[ printer-friendly version ]

У Лас Вегасу у америчкој држви Невади је управо завршена јубиларна петнаеста годишња Конвенција Конгреса српског уједињења и по први пут од 1929. године одржана је промоција српске привреде на територији САД.

Гости и учесници овог важног догађаја, којих је било преко 400, могли су да посете Сајам српске привреде и изложбу слика четири сликара из дијаспоре, да учествују на панелима и присуствују радним ручковима и банкетима. Уз велики број учесника и гостију из САД, конвенцији и промоцији српске привреде је присуствовао и велики број званичника и привредника из Србије, а главна звезда је свакако био наш истакнути кошаркаш и велики хуманитарац Владе Дивац, који је примио два изузетна признања – једно је стигло из Отаџбине а друго од српске дијаспоре.

Патријарх Павле је уз свој благослов упутио свим учесницима ”најбоље жеље за успех у раду, а на добро целог српског народа ма где живео”. Др Војислав Коштуница је у име Владе Републике Србије упутио поздравно писмо које је прочитао професор Радош Љушић. Поздраве председника Бориса Тадића је пренео његов специјални изасланик Дамјан Крњевић–Мишковић. Делегацију званичника из Србије су предводила три министра: др Војислав Вукчевић, министар за дијаспору, Предраг Бубало, министар за привреду и приватизацију, и Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством. Изузетну пажњу је привукла и др Санда Рашковић–Ивић, директорка Координационог центра за Косово и Метохију.

Поздрави су стигли и од неколико америчких конгресмена: поздравно писмо од конгресмена Џона Портера (Jon Porter) из Неваде је прочитао његов специјални изасланик Jose Diaz, поздравно писмо од конгресменке Шели Беркли (Shelley Berkley) је прочитао професор Мајкл Правица (Prof. Michael Pravica) са Универзитета Неваде у Лас Вегасу, а когресменка Мелиса Бин (Mеlissa Bean) из Илиноиса је упутила своје проздраве у виду видео презентације (иначе, девојачко име Мелисе Бин је Милица Лубурић).

Две водеће организације српске дијаспоре у САД – Српска народна одбрана и Српски народни савез, су такође упутили поздравна писма Конгресу српског уједињења, која су потписали Славко Пановић, председник СНО и др Даниел Пјевић (Dr. Daniel J. Pyevich), председник СНС. Ове три наше водеће организације су пре три године основале Српско–амерички конгрес, као ”кишобран” организацију српске дијаспоре у САД.

Од специјалних гостију присутни су били и др Иван Вујачић, амбасадор Србије и Црне Горе у Вашингтону, Деско Никитовић, генерални конзул Србије и Црне Горе у Чикагу, бивши амбасадор САД у Ватикану Thomas Patrick Melady, тренутно професор у Институту за светску политику у Вашингтону, Lieutenant Colonel (Retired) Frederick Peterson III, извршни директор америчке фондације “U.S. Freedom Foundation” и експерт за питања сигурности, Tom Gambill, који је провео пет година на Космету као шеф сигурности ОЕБС–а за источну област, др Ванда Шиндли (Dr. Wanda Schindley), чија је издавачка компанија објавила пар књига о Јасеновцу, а која тренутно ради на документарном филму о Косову, Alex Machaskee, председник и власник највеће новинарске куће у Охају, чије дневне новине “The Plain Dealer” имају више од милион и по претплатника, професор Радош Љушић са Београдског универзитета и др Срба Бранковић, председник Medium-Index Gallup International.

Такође су били представници неколико непрофитних организација: Александар Димитријевић, један од директора хуманитарне фондације за помоћ деци “Group 7”, др Јасмина Вујић, председник, и др Света Ђурић, генерални секретар, Удружења електроинжењера нашег порекла у САД – “ETF-BAFA”, др Љубо Вујовић, генерални секретар “Tesla Memorial Society of New York”, као и Мирослав Ђорђевић, председник фондације ”Студеница”.

Рад на Конвенцији је био организован у две тематске целине: (1) излагања и панели у оквиру јубиларне 15. Конвенције КСУ, и (2) прве Српске пословне конференције у САД, у оквиру које је био организован сајам, изложбе и излагања.

