi sledece:

1. stvoriti telo od predstavnika svih ministarstava koja su nadlezna za predloge koji su dati ovde. Onda bez odlaganja izraditi i uskladiti plan kako da se radi i plan sprovesti u delo do kraja godine;

2. istovremeno zajedno sa dijasporom izraditi detaljan akcioni plan kako da "proda" ceo koncept "Izgradnje mostova obnove i napretka" dijaspori. Ovde se predvidja jedna ozbiljna kampanja kroz koju bi se dijaspora obavestila:

a. o koracima i akcijama koje ja Vlada uradila, o novim zakonima koji omogucuju dijaspori da postane deo Srbije i privrede,

b. objasnile nove mogucnosti za ulaganje, poslove i zivot u Srbiji,

c. naveli primeri primamljivih predloga za posao i tome slicno;

3. Te dobro, solidno pripremljene promociono-informativne skupove treba odrzati prvo u najznacajnijim mestima gde Srbi zive u dijaspori. Na primer u Cikagu, Pitsburgu, Klivlendu, Nju Jorku, Los Andjelesu i San Francisku (SAD); u Evropi : Bec, Pariz, Frankfurt i London; mozda i u Australiji, Sidneju.

4. Za uspeh ove akcije, a onda za maksimalni uspeh celog koncepta, odlucujuci faktor ce biti srpski diplomatski servis. Konzulati/ambasade u gore pomenutim gradovima (drzavama) moraju da imaju jednog ili vise sluzbenika koji su sposobni, govore jezike, znaju nesto o dijaspori i vredni su. Nase diplomate ne mogu i ne smeju vise da budu na poslu zato sto pripadaju nekoj stranci, nekom regionu ili republici. Oni sluze zemlji i Srbima u dijaspori.
Treba sto pre aktivirati funkciju "pocasnog konzula" iz redova dijaspore. Naravno, treba se paziti da se na te odgovorne polozaje ne stave ljudi kojima je stalo do licne promocije i koristi.

5. Stvoriti odmah malu grupu ("task force") od nekoliko izuzetno sposobnih ljudi sa ciljem/zadatkom da u roku od 60 dana prouci nacine, organizaciju i modus operacija te nazavisne drzavne ustanove za odnose sa dijasporom (tacka #4, pod #2 gore)

6. Americka dijaspora mora da preduzme korake da Kongres i Vlada odobre stvaranje razvojnog fonda od bar $30 miliona za Jugoslaviju po primerima koji vec postoje za sve istocnoevropske zemlje koje su bile pod komunizmom.

7. Istovremeno, dijaspora treba da pocne sa planovima i inicijativama da se napravi jedan privatni razvojni fond za profit.

8. Zavrsna misao

Kongres Srpskog Ujedinjenja

28 jul 2001. godine