KONGRES SRPSKOOG UJEDINJENJA

ZA KONVENCIJU KSU

prof.dr.Miroljub Kojovic,

Poštovana i draga braco,

Ovo je drugo moje obracanje Kongresu srpskog ujedinjenja, povodom održavanja Konvencije KSU, za koju sam c(uo preko kancelarije KSU u Beogradu. Prvi put sam se obratio u ime ANEU[1], u svojstvu predsednika i kao profesor i ekspert ECPD[2] sa predlozima za saradnju i u kome sam se založio za što skoriji susret sa vodecim ljudima KSU, u cilju podrške aktivnosti od zajednic(kog interesa.

Ovo obracanje je podstaknuto sa dva c(lanka objavljena u Politici, 29 i 30.9.2002. Prvi je napisao novinar Politike Radivoje Petrovic i posvecen je Konvenciji KSU, koja ce potražiti odgovore na pitanja sta nameravaju Srbi iz Amerike i šta može dijaspora? Drugi je tako?e iz pera istog autora, posvecen pitanju Koliko Jugoslaviju košta distanca prema dijaspori, na koje odgovara Jovo Drobnjak, uspešan biznismen u Matici, poreklom Trebinjanin, izbegao poc(etkom 90-ih. U prvom c(lanku je nagovešteno da se KSU nalazi na prekretnici iz mnogih razloga, jer od prvih ciljeva pomoci tranzicije srpskog naroda u društvo demokratije i slobodnog tržišta, KSU silom prilika mora da se bavi pitanjem odbrane i podrške srpstva na mnogim frontovima. U drugom se ukazuje na izvanredne mogucnosti i opcije, koje dijaspora može pružiti Matici, umesto da se odric(e bratske pomoci iz Dijaspore, (a pribegava donacijama, pomocima i ponovnim zaduživanjima, prim.MK

Kako sam odavno -želeo da stupim u kontakt sa KSU, kao nauc(nik, ekspert i pripadnik Matice i da doprinesem unapre?enju odnosa Matica/Dijaspora, profesionalno i lic(no, to koristim ovu priliku sada da Vam se obratim ovim pismom i ukažem na neke moguce odgovore na pitanja, kojima cete se pretpostavljam baviti na Konvenciji KSU. To su: 1) Odnosi Dijaspore i Matice, 2) Regulisanje odnosa, 3) Otvaranje Matice za integraciju sa Dijasporom, 4) Podrška Dijaspore .

Kao predsednik ANEU, koja bi mogla da igra izvesnu ulogu u procesu srpskog ujedinjenja, što je predmet mog prvog obracanja, kao profesor i ekspert u ECPD, koji se bavi problematikom integralnog razvoja, environmentom i održivom razvojem, integralnim menadžmentom i posebno urbanim menadžmentom, koji bi tako?e mogao dobiti c(ak i znac(ajniju ulogu u Environment NGOs Coalition,, kao raniji istraživac(, koji je pre nekoliko godina prijavio projekt Saveznoj vladi, preko Instituta za spoljnu trgovinu (radio do penzionisanja (1997) bio nauc(ni savetnik), Humani potencijal Dijaspore i unapre?enje odnosa i saradnje sa Maticom (bio prihvacen i na njemu ozbiljno zapoc(eo rad i obavio prva i znac(ajna istraživanja, ubrzo bio zamrznut do daljeg zbog nedostatka sredstava, iako se radilo o malim i neprimerenim sredstvima), cenim da tek sada dolazi pravo vreme za unapre?enje odnosa i saradnju Dijaspore i Matice. Niti je to moglo biti ranije uspešno, niti je to sada moguce, uprkos oc(ekivanim, sprovedenim i u mnogo c(emu ne doc(ekanim promenama, jer one nikako ne doprinose, srpskom ujedinjenju, c(ak naprotiv u nekim stvarima još smo nazadnije i konzervativniji, mada se u politic(kim vrhovima ocenjuju pozitivnim, uspelim, znac(ajnim itd.

Mislimo da cemo se prvo složiti da na situacije i realitete u Matici, Dijaspori i svetskom okruženju treba gledati realno i objektivno samo sa jednom jedinom pozadinom, a to je srpsko ujedinjenje i održivost dobrobiti srpstva. To nije jasno ni postavljeno kao problem, niti je definisano, niti se traže putevi i nac(ina za ostvarenje interesa i Matice i Dijaspore. Odnosno, jasno je da se nisu mogli ni definisati zajednic(ki interesi, kad ih ni Matica nije mogla definisati ni u prethodnom, ni u ovdašnjem politic(kom režimu, niti ce moci to da uc(ini kako treba, sve dok se ne sagledaju prave i c(vrste relacije Matice i Dijaspore, koje ce pomoci da se definišu zajednic(ki interesi strategije i instrumenti za ostvarenje. ciljeva i zadataka Matice i Dijaspore, koji ce iz toga da proiza?u. Nadam se da ce predstojeca Konvencija KSU uc(initi ovog puta znac(ajan pomak u tom pravcu i pokrenuti stvari sa nulte tac(ke.

Preduslov za ovaj prvi nivo rešavanja problema je postizanje konsenzusa i Konvencije o srpskom ujedinjenju[3], koja se prvo odnosi na opstanak, onda na održivost i tek onda na razvoj, integralan i optimalan, c(emu treba da težimo i da se usmerimo. Tu stoje brojna ne samo politic(ka, sociološka, etno-konfesionalna pitanja, nego i nauc(na i istraživac(ka, na koja raniji režimi nisu hteli ili mogli da traže prave odgovore, a ni ovdašnji još nije spreman za to. Postojeca saznanja, empirija i iskustva, oc(igledno je nisu dovoljni, ni sintetizovani da bi pomogli u rešavanju vitalnih i kritic(nih problema, iako se c(ini da dovoljno i sve znamo i sve možemo da rešimo, a problemi se decenijama ne rešavaju.