ПАНЕЛ: МИСИЈА КОНГРЕСА СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА. Јубиларна 15. Конвенција КСУ је почела у петак поподне са извештајима о раду КСУ у протеклој години. Олга Даниловић је представила рад КСУ у Бечу и говорила о значају повезивања дијаспоре Северне Америке и Европе, Славка Драшковић је говорила о раду Канцеларије КСУ у Београду, Мирјана Самарџија и Енди Верић (Andrew Verich) су говорили о раду Канцеларије у Вашингтону, Ристо Крстовић о новооснованом огранку КСУ у Детроиту, док је Боба Стефановић говорио о раду КСУ у Канади. Посебни нагласак је био на значају учешћа наше дијаспоре у подизању угледа Срба и Србије у свету. Истакнуто је искуство у раду на информисању 29 конгресмена који припадају ”српском кокусу” у америчком Конгресу, као и свих остали чланова Конгреса. Такође је дискутовано како да се српска дијаспора ефикасније информише о раду КСУ, како да се повећа број огранака, и како да се укључи више младих у рад КСУ.

ПАНЕЛ: МЛАДИ СРПСКИ ТАЛЕНТИ – КАКО СЕ ПРОФЕСИОНАЛНО ПОВЕЗАТИ. После овог панела уследио је панел посвећен младима у организацији Невене Вујић, под називом ”Млади српски таленти – како се професионално повезати”. Учесници на овом панелу су говорили о својим пројектима, дискутовали о начину организовања српске омладине у САД и њиховом укључивању у постојеће организације српске дијаспоре као што је КСУ. На панелу су учествовали следећи студенти и млади стручњаци: Victor Pineda, студент–магистрант Калифорнијског универзитета у Берклију, добитник награда за документарне филмове, и председник Victor Pineda Foundation која се бави проблемима хеникепираних , је говорио о проблемима младих са хендикепом у Србији; Јелена Јовановић, докторант на Калифорнијском универзитетау у Сан Дијегу, је говорила о утицају билингвалности на развој мозга и о најбољем периоду да деца уче два или више језика; Урош Адамовић, студент из Беча, је говорио проблемима са којима се сусрећу млади Срби у Бечу, како се односе према проблемима у отаџбини и како су организовани; Нада Миљковић из Калифорније је приказала делове из свог документарног филма ”Два села – једно срце”, причајући топлу причу о свом селу у Калифорнији и свом селу у Шумадији; и Илија Лабало, млади новинар и режисер, који је говорио о два своја пројекта – филму о спашавању америчких пилота у току Другог светског рата и о превођењу дела америчких политичких мислилаца који су остали непознати српској јавности. Илија је такође изнео своја размишљања и предлоге о организовању и професионалном повезивању младих српског порекла у САД.

ПАНЕЛ: СРПСКИ ГЛАС У ВАШИНГТОНУ. После свечаног отварања Конвенције и Прве српске пословне конференције у САД у суботу ујутро, уследио је панел ”Српски глас у Вашингтону”. На панелу су учествовали Едни Верић, директор Канцеларије КСУ у Вашингтону, Мирјана Самарџија, потпредседник КСУ задужена за Канцеларију у Вашингтону и Радмило Божиновић, потредседник КСУ, који је активно учествовао у раду Канцеларије. Они су изнели да је Канцеларија КСУ у Вашингтону отворена пре 3 године са циљем да информише званичнике у Вашингтону о проблемима са којима се суочава српски народ на Балкану, о непоштовању основних људских права према припадницима српских заједница у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, о недовољној подршци повратку избеглица, њиховој сигурности и слободи кретања, као и повртаку имовине. КСУ сматра да се канали за комуникацију са америчким званичницима (Стејт Департментом, Конгресом и Сенатом) могу остварити: присуством, упорношћу и професионализмом. Поред директора Верића, у Канцеларији ради и Ивана Церовић, као и неколико волунтера. Добра сарадња је до сада успостављена са члановима српског кокуса у Конгресу, са институтима за спољну политику, амбасадама СЦГ, Македоније и Грчке, сличним етничким организацијама и организацијама за очување религиозних, културних и мањинских права. КСУ је спровео неколико важних акција укључујући ”Да ли знате вашег конгресмена”, ”Српски дани у америчком Конгресу – Видовдан 2005 у Вашингтону”, које су изванредно успеле. Канцеларија у Вашингтону је такође радила на скупљаљу информација о процентуалној заступљености Срба у сваком конгресном дистрикту у САД и на информисању гласача српског порекла зашто је битно да се више ангажују у политичким и демократским процесима у САД.

