[ верзија за штампу ]

Трећи годишњи Економски форум (ЕФ) организован је у Вашингтону 22. октобра у склопу годишње Скупштине Конгреса српског уједињења (КСУ). Први ЕФ одржан је 2002. у Чикагу, а други 2003. у Сан Франциску.

Ове године на ЕФ учествовали су гости из Србије и РС, као и представници америчке владе, водећи бизнисмени из дијаспоре, Американци који су заинтерсовани за улагање у Србију и чланови КСУ.

Делегацију владе Србије предводили су Министар за дијаспору, проф. др. Војислав Вукчевић коме је пут за Вашингтон био прво сусретање са дијаспором ван Србије. Саветник Министра за економска питања Вукман Кривокућа, преседник Привредне коморе Београда Милан Јанковић, (који нажалост није успео да дође у задњем моменту ради болести), и Милица Аксентић из SIEPA (Српска Агенција за Међународне Инвестиције). Из привреде гости су били Веселинка Милошевић, заменик директора Јубанке, Бојан Станивуковић, директор Националне Штедионице, Веселин Сјеклоћа из Omnistocka, Слободан Петровић из Salford Инвестиционог Фонда и Небојша Аранђеловић из Connect Correcta.

Из Републике Српске делегацију је водио премијер РС др. Драган Микеревић, заједно са министром финанција РС др. Бранком Крсмановићем, и председником Привредне коморе РС Младен Мићић. Привредна комора РС је представљала неколико фирми из РС. Директор Нове Бањалучке Банке Драгољуб Лекић, иако најављен као један од панелиста, није могао да дође.

Испред Америчке владе говорили су др. Kent Hill, заменик главног администратора USAID задуженог за Балкан, Christopher Williams из консалтинг фирме Booz Allen Hamilton која у име USAID спроводи програм SEDP (Српски Пројекат Развоја и Предузетниства), Sandra Gosharian, испред USAID програма гаранција за локалне инвестиције, Scott Greenpin, менаџер за Србију из Министарства Трговине и Jennifer Gothard из Министарства Привреде.

Овогодишња тема ЕФ била је “Улога Српске дијаспоре у економској ревитализацији Србије и Црне Горе”.

Представници Црногорске трговинске мисије из Вашингтона су били позвани да учествују али се нису одазвали.

Поред презентација организоване су и две панел расправе. Први панел је водио Мирослав Ђорђевић који је са банкарима из Србије дискутовао њихове програме и шта банке у Србији могу да понуде пословним људима из дијаспоре.

Модератор другог панела је била Едита Крунић у коме су представници америчке владе разматрали “ Како српска дијаспора може да постане главни партнер у реконструкцији и развоју српске привреде кроз сарадњу са институционализованим програмима”.

Форум је имао неколико циљева. Прво да привредници српско-америчког порекла добију реалне информације о привредном стању и инвестиционој клими у Србији и РС.

Друго да се размотре економски програми које је основала америчка влада у Србији, и треће да се утврди степен заинтересованости код српско-америчких пословних људи за програме који ће омогућавати контакте и размену информација са српским пословним људима.

Зоран Дракулић није могао да учествује у Економском форуму, али се обратио скупу писмом које је прочитано током пословног ручка. Госп. Дракулић саветује привредницима из дијаспоре да следе његов пример, и да поред веома озбиљних препрека афирмишу своју веру у Србију кроз пословне инвестиције. Јер како истиче други не чекају, већ користе прилику да уђу у српску привреду и остваре значајне пословне резултате.

Мирослав Michael Ђорђевић је ове године изабран за добитника награде “Изузетне пословне особе из дијаспоре” за своје инвестиције у банкарском сектору у Републици Српској.

Закључци са ЕФ су следећи:

- Дијаспоре многих земаља су веома успешно помогле да се убраза економски развој у својим отаџбинама. Посебно су у томе биле организовани Јермени, Ирци, Грци, Израелци, Мексиканци, Индуси и Кинези. Кроз појединачне контакте остварују се пословни односи, али су недовољни да би покренули значајна улагања у матицу. Зато је неопходно развијати блиске односе између дијаспоре и владе из матице, који ће кроз заједничко дефинисане циљеве, обезбедити јасан и константан проток информација, креирање подстицајних мера и имплементирање специјалних програма.

- Веома је значајна заинтересованост српске дијаспоре у Америци за инвестирање у Србију и РС, посебно код млађих генерација и припадника тако званог brain-drain, који су спремни да када се побољшају привредни услови у земљи не само инвестирају него врате се назад.

- Истакнуто је да постоји више врста инвестиција и да су финанцијске инвестиције заправо капиталне инвестиције само једна врста, а за Србију исто тако драгоцене су инвестиције које наши људи из расејања доносе својим знањем, искуством, идејама и контактима. Представници америчке владе су изнели резултате анкете страних фирми у Београду која је идентификовала мноштво проблема са којима се сусрећу при отварању представништва у Србији. Међу највећим је недостатак кадрова који су образовани у складу са стандардима и потребама западног начина пословања. Закључак је да српска дијаспора у Америци може позитивно утицати на унапређење стручности и усавршавање пословне етике заједно са америчким институцијама кроз креирање нових едукативних програма.

- Из дијаспоре реалније је очекивати мноштво малих и средњих инвестиција од $ 20.000 до $ 250.000 него велики број мулитмилионских инвестиционих програма, због несигурности тржишта, законских и регулативних препрека и потешкоћа при вођењу послова из далека, а и због профила српске дијаспоре.

- Закључено је да српска дијаспора због недостатка информација веома тешко идентификује програме у матици у које би могла инвестирати. Често се ослањају на савет рођака или пријатеља који може бити некомпетентан, необјективан и нетачан. Због тога предлажемо да влада Србије формира посебну институцију или биро која ће служити као “clearing house” као на пример Агенцију за инвестиције из дијаспоре која ће припремати иновативне програме и проверавати постојеће понуде. Програми требају бити представљени дијаспори кроз систематско информисање путем интернета, медија и личних контакта. Програми који су понуђени а при томе и проверени брзо ће стећи кредибилитет као сигурне инвестиције.

- Да би појачали извоз из Србије у Америку а при томе да дијаспора одигра патриотску улогу неопходно је прилагодити понуду и производе Србије са потребама и захтевима циљног тржишта у погледу квалитета, паковања и свих неопходни стандарда. Фирме које желе сарадњу са дијаспором пре него што започну своју маркетинг кампању требају пажљиво да осмисле шта оне нуде дијаспори специфично и како се разликују од других на тржишту.

- Да би српска дијаспора штедила у банкама своје матице неопходно је усвојити политику стимулативних камата које ће бити веће него у Америци. Например на дугорочно орочена средстава у Српским банкама предлажемо да каматна стопа буде између 5-7% на годишњем нивоу, а за веће суме и до 10%.

- Закључак веома продуктивног рада ЕФ је да се скупови попут форума требају одржавати редовније и чешће, и да ће се један скуп одржавати у пролеће у Србији а један у јесен сваке године у Америци.

За даље информације и питања можете контактирати Едиту Крунић, организатора Економског форума и потпреседника Конгреса српског уједињења, sales@select-intl.com, 908-412-0044, фаx 908-412-0099.