Naš stav je da imamo dovoljno umne snage za rešavanje bilo kog i skupa svih naših problema, koji nas muc(e, ali osnovni problem je što je taj ogromni humani potencijal razjedinjen, politic(ki, ekonomski, socijalno, ekološki, tehnološki i drugim nac(inima i da je to upravo zadatak koji Vi treba da postavite u Dijaspori, a Mi u Matici, ali pitanje, gde, kako, na koji nac(in ga objediniti. Oc(igledno je da se bez prave formulacije problema, ne mogu dobiti ni prava rešenja. Mi smo inac(e (u Matici) decenijama tražili i nalazili dobre odgovore, ali na pogrešno formulisana pitanja. Tako je c(itavo srpstvo dovedeno u putanje, jer je ono bilo, ostalo, još se i pogoršalo stanje, razjedinjeno, neintegrisano, sa tendencijom dalje i potpune dezintegracije. Jedan od razloga za to je po našoj oceni nedefinisan, neregulisan i ne ostvaren pravi odnos Matice i Dijaspore. Dakle, mi smo za ciljeve i ostvarenja:

1. 1. Konvencija o srpskom ujedinjenju
   kao prirodne nužnosti opstanka i civilizacijskog prava održivosti srpskog naroda, državnosti i pravoslavlja u svim zemljama Matice i Dijaspore.
2. 2. Integracija Dijaspore u Maticu
   kroz brojne kanale: kulturne, ekonomske, socijalne, politic(ke, tehnološke, nauc(ne, organizacione, institucionalne, info-komunikacione, koji se moraju izgradi što pre i što potpunije.
3. 3. Pravno regulisanje odnosa u Matici
   poc(ev od Ustavne povelje i ustava o zajednic(koj državi srpskog naroda i drugih naroda preko Zakona o Dijaspori, Zakona o investicijama, Zakona o porezima, Zakona o privatizaciji, Zakona o environmentu i održivom razvoju, Zakonu o denacionalizaciji i povrac(aju imovine itd. do kodifikacije postojecih zakona i propisa vezanih za obrazovanje, kulturu, zdravstvo, rad i socijalnu politiku i druge domene, u duhu maksimalne podrške poveziivanju i integrisanju Dijaspore i Matice.
4. 4. Maksimalno otvaranje Matice prema Dijaspori
   kroz obezbe?enje uslova: 1) da se: izgrade mostovi za info-komunikacije, poslovnu i tehnic(ku saradnju, kulturnu razmenu, 2) da se stvore zajednic(ke institucije i organizacije, od ministarstava, preko zajednic(kih banaka, agencija, kompanija do srednjih i malih preduzeca i servisa, javnih i privatnih.3) da se predstavnici Dijaspore ukljuc(e u politic(ki život i odluc(ivanje o svim vitalnim pitanjima o narodu, državi, imovini, ljudskim pravima, zaštiti i pomoci. U tome ne vidimo razloge da se prednosti daju stranim partnerima umesto našim partnerima, braci iz Dijaspore, naprotiv, mislimo da stvari treba postaviti inverzno, prednost dati našim ljudima, koji su na pošten nac(in stekli ime i imovinu. ..
5. 5. Podrška Dijaspore Matici
   moguca je i oportuna na brojnim (skoro svim) aktuelnim i važnim podruc(jima: ekonomskom, socijalnom, tehnološkom, ekološkom, na putu održivosti, odnosno na putu tranzicije u otvoreno društvo, radi ukljuc(enja u svetske tokove globalizacije, kao garant prema svetu (finansiski, socijalni, politic(ki, kulturni).[4]

Svaki od ovih stavova traži razradu i obrazloženje i argumentaciju. To je jasno, ali tu slobodu ovde sebi ne dozvoljavamo. Me?utim, spremni smo da o ovim stavovima ne samo diskutujemo na nekom forumu, nego i da detaljnije obrazložimo i podržimo konkretnim predlozima i projektima i mi ih imamo dovoljno za aktiviranje znac(ajnog nauc(nog i ekspertnog potencijala i za ostvarenje integracionig procesa bar na nižem nivou biznisa. To govorimo u ime svoje i drugih NGOs, s kojima mislimo da ostvarimo i odre?enu formu koalicije radi aktiviranja i poslovanja. Mi bi smo takve predloge i projekte radije uputili i sa zadovoljstvom realizovali u kooperaciji sa našom bracom iz Dijaspore, nego sa stranim partnerima iz Evrope i Sveta. Uverili smo se da naši brojni projekti nailaze na odbijanje i ignorisanje iako ih pripremamo prema propozicijama i uslovima stranih donatora i partnera. Nudimo sistematska i kompleksna rešenja aktuelnih i akutnih problema rekonstrukcije i razvoja lokalnih zajednica, u Srbiji, u duhu opšte prihvacenih principa "održivog razvoja" i "environmenta i razvoja" (UN, Agenda 21 i drugi dokumenti).Strane donatorske organizacije, ili nas upucuju na državne institucije, ili na treci sektor (NGOs), ili odbijaju sa neuverljivim i neosnovanim razlozima i nama je postalo jasno da to nije put za ostvarenje nekog ozbiljnijeg projekta i rešenja naših problema. Oni se nalaze na relaciji Dijaspora i Matica i moramo ih zajednic(ki obeležiti.

U ime c(lanova naše Asocijacije i u svoje lic(no ime šaljemo srdac(ne pozdrave i najbolje zelje za uspeh Konvencije KSU.

Prof.dr.Miroljub Kojovic

pedsednika ANEU i

profesor i ekspert ECPD