ПАНЕЛ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. Панел је организовао др Војин Јоксимовић из Сан Дијега, који је аутор књиге ”Косовска криза: Студија о лошем спровођењу америчке спољне политике”, као и књиге која ће ускоро изаћи из штампе ”Пророкова освета: како су Клинтон и његови претходници ојачали радикални ислам”, и која је укратко представљена у оквиру радног ручка у петак. Овај веома важан панел је организован поводом одлуке да се крене у преговоре о будућем статусу Косова и Метохије и без испуњења осам међународних стандарда везаних за људска права. Др Јоксимовић је у уводу дао кратки преглед распада бивше Југославије од 1991-92. године, и указао на непрекидне промене ”међународних” процедуралних правила од Бадинтерове комисије до данас – правила која су важила за Хрватску и Босну, одједном не важе за Србију. Он је навео да се залаже за условну аутономију у оквиру Србије, према Резолуцији УН 1244. Др Санда Рашковић–Ивић је истакла да неколико УН резолуција из 1998. и 1999., као и Резолуција УН 1244, експлицитно признају суверенитет и интегритет Југославије (односно Србије и Црне Горе), и навела листу легалних аргумената зашто према мећународном праву Косово и Метохија морају да остану део Србије. Она је навела да тренутно на Космету живи око 140 000 Срба у 112 енклава, и да је од изузетне важности да се духовно и културно благо српског народа на Космету заштити и очува. Указала је на неке закључке из извештаја норвешког амбасадора Eide-a да је мало постигнуто на пољу мултикултуризма. Др Рашковић–Ивић је такође затражила помоћ српске дијаспоре у предстојећим преговорима који ће бити изузетно тешки. Амбасадор Мелади је посетио српске манастире и цркве на Космету и сусрео се са Патријархом Павлом. Навео је да се он залаже за слободу вероисповести и понудио је српској Цркви на Космету своју помоћ у вези успостављања екуменске подршке. Упозорио је да Срби не могу сами да успеју. Потпуковник Петерсон је анализирао догађаје на Космету у контексту глобалне опасности од радикалног исламског фундаментализма, и поменуо скорашње догађаје у Француској. Др Ванда Шиндли и Том Гамбил који је провео 5 година на Космету као шеф сигурности ОЕБС–а, окарактерисали су ситуацију на Космету као најгору комбинацију фашизма и комунизма. Указали су да ни УМНИК није имун од корупције, као и да постоји јасна повезаност албанске мафије и радикалног ислама. Истакли су да особе које су данас на кључним политичким положајима на Космету, припадају мафији и одржавају сталне везе са радикалним исламским фундаменталистима. Панел је изазвао велико интересовање учесника Конвенције и новинара, тако да је нпр. јапански извештач John Bosnitch, допутовао из Токија да присуствује панелу.

ИЗЛОЖБА СЛИКАРА ИЗ ДИЈАСПОРЕ. У оквиру сајма је било изложено око 50 предивних слика Арсе Ивановића, Љиљане Благојевић, Слађане Вуковић и Страхиње Видовића – Шаљапина. Организатори ове изложбе слика су били Марко Ручнов из Лас Вегаса и Љиља Пантовић из Сан Дијега.

Такође је био изложен и део ”Tеслине колекције” која се састоји од 23 тома и преко 5000 страна. У овој Теслиној колекцији, коју је после дугогодишњих истраживања сакупио др Љубо Вујовић, генерални секретар Теслиног Меморијалног друштва из Њујорка, и његова супруга, налазе се копије чланака о Тесли, његова предавања и говори, као и чланци које су Теслини савременици писали о њему у периоду од 1886. до 1920. године. Све информације о Теслиној колекцији могу се наћи на http://www.teslasociety.com/.

Као део радног ручка у петак, 11. новембра 2005. године, др Војин Јоксимовић је укратко представио своју нову књигу ”Пророкова освета: како су Клинтон и његови претходници ојачали радикални ислам”, која ће ускоро изаћи из штампе. Увод за књигу је написао Gregory Copley. Књига садржи следећа поглавља: Ислам, исламизам, и идеолози Џихада; Фаустовски пакт са Саудијском Арабијом; Авганистан – амерички рат против СССР–а; Авганистански Арапи и Талибан; Бин–Ладен и Ал–Каида; Џихад у Босни; Албански тероризам на Косову; Клинтонова влада – Бин Ладен као невидљиви ортак; Влада Буша–43 – Рат против тероризма. Епилог укључује анализу Владе Тони Блера у Великој Британији. Један од закључака аутора књиге је да је затварање очију пред Џихадом у Босни омогућило Једанаести септембар у САД. Др Рашковић–Ивић и Министар Бубало су затражили од професора Љушића да размотри превод ове књиге на српски.

Банкет у петак вече је био посвећен очувању српског културног и духовног блага и додели награда. Програм је започела мала Наталија Чоралић, друга генерација Срба из Милвокија, која је, обучена у предивну народну ношњу, на српском језику и то без грешке, одрецитовала ”Косовски бој” и добила огроман аплауз препуне сале. У току вечери су представљени управо завршени дигитални архиви манастира Сопоћани и манастира Дечани у оквиру пројекта ”БЛАГО”. Тим Конгреса српског уједињења је и овог лета боравио на Косовоу и Метохији где је радио на довршавању дигиталне архиве манастира Дечани. Материјали из пројекта ”БЛАГО” укључени су у UNESCO програм у Италији, а такође је завршен и специјални DVD/CD са материјалима пројекта ”БЛАГО” који је урађен у сарадњи са Министарством за дијаспору и Министарством за културу.

Др Санда Рашковић–Ивић је говорила о значају очувања културног и духовног блага на Косову и Метохији и шта Република Србија предузима у том погледу. Она је укратко приказала историју Косова и Метохије, и говорила о преко 1300 цркава и манастира, од којих је доста из доба Немањића, односно из 12., 13. и 14. века, који су доказ вековног присуства српског народа на Космету. Нагласила је да је преко 150 цркава и манастира било уништено после уласка НАТО трупа на Космет 1999. године, и да је додатно уништено 35 цркава и манастира у току погрома у марту 2004. године, са циљем да се затре свако присуство српског народа на Космету. Међународне трупе нису испуниле своју обавезу да очувају духовну и културну баштину српског народа, и једино захваљујући италијанском КФОР–у Дечани, Грачаница и Пећка Патријаршија нису уништени. Такође је нагласила да је коначно манастир Дечани ушао на листу светске културне баштине Унеска, и да ће влада републике Србије уради све да се манастири и цркве обнове и очувају.

Главни говорник вечери је био професор Радош Љушић, који је одржао изванредан говор о ”Дрини – реци српског јединства”. Професор Љушић је говорио о томе шта нас дели и како то можемо да превазићемо, које смо грешке правили кроз нашу историју и како да их не поновимо. Професор Љушић је поручио ”Може ли у овој ери свеопштег расрбљавања (они који су се вековима представљали као најбољи Срби, данас убеђују себе и друге да нису Срби!) пренути српска политичка и интелектуална елита у Србији и у расејању и вратити свом народу самопоуздање и достојанство, ни веће од грчког, али ни мање од бугарског?” Професор Љушић је истакао десет појава које су онемогућиле српско јединство и које треба што пре превазићи:

”1) Припадност трима верама – православној, католичкој и исламској; 2) Постојање двеју држава – Србије и Црне Горе; 3) Напуштање конзервативног Хаџићевог (користим га као персонификацију) књижевног језика и прихватање Вуковог модернијег језика, писма и азбуке; 4) Приврженост екавици и ијекавици; 5) Ћириличко и латиничко писмо; 6) Династијске поделе на обреновићевце и карађорђевићевце до 1903, а од тада на карађорђевићевце и петровићњегошевце; 7) Подела на монархисте и републиканце; 8) Погубна и још осетљива подела на непомирљиве присталице четника и партизана; 9) Подела на српство и југословенство, данас на српство и црногорство; и, на послетку, 10) најновија и најпогубнија подела на мондијалисте и националисте.”

Професор Љушић је такође говорио о новој књизи ”Река Дрина”, монументалном делу које приказује живот на реци и у реци, на обалама и у приобаљу, познатијем као Подриње, односно његов живи свет и природу, а књигу прати CD са филмом и музиком од 60 минута (режисер Драган Елчић, музика Светислав Божић). Делови филма ”Дрина” су такође били приказани на свечaној вечери.

У току вечери су такође додељене следеће награде:

1. Награду ”Родољубље” за изузетне заслуге за српски народ добили су Слободан и Мира Павловић из Чикага, Бранко Тупањац из Чикага, Младен Селак из Чикага и Иван Рашовић из Лос Ађелеса.
2. Награду за 15 година преданог рада у Конгресу српског уједињења добила је Јелена Коларовић из Лос Ађелеса.
3. Награду за очување српске културе поводом 100 година излажења добио је лист ”Србобран”.
4. Награду за изванредне заслуге у организовању ”Српски дани у Вашингтону – Видовдан 2005” добила је Мартина Hone–Цвијановић.
5. Нови чланови Међународног саветодавног одбора КСУ су постали: др Радмило Божиновић, др Јасмина Вујић, Неда Малетић, Александар Лазовић, Предраг Пајић и др Света Ђурић.

Мирјана Самарџија, потпредседник КСУ и руководилац Вашингтонске канцеларије КСУ је уручила захвалнице за изванредан рад Енди Верићу и Ивани Церовић из Вашингтонске канцеларије. Едита Крунић, потпредседник КСУ и руководилац Београдске канцеларије КСУ је уручила захвалнице за изванредан рад Славки Драшковић–Јовановић и Саши Секулићу из Београдске канцеларије КСУ.

Скуп је поздравио и Наташу Павловић, младог професионалног америчког пилота, која је пре коју годину ”закуцала на врата свемира”. Када су је питали шта ће на овај опасан пут да понесе са собом, она је одговорила ”Данас је Сретење – са мном ће ићи српска застава”.

Главни говорник у току радног ручка у суботу, 12. новембра 2005. године је био др Војислав Вукчевић, министар за дијаспору. У дивном и емотивном говору, Министар Вукчевић је истакао велика улагања које је српско расејање слало и наставиће да шаље у отаџбину (”ви храните и браните Србију”), као и да отаџбина и расејање морају да сарађују, јер је то једини начин за напредак отаџбине. Министар Вукчевић је истакао ”Мислимо да на почетку новог и заједничког – назовимо га ”путовања” отаџбине и расејања потребно рећи, бар у име Министарства за дијаспору Републике Србије, да од вас не тражимо новце, нити од вас тражимо да улажете, јер је то све ствар ваше пословне политике. Овде смо да вам кажемо: купује, купујте право власништва на непокретностима у Србији! Купујте делове Србије где год се они продају. Купујте право власништва у Србији на становима, локалима, земљишту, њивама, шумама, халама, фабрикама,…Ако нећете ви купити, купиће неко други и туђи, па једног дана нећете доћи ни у своју земљу ни на своју земљу!”

Др Едита Крунић, извршни директор, је у име КСУ доделила награду “Business Award 2005” Деску Никитовићу, генералном конзулу СЦГ у Чикагу, за изузетне заслуге у успостављању мостова и економских веза између САД и Србије и Црне Горе.

На свечаном Гала банкету у суботу, 12. новембра 2005. године, скупило се близу 400 стотине учесника и гостију. Све учеснике и госте је поздравио др Иван Вујачић, амбасадор Србије и Црне Горе у Вашингтону, честитао петнаесту годишњицу успешног рада, и истакао да је ”Конгрес српског уједињења својим досадашњим радом доказао да је озбиљан и незаобилазан партнер у изградњи о унапређењу односа између Србије и САД, да је организација способна да окупи америчке грађане српског порекла и мотивише их да својима деловањем према доносиоцима одлука у САД на најбољи начин заступају интересе српског народа.” Амбасадор Вујачић је такође истакао добру сарадњу између КСУ и Амбасаде СЦГ у Вашингтону. Скуп је у име Фонда Краљевића Томислава Карађорђевића и принцезе Линде поздравио Немања Богуновић.

Поздрави су стигли и од неколико америчких конгресмена: поздравно писмо од конгресмена Џона Портера (Jon Porter) из Неваде је прочитао његов специјални изасланик Jose Diaz и предао КСУ повељу Америчког Конгреса. Поздравно писмо од конгресменке Шели Беркли (Shelley Berkley) из Неваде је прочитао професор Мајкл Правица (Prof. Michael Pravica) са Универзитета Неваде у Лас Вегасу, а когресменка Мелиса Бин (Mеlissa Bean) из Илиноиса је упутила своје проздраве у виду видео презентације.

У част америчког Дана ветерана (11. новембар) Илија Лабало је истакао заслуге америчких ветерана српског порекла, и прочитао је поздрав од Ђорђа Вујиновића, који је био официр америчке војске у Другом светском рату и учествовао у спашавању америчких пилота.

На Гала банкету је додељено највише признање КСУ – ”Медаља за заслуге” Владе Дивцу. Владе не само да је био врхунски спортиста светског ранга, већ и изузетна личност по патриотизму, интегритету, хуманости и ширини душе. У сваком тиму у коме је играо, било да је то био државни тим или NBA тим, он је увек давао све од себе, био везивно ткиво екипе и њен природни вођа. У току последљих 15 тешких година, Дивац је увек успео да нађе начина да нас обрадује, умири, да наду. Не само да је био велики човек на спортском терену, он је велики човек у свим околоностима. Са неколико NBA кошаркаша нашег порекла основао је хуманитарну фондацију ”Групу 7” за помоћ деци са територије бивше Југославије, и у сарадњи са IOCC помаже децу широм света.

Министарство за дијаспору др Војислав Вукчевић и његов помоћник Вукман Кривокућа су уручили признања и захвалница истакнутим појединцима из дијаспоре који су годинама неуморно радили на побољшању веза између матице и дијаспоре. Добитници Ордена Вук Стефановић Караџић III степена, који на предлог Министарства за дијаспору додељује Председник државне заједнице СЦГ, су Драгослав Ђорђевић из Калифорније и породица Кресовић који је примила Мира Кресовић. Медаља ”Човекољубље” којом такође одликује Председник СЦГ, додељена је Бранку Милиновићу. Захвалнице Министарства за дијаспору уручене су Владе Дивцу, професору др Ђорђу Томашевићу из Бафала, професору др Борку Ђорђевићу из Лос Анђелеса, Предрагу Пецићу из Сан Дијега, Деси Томашевић–Wakeman из Берклија, Рону Радаковићу из Волнат Крика, и Јасмини Буланжер (Boulanger) из Лос Анђелеса.

Фолклорна група ”Авала” из Сан Дијега, чији је директор Љиљана Пантовић, ко–председник ове Конвенције, је извела предиван културно–уметнички програм са сплетом народних игара на Гала банкету. Оркестар ”Опленац” из Феникса је био ”задужен” за музички програм.

На недељном пословном ручку изванредна предавања су одржали др Срба Бранковић из Београда и др Богдан Маглић из Калифорније. Др Бранковић је изложио своју анализу политичке и друштвене стабилности у Србији. Др Маглић је говорио о свом искуству у улагању у Србију – он је откупио хотел „Слобода“ у Сомбору који је под његовим вођством комплетно реновиран, променио је име у „Интернационал“ и за свега годину дана постао један од најбољих ресторана у Србији.

Треба посебно нагласити огромну помоћ коју је српска заједница из Лас Вегаса пружила пре и у току одржавања Конвенције КСУ. Српску Православну Цркву ”Св. Симеон Мироточиви” из Лас Вегаса представљао је Прота Урош Тодоровић, који је топло поздравио све учеснике Конвенције, и присуствовао свим панелима и излагањима на Конвенцији. У име српске заједнице у Лас Вегасу све присутне је такође поздравио и Марко Ручнов. Кристина и Зоран Савичић су уложили огроман напор и организовали су 20–так младих људи нашег порекла из Лас Вегаса, који су помагали током целе Конвенције.

Подршку Конвенцији и Првој промоцији српске привреде су дали и бројни новинари и медијске куће: ”Политика”, ”Вечерње Новости”, ”Франкфуртске Вести”, чикашко ”Огледало”, ”Србобран”, ”Српска Дијаспора”, Радио–Телевизија Србије, Телевизија 4С из Чикага, Српски радио–програм из Чикага, Српски радио–програм из Лас Вегаса, Српски радио–програм из Лос Анђелеса, Српски радио–програм из Феникса, емисија Радио Београда ”Вечерас заједно”.

Извештај припремила

Др Јасмина Вујић
Председник Организационог одбора 15. Конвенције Конгреса српског уједињења
20. новембар 2005